Šta posle pada Konstantinovke: NATO-u je u Ankari posluženo otrovno voće

Pobeda ruske vojske nad ključnim ukrajinskim uporištem otvara put za potpuno preuzimanje Donbasa. Kijevski režim, pod budnim okom NATO-a, utvrdio je svoju najbolju liniju odbrane oko Konstantinovke, dugačku oko 150 kilometara, koju su činili duboki rovovi i minska polja.

Naš izbor

Putin u vojnoj uniformi: Samrtna zvona za Zelenskog

Ruske snage su konačno probile ovu liniju, sa procenjenim gubicima od 14.000 ukrajinskih vojnika.

Ali, ovo nije bila samo ukrajinska linija odbrane, već linija koje je izgrađena pod budnim okom NATO-a i po standardima Alijanse, koja je na teren poslala svoje najbolje tehničke savetnike i inženjere.

Poslednjih meseci, šef kijevske hunte, marioneta Zelenski tvrdio je da njegove snage ostvaruju veliki napredak na bojnom polju, a da je Rusija pred kolapsom usled ukrajinskih napada u dubinu ruskih teritorija.

Evropske elite i zapadni mediji su zdušno podržavale ovaj narativ.

Kako za sajt "Fondacija strateške kulture" piše ugledni britanski novinar Finijan Kaningem, na samitu G7 u Francuskoj prošlog meseca, čak je i američki predsednik Donald Tramp poverovao u fikciju da Ukrajina "napreduje na bojnom polju i da sada postoji novi zamah".

Najgori trenutak za Alijansu

Za NATO, pad Konstantinovke nije mogao doći u gorem trenutku – upravo pred samit Alijanse u Ankari koji se pripremao u znaku tinjajućih tenzija između Trampa i Evrope.

Okupljanje u Turskoj je zamišljeno kao NATO parti, u opuštenoj, prijateljskoj atmosferi.

Međutim, dodaje Kaningem, dramatičnim ruskim oslobađanjem Konstantinovke, razbijena je atmosfera vesele NATO žurke u Turskoj, kao i svi mitovi o novim uspesima kijevskog režima i njegovih zapadnih sponzora.

Ništa, dakle, od "festivala ljubavi i ponovo pronađenog jedinstva NATO-a".

Da li se sećate izveštavanja zapadnih medija tokom dugo najavljivane "pobedonosne ukrajinske ofanzive", koja je počela prvih dana juna 2023? Godina 2023. biće "godina pobede Ukrajine u ratu protiv Rusije", obećavao je tada Zelenski.

Rusko MO: Kako je pala Konstantinovka, najutvrđenija ukrajinska "grad-tvrđava" u Donbasu

Kiril Budanov, bivši šef ukrajinske vojne obaveštajne agencije, koji je sada glavni pomoćnik Zelenskog, nedavno je priznao da "Rusija raspolaže neiscrpnim resursima i da Ukrajina sama ne može da pobedi Rusiju". Ali, dodao je, Ukrajina ima moćne saveznike na Zapadu.

Parafrazirajući ruskog pisca Nikolaja Gogolja i reči njegovog Tarasa Buljbe, upućenim njegovom sinu Anderju, sada ga možemo upitati: "Pa, sinko, da li su ti pomogli tvoji zapadni prijatelji?".

Neka budale plaćaju...

Kako je povodom odbijanja Kijeva da primi tela poginulih ukrajinskih vojnika iz Konstatinovke primetila portparol Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova, Zelenskog ne zanimaju ni živi, a kamoli mrtvi Ukrajinci. Ne zanima ga ni pobeda Ukrajine u ratu, za koju čak i on zna da je nemoguća.

Zanima ga samo da se još neko vreme nastavi ogroman priliv novca sa Zapada, koji se meri u stotinama milijardi dolara.

Samit u Ankari najavljen je kao prilika da se prikupi nova runda obilnih donacija kako bi se pomoglo Ukrajini da pobedi, nastavlja Kaningem, u čemu je bio ključan privid jedinstva među članicama NATO-a. Međutim, i Mađarska i Bugarska potvrdile su da neće slati vojnu pomoć Ukrajini.

Zbog toga je generalni sekretar NATO-a Mark Rute 24. juna posetio Belu kuću, gde je, piše ovaj novinar, izveo još jedan sramotni čin samoponižavanja i servilnosti, i ovog puta pohvalio "tatu Trampa" kao "spasioca NATO-a".

Tramp nema ništa protiv toga – pod uslovom da čitav ovaj cirkus plaćaju "evropski saveznici".

