Bivši lider republikanaca: Klinton opozivan zbog pogrešnog seks skandala

Bivši američki predsednik Bil Klinton nije trebalo da bude opozivan zbog svoje afere sa Monikom Levinski, već zbog laganja u ranijem slučaju seksualnog uznemiravanja, rekao je bivši predsednik Predstavničkog doma Njut Gingrič.

Gingrič je predvodio postupak opoziva Klintona 1998. godine, u kojem je Klinton optužen – i oslobođen – za laganje pod zakletvom i ometanje pravde. Optužbe su se fokusirale na Klintonovu tvrdnju da "nije imao seksualne odnose" sa pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski, a imao ih je.

Gingrič je za "Njujork post" rekao da sada smatra da je odluka o opozivu Klintona zbog afere Levinski "greška".

"Mislim da je to bila greška jer pravi problem nije bila Levinski", rekao je i istakao: "Pravi problem je bio što je počinio krivokletstvo u slučaju seksualnog uznemiravanja dok je bio guverner. U stvari, oduzeta mu je advokatska dozvola u Arkanzasu nakon što je napustio predsedničku funkciju i pet godina nije mogao da se bavi advokaturom jer je očigledno počinio krivično delo."

Godine 1999, savezni sudija je utvrdio da je Klinton počinio krivokletstvo u građanskom postupku koji je pokrenula Pola Džouns, službenica vlade Arkanzasa, koja je optužila Klintona za seksualno uznemiravanje bio guverner države 1991. Klinton nije krivično osuđen za krivokletstvo, ali je proglašen krivim za nepoštovanje suda i oduzeta mu je advokatska dozvola.

Fokus impičmenta na Klintonovom seksualnom životu, a ne na njegovim "krivičnim delima... trivijalizovao je" proces, ocenio je Gingrič.

Na kraju, Klinton je dočekao kraj svog drugog mandata, a Gingrič je bio primoran da podnese ostavku nakon što je Republikanska stranka izgubila mesta na izborima na sredini mandata 1998. Gingrič je kasnije priznao da je imao aferu sa službenicom Kongresa tokom sage o impičmentu.

Ranije ovog meseca, "Njujork tajms" je intervjuisao desetine poslanika i zaposlenih, zaključivši da je seksualno uznemiravanje "i dalje rašireno među republikancima i demokratama na Kapitol Hilu." Dva istaknuta poslanika – predstavnici Erik Svalvel i Toni Gonzalez – podneli su ostavke ove godine zbog neprikladnih odnosa sa zaposlenima.