Svet
Amerika smanjuje vojni kišobran nad Evropom: NATO ostaje bez trećine američkih lovaca
Prema planu Trampove administracije, broj američkih borbenih aviona namenjenih operacijama NATO-a u Evropi biće smanjen sa oko 150 na 100, dok se deo ključnih pomorskih i vazdušnih kapaciteta premešta ka Indo-Pacifiku
Američka administracija planira značajno smanjenje vojnih kapaciteta koje Sjedinjene Američke Države stavljaju na raspolaganje NATO-u u Evropi, što predstavlja najkonkretniji korak do sada u nastojanju predsednika Amerike Donalda Trampa da evropske saveznike navede da preuzmu veći teret sopstvene odbrane.
Prema dokumentu koji je početkom juna dostavljen saveznicima, a u koji je uvid imao "Njujork tajms", SAD nameravaju da broj borbenih aviona F-16 i F-15E namenjenih NATO operacijama u Evropi smanje sa oko 150 na 100. Planirano je i prepolovljavanje dela izviđačkih kapaciteta, a broj pomorskih patrolnih aviona biće smanjen sa 26 na 15, dok će svih osam letećih tankera za dopunu gorivom biti povučeno iz evropskog rasporeda.
Dokument takođe predviđa premeštanje jedne podmornice naoružane krstarećim raketama, jednog nosača aviona sa pratećim brodovima i avionima, kao i jedne od dve grupe strateških bombardera koje su do sada bile namenjene odbrani evropskog kontinenta.
Pentagon nije želeo da komentariše konkretne brojke, ali je prošle sedmice potvrdio da se razmatra smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi.
Ovi potezi daju najjasniju sliku dosadašnjih namera Trampove administracije da preispita ulogu SAD u NATO-u. Američki predsednik godinama tvrdi da Vašington snosi nesrazmeran deo troškova Alijanse i da evropske države moraju više da ulažu u sopstvenu bezbednost.
Američki zvaničnici su, prema navodima lista, evropskim partnerima stavili do znanja da bi smanjenje moglo da stupi na snagu brže nego što su saveznici očekivali. To bi moglo da utiče na sposobnosti NATO-a za nadzor pomorskih puteva, praćenje ruskih podmornica i izvođenje udara velikog dometa.
Iako evropske zemlje raspolažu sopstvenim kapacitetima, analitičari ukazuju da američko prisustvo ima daleko veći odvraćajući efekat.
"Svaki od ovih rezova pojedinačno može da se nadoknadi, ali zajedno predstavljaju značajnu promenu u rasporedu snaga i izazov za evropsku sposobnost odvraćanja", ocenio je Đuzepe Spatafora iz Instituta Evropske unije za bezbednosne studije.
Najava dolazi u trenutku kada evropske države već pokušavaju da povećaju vojne budžete i ubrzaju naoružavanje. Istovremeno, sve češće se postavlja pitanje koliko su SAD spremne da se vojno angažuju u Evropi u slučaju ozbiljnije krize.
Nemački poslanik Anton Hofrajter ocenio je da se glavni problem ne svodi na broj američkih aviona ili brodova, već na poverenje saveznika u Vašington.
"Glavni problem NATO-a je to što, dok je Tramp predsednik, više nema sigurnosti da bi SAD pritekle Evropljanima u pomoć u slučaju krize", rekao je on.
Istovremeno, američki vojni vrh sve otvorenije ukazuje da su prioriteti Vašingtona pomereni ka Indo-Pacifiku i konkurenciji sa Kinom.
Komandant Savezničkih snaga u Evropi i komandant Evropske komande Oružanih snaga SAD general Aleksus Grinkevič početkom juna poručio je da je unutar Alijanse stvorena "nezdrava zavisnost od američkih snaga".
"Predsednik Tramp, ministar odbrane Hegset i drugi jasno su rekli da to mora da se promeni i da će se promeniti. Mogućnost istovremenih sukoba na više ratišta to zahteva", rekao je Grinkevič.
Za evropske prestonice to je još jedan signal da će u narednim godinama morati da se oslanjaju mnogo više na sopstvene snage nego na američki bezbednosni kišobran koji je kontinent štitio još od kraja Drugog svetskog rata.
Live
