Pozorište ili Zelenski? Kako je Makron prokockao šansu da postane nova Angela Merkel

Kada je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski otputovao u Zapadnu Evropu prošle nedelje da izmoli još oružja od saveznika, u poslednjem trenutku je svratio i u Pariz.

Stav francuskog predsednika Emanuela Makrona često se nije poklapao sa ostatkom zapadnih saveznika Kijeva, zbog insistiranja na dijalogu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i pružanju "bezbednosnih garancija" Moskvi. Uz to, navodi "Politiko", doprinos Pariza "ratnim naporima Kijeva" bio je mnogo manji od nemačkog i drugih saveznika, iako Makron nije trpeo tolike kritike kao nemački kancelar Olaf Šolc.

Kada je Zelenski napustio Ukrajinu da poseti zapadne lidere prošle nedelje, Pariz nije uputio zvaničan poziv — a sastanak sa Makronom se zamalo nije dogodio. Francuski predsednik je prvobitno planirao da provede veče u pozorištu sa suprugom. Tek kada su pomoćnici videli snimak svečanog obraćanja Zelenskog u Vestminster holu u Londonu, požurili su sa pozivom i dogovorili se za kasnu večernju posetu Parizu, rekao je "Politiku" zvaničnik Jelisejske palate.

Na pitanje zašto Francuska nije uvek na istoj liniji po pitanju Ukrajine sa drugim zapadnim saveznicima, francuski zvaničnici brane Makrona. U intervjuu za "Politiko", bivši francuski predsednik Fransoa Oland rekao je da je imalo smisla razgovarati sa Putinom pre početka Specijalne vojne operacije, kako bi ga "lišili bilo kakvih argumenata ili izgovora".

Što se tiče slabašne pomoći Francuske Ukrajini, zvaničnici tvrde da, kao glavna vojna sila kontinentalne Evrope, Pariz ima i druge bezbednosne odgovornosti, pre svega odbranu južnog krila Evrope, i da zato mora da zadrži određeni kapacitet. Slanje francuskih tenkova, kažu, nema smisla jer se više ne proizvode i ne mogu se lako zameniti.

Kada je reč o tome da li je Francuska predvodnik evopske podrške Ukrajini, ti isti zvaničnici sležu ramenima, navodi "Politiko".

Za Fransoa Ajzbura, višeg savetnika Međunarodnog instituta za strateške studije, Makronov cik-cak pristup ratnim naporima u Ukrajini predstavlja propuštenu priliku ne samo u smislu čvrste moći – već i u smislu Makronovih većih ambicija da se pozicionira kao evropski lider u stilu bivšeg predsednika Fransoa Miterana, bivšeg premijera Mišela Rokara ili bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola.

"2022. je bila godina propuštenih šansi", rekao je Ajzbur. Makron je "proveo 15 dana hodajući okolo govoreći svima koji bi slušali da su Rusiji potrebne bezbednosne garancije, kao da Rusija nije dovoljno odrasla da ih sama traži".

Makron "još može da nadoknadi izgubljeno vreme, ali preduslov za to je da bude krajnje jasan prema Ukrajini i da se odatle vrati legitimitet među centralnoevropskim državama“.

"Otvoreni put" Francuske

Ironija je u tome što je u geopolitičkom smislu Pariz retko kada imao veće šanse da predvodi Evropu, navodi "Politiko".

Britanija je napustila Evropsku uniju, uklonivši veliku liberalnu protivtežu francuskom etatizmu. Nemačkom kancelaru Olafu Šolcu ruke su bile vezzane koalicionom politikom i zavisnošću nemačke privrede od ruskih energenata. Francuska je, nasuprot tome, uživala u stabilnoj vladi i prednostima relativne energetske nezavisnosti zahvaljujući svom ranom prihvatanju nuklearne energije. Što se položaja Pariza u Evropi tiče, "put je bio otvoren", rekao je Ajzbur.

Na neki način, Makron je iskoristio ovu priliku. Pariz je bio daleko najglasniji zagovornik snažnog odgovora EU na Zakon o smanjenju inflacije predsednika SAD Džozefa Bajdena, veliki paket subvencija za zeleno poslovanje. Kada je u novembru otputovao u Vašington, francuski predsednik je veoma ličio na evropskog lidera koji donosi rezultate za celu EU.

Ipak, pokušaji Francuske da preuzme ekonomsko vođstvo unutar EU nisu se pretvorili u širu ponudu da postane evropski bezbednosni garant i graditelj konsenzusa. "Niko nije zamenio Angelu Merkel za stolom Saveta", rekao je jedan istočnoevropski diplomata na pitanje ko trenutno "vodi" EU.

Oland i nekoliko diplomata žalili su se na pogoršanje francusko-nemačkih veza pod Makronom, rekavši da to podriva koherentnost bloka i svaku nadu u integrisaniji pristup odbrani.

Kako se sukob u Ukrajini bliži prvoj godišnjici, Makron je počeo mnogo glasnnije da podržava Kijev. U svom novogodišnjem obraćanju Francuzima, obećao je Ukrajincima da će im "pomagati do pobede". Ostavio je otvorena vrata za obuku ukrajinskih pilota na zapadnim borbenim avionima i dao značajan doprinos sistemu MAMBA protivraketne odbrane. "Ka pobedi, ka miru, ka Evropi", napisao je na Tviteru tokom posete Zelenskog Parizu.

Ipak, Francuska je i dalje jedna od najskeptičnijih zemalja u EU kada je u pitanju prijem Ukrajine u blok, a njen ukupni doprinos i dalje bledi u poređenju sa drugim zemljama, navodi briselski portal.

Makron ima još tri godine na funkciji, dovoljno vremena da udvostruči svoje novootkriveno interesovanje za ukrajinsku "pobedu". Ali sa uličnim protestima zbog planiranih penzionih reformi koje sada prate njegovo predsedništvo kod kuće, zlatna prilika bledi.