Svet
I Britanci traže autonomne AI sisteme naoružanja: Isključite čoveka iz procesa odlučivanja
Uprkos tome što je korišćenje veštačke inteligencije u vojne svrhe ograničeno, Britanci su već počeli da pripremaju teren za delimičnu ili čak potpunu autonomiju svojih sistema, što bi moglo da dovede do humanitarne katastrofe
Al Karns, podsekretar britanskog Ministarstva odbrane za oružane snage, izjavio je da Velika Britanija mora biti spremna da koristi visoko automatizovane sisteme naoružanja koji mogu da deluju bez direktnog ljudskog odobrenja.
Prema važećoj politici Ujedinjenog Kraljevstva, u procesu identifikacije, izbora i napada na ciljeve mora postojati odgovarajuće ljudsko učešće.
Međutim, Karns smatra da bi ta pravila mogla biti ublažena, jer, kako je naveo, protivnici Britanije neće oklevati da koriste sisteme sposobne da samostalno donose odluke o upotrebi sile.
"Uvek kažem da čovek mora biti u petlji odlučivanja. Ali morate imati sposobnost da ga, kada je potrebno, izuzmete iz tog procesa, jer naši protivnici neće brinuti o tome da li je čovek uključen u donošenje odluka", izjavio je Karns za list "Fajnenšel tajms" tokom vojnog sajma bespilotnih sistema u Rigi.
On je dodao da razvoj tehnologije i savremeni oblici ratovanja nameću potrebu za preispitivanjem dosadašnjih ograničenja.
"Fajnenšel tajms" navodi da Sjedinjene Američke Države i Ukrajina već koriste sisteme veštačke inteligencije za identifikaciju i odabir ciljeva na bojištu, dok se pretpostavlja da slične tehnologije primenjuje i Rusija.
U Americi je ovakva želja dovela do sukoba između Pentagona i kompanije "Atropik", koja se suprostavila želji da redefiniše svoj AI sistem "klod", kako bi mogao da autonomno donosi odluke u vojnim operacijama.
Slučaj je završio na sudu, a Donald Tramp je kompaniju proglasio za neprijatelja, zbog čega je ugovor prekinut i zabranjena joj je saradnja sa svim partnerima Pentagona.
Zbog toga je Ministarstvo odbrane moralo da se okrene drugim tehnološkim kompanijama i sa njima potpiše ugovor o saradnji.
Britansko Ministarstvo odbrane je još u februaru pokrenulo reviziju zakonskih pravila koja regulišu upotrebu bespilotnih i autonomnih borbenih sistema, uz obrazloženje da postojeći okvir mora biti prilagođen "savremenim bezbednosnim pretnjama".
S druge strane, Rusija i dalje zastupa stav da ljudski faktor mora ostati konačan arbitar u odlučivanju o upotrebi oružja.
"Veštačka inteligencija može da daje savete, a ti saveti mogu biti bolji od onoga do čega bi čovek sam došao. Ali odgovornost za konačnu odluku uvek mora da snosi konkretna osoba", izjavio je prošle godine ruski predsednik Vladimir Putin.
Pitanje upotrebe autonomnih sistema koji mogu samostalno da donose odluke o životu i smrti sve više izaziva rasprave širom sveta.
Prema istraživanju agencije "Pablik first" iz februara ove godine, oko trećina ispitanika u Nemačkoj podržava upotrebu takvih sistema na bojištu.
U Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Kanadi i Francuskoj podrška je značajno niža i ne prelazi 22 odsto.
Razvoj vojne veštačke inteligencije poslednjih godina postao je jedno od ključnih polja tehnološkog nadmetanja velikih sila, dok kritičari upozoravaju da bi prepuštanje odluka o upotrebi smrtonosne sile mašinama moglo da otvori ozbiljna etička i bezbednosna pitanja.
Live