Rute – kapo u nacističkom logoru ili svodnik Evrope

Ova bezumna vojna potrošnja za pomoć Kijevu, dodaje Kaningem, vodi ka kolapsu Evrope, u kojoj vlade padaju zbog preuzimanja neodrživih nivoa duga i posledičnih političkih kriza.

Britanija, koja traži svog novog premijera u proteklih deset godina, možda je najgori slučaj; neki od njih nisu potrajali ni koliko glavica zelene salate u supermarketu.

Međutim, u svom ponižavajućem nastupu u Beloj kući, Rute je imao odvratno držanje kapoa u nemačkom koncentracionom logoru, piše Kaningem, ili je nastupao kao svodnik Evrope.

On je pokušao da se dodvori Trampu predstavljajući NATO-a kao unosno tržište za američko naoružanje. Da li je kijevska hunta, međutim, uopšte vredna dalje pomoći?

Pobeda Rusije u Konstantinovci razbila je taj narativ u paramparčad, dodaje ovaj novinar.

Kijevski režim se sada suočava sa ruskim snagama koje "valjaju" sve slabiju odbranu u Donbasu oko Kramatorska i Slavjanska, kao što je primetio bivši analitičar Pentagona Majkl Maluf.

Jednom rečju: NATO se, tokom protekle četiri godine, uprkos stotinama milijardi dolara "pomoći Ukrajini", pokazao kao totalni neuspeh, piše Kaningem, a samit u Ankari je, posle pada Konstantinovke, izazvao politički zemljotres za Evropu i transatlantski savez.

Zaharova: Zapad sponzoriše ubijanje civila, s Rusijom se ne razgovara jezikom ucena i pretnji

Iza zatvorenih vrata samita verovatno su se mogle čuti sramotne prepirke i međusobne optužbe saveznika...

Robovi koji se pretvaraju da su srećni

Trećeg jula Tramp je kritikovao saveznike NATO-a kao "smešne", jer ne troše dovoljno na vojne budžete. I, kao i obično, žalio se na preteranu evropsku zavisnost od "američke zaštite".

Tramp sada, kaže britanski novinar, oseća bes zbog debakla u svom neuspelom ratu protiv Irana i stalno ponavlja da Evropljani nisu pružili podršku SAD u Persijskom zalivu.

"Nisu bili tamo kada su nam bili potrebni", rekao je već mnogo puta.

Prošlog meseca, Tramp je poslao svog sekretara rata Pita Hegseta da drži predavanja Evropljanima o njihovom "nedostatku lojalnosti" i da preti da će SAD smanjiti svoje vojno prisustvo u Evropi.

Sada Tramp može da uživa u toj maloj zluradosti, govoreći Evropljanima da moraju da reše pitanje Ukrajine. Kako da ga oni reše, kad ga nisu ni započeli? Oni su samo sledili svog transatlantskog "Velikog brata".

Jevtić u "Danas na RT": Ukrajina čini sve da uvede Evropu u rat sa Rusijom

Prvi predsednik SAD, koji je poslao smrtonosno oružje Ukrajini još tokom 2018. godine bio je Tramp.

Ironično, zar ne?

Evropske elite su, zapravo, piše Kaningem, najlojalniji vazali koji se mogu zamisliti, pravi-pravcati robovi Vašingtona, koji se, dok ih ponižava Tramp, pretvaraju da su srećne.

Trampov bes je možda ublažio predsednik Makron, koji je Trampa počastio večerom u sjaju Versaja nakon konferencije G7. Tramp je u Versaju potpisao obnovljene ugovore za vojnu podršku Ukrajini, iako Evropljani, odnosno, njihovi trpeljivi poreski obveznici, a ne evropski lideri, plaćaju za to.

Udarac u samu srž osovine SAD-NATO

Veliki napredak Rusije na bojnom polju bacio je kijevski režim i NATO propagandu u potpuni haos.

Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno upozorio da ruske snage spremne da ostvare sve strateške ciljeve slamanja neonacističkog fronta NATO-a u Ukrajini.

Bilo je potrebno skoro pet godina mučnog rata zato što je Rusija želela da minimizira žrtve sopstvenih trupa i civilnog stanovništva.

Sada mnogi znaci ukazuju da će Rusija ne samo potpuno osloboditi Donbas, već i da će uništiti neonacistički režim u Kijevu. A to bi, uočava Kaningem, bio udarac u samu srž osovine SAD-NATO.

I, verovatno, kraj Severnoatlantske alijanse, koja, posle ovako dramatičnih poraza, više nikom neće biti potrebna.