"Ormuski efekat": Amerika je izgubila rat u Iranu, ali se Amerikancima prodaje pobeda

Rat između SAD i Irana je zvanično završen. Nakon višemesečnih pregovora, američki predsednik Donald Tramp i njegov iranski kolega Masud Pezeškijan potpisali su Memorandum o razumevanju (MOU), borbe su prestale, a saobraćaj će se nastaviti u iranskim lukama i kroz Ormuski moreuz.

Upravo ovaj poslednji deo zaslužuje više pažnje, jer se ceo fokus američkih napora tokom perioda pregovora sveo na to da nafta ponovo slobodno prolazi kroz ovu usku tačku. Kao što je Džejms Karvel primetio tokom izbora bivšeg američkog predsednika Bila Klintona 1992. godine, "to je ekonomija, glupane."

Da bi elite ostale na vlasti, potrebna im je podrška naroda na dan izbora, a da bi dobile tu podršku, potrebno im je da se bave poslovima novčanika. To je ekonomija, glupane.

Izraelska vojna avantura završila se strateškim porazom Sjedinjenih Država. Ironija je da je glavna pregovaračka pozicija SAD – otvaranje Ormuskog moreuza – postojala samo zbog ovog rata. Pre nego što su SAD i Izrael počinili svoj zajednički čin perfidnosti u februaru ove godine, Ormuski moreuz je bio otvoren za sve brodove i nije bilo tranzitnih taksi koje bi generisale prihod, piše bivši marinac i analitičar Skot Riter za RT Internešenel.

Nuklearno pitanje, na koje je toliko naglaska stavljeno na početku ovog rata, isparilo je, zamenjeno simboličnim pozivanjem na zdrav razum.

Američka blokada se takođe rasipa. Memorandum o razumevanju zahteva da se ona potpuno ukine za 30 dana, zajedno sa otvaranjem Ormuskog moreuza. Zato što je Trampu potrebna nafta da bi tekla. Sada.

Zato što je to ekonomija, glupane.

Ovo je "Ormuski efekat", realnost vezana za činjenicu da je iranska kontrola nad ovim strateškim plovnim putem osnažila Iran kao što nijedno nuklearno oružje nikada nije moglo. Iran će zauvek biti u poziciji da istisne ekonomski život iz sveta. I američka vojska ne može ništa da učini povodom toga.

Dok ostatak sveta razmišlja o geopolitičkim posledicama američkog (i izraelskog) imperijalnog prekoračenja, obnavljanje protoka nafte iz Persijskog zaliva se reklamira kao majstorski potez američke diplomatije, oličenje predsedničkog vođstva i rezultat američke hrabrosti, odlučnosti i vojne snage.

Naravno, sve se ovo radi kako bi se američka ekonomija (i svetska, pošto je danas sve međusobno povezano) vratila na pravi put, tako da se do septembra mogu generisati impresivni statistički podaci o ekonomskom rastu i prosperitetu za američku publiku koja nije u stanju i/ili ne želi da postavi očigledna pitanja, poput toga kako se povratak ekonomskoj "normalnosti" koja je postojala pre nego što je Tramp naredio američkoj vojsci da napadne Iran smatra dobrom politikom?

Neizgovoreni će ostati stvarni ekonomski troškovi ovog rata – iscrpljivanje američkog arsenala precizno vođene municije i prekomerni troškovi zamene koje će američki poreski obveznici morati da snose. Milijarde dolara uništene i oštećene infrastrukture širom Bliskog istoka.

I izgubljeni životi – životi američkih vojnika (relativno mali broj) i životi iranskog naroda (hiljade, uključujući 165 dece ubijene dok su pohađali školu u Minabu).

Nema vremena za moral i zdrav razum među američkim narodom. Imaju novac za trošenje – cene goriva su pale, a mora se voditi život vođen potrošnjom. Zato što je to ekonomija, glupane.

Ovo je "Ormuski efekat": namerno zaglupljivanje društva koje više pokreće potreba za održavanjem veštačke čaure udobnosti nego potreba za izgradnjom temelja moralne i pravne odgovornosti.

Jer sa odgovornošću dolazi potreba za odgovornošću, i nijedan Amerikanac neće biti pozvan na odgovornost za sramotan poraz koji su SAD pretrpele zbog ovog rata.

Umesto toga, američkom stanovništvu će biti prodata nepostojeća pobeda, a da pritom neće moći da pronađu Ormuski moreuz na mapi, a kamoli Minab. Dokle god važe uslovi Memoranduma o razumevanju, američki narod će možda zaboraviti na cenu koju je kolektivno platio za ovaj bliskoistočni debakl i umesto toga će se fokusirati na mlaz dolara koji im je usmeren, kao da ovo privremeno zadebljanje američkog novčanika simbolizuje pobedu jedne nacije.

"Ormuski efekat" je vrhunski mito za narod koji je izgubio svako samopoštovanje. Narod spreman da zločine počinjene u njihovo ime zatrpa pod tepih iluzornog ekonomskog blagostanja.

"Ormuski efekat" je vrhunski simbol pada američkog sna, zaključuje Riter. Zato što je to ekonomija, glupane.