Svet
Invazija Marokanaca na Seutu: Geopolitička destabilizacija Mediterana i Trampovo kažnjavanje Sančeza
Migrantski talas ne treba posmatrati kao izolovan incident, već kao događaj koji je, prema mišljenju autora Andreja Mlakara, nastao u preseku više diplomatskih, bezbednosnih i geopolitičkih procesa
Nagli upad desetina hiljada migranata u špansku enklavu Seutu ponovo je otvorio pitanje bezbednosti evropskih granica, ali i uloge geopolitike u migracionim krizama.
Dok su evropske institucije nastojale da pronađu odgovor na dramatične scene sa špansko-marokanske granice, novinar Andrej Mlakar u analizi na portalu "Vojnopolitička izvidnica" iznosi tezu da se iza ovog događaja krije mnogo širi politički kontekst od same migracione krize.
Prema njegovoj analizi, masovni dolazak migranata nije bio spontani događaj.
Mlakar ukazuje na snimke kamiona i autobusa koji su, kako navodi, prevozili veći broj ljudi do granice, kao i na okolnost da su marokanske bezbednosne službe u velikoj meri dozvolile nesmetano kretanje ka španskoj teritoriji. Na osnovu toga zaključuje da je čitav proces imao podršku državnog aparata Maroka.
Kako ističe, prizori iz Seute neizbežno podsećaju na migrantsku krizu iz 2015. godine, kada je Evropa prvi put shvatila koliko su njene spoljne granice ranjive. Ovoga puta, međutim, u fokusu nije bio Balkan, već sever Afrike i španske enklave na afričkom tlu.
"Geopolitika je opet pokazala da su 2015. i 2026. isti model", navodi Mlakar, ocenjujući da je Šengen u ovakvim okolnostima izložen ozbiljnom testu.
U svojoj analizi on podseća da je nekoliko evropskih država privremeno pooštrilo ili suspendovalo primenu šengenskog režima nakon krize u Seuti, što tumači kao pokazatelj da je poverenje u evropski sistem kontrole granica ozbiljno poljuljano.
"Kaja Kalas se ne oglašava, Ursula govori o ugroženosti, a jedino je tačno da više niko odjednom ne spominje 'rusku vojnu invaziju' koja bi trebalo da preplavi Evropu već 2028. godine. Izgleda da ćemo umesto 'ruskih tenkova i vojnika' gledati invaziju migranata i kako oni marširaju. U svakom slučaju ono što sve interesuje jeste koja je pozadina ove mini invazije pod blagoslovom Maroka na teritoriju Španije na severu Afrike", upitao je Mlakar.
Od savezništva do zahlađenja odnosa
Da bi objasnio zbog čega je upravo sada došlo do ovakve krize, analitičar se vraća nekoliko godina unazad.
Kao jedan od prelomnih trenutaka izdvaja se odluka Maroka da krajem 2020. godine, u okviru Avramovih sporazuma, normalizuje odnose sa Izraelom, uz snažnu podršku administracije tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa.
Zauzvrat, Vašington je priznao marokanske pretenzije nad Zapadnom Saharom, što je predstavljalo jedan od najvećih diplomatskih uspeha Rabata u novijoj istoriji.
U analizi se podseća i da je već 2021. godine došlo do prve ozbiljne krize između Madrida i Rabata, nakon što je Španija dozvolila lečenje lidera pokreta Polisario Brahima Galija. Maroko je tada povukao ambasadora, a ubrzo je usledio i prvi masovni upad migranata u Seutu, što je izazvalo pažnju čitave Evrope.
Taj događaj pokazao je da migracije mogu postati instrument političkog pritiska, a ne isključivo humanitarno ili bezbednosno pitanje. Upravo zbog toga aktuelnu krizu posmatra kao nastavak procesa koji traje već nekoliko godina, a ne kao izolovan incident.
Prekretnica u odnosima Madrida sa Vašingtonom i Tel Avivom
U nastavku svoje analize Andrej Mlakar pažnju usmerava na promenu spoljnopolitičkog kursa Španije, za koju smatra da je značajno uticala na odnose Madrida sa njegovim dotadašnjim saveznicima.
Kao jedan od ključnih momenata izdvaja izbijanje rata u Gazi, nakon kojeg je vlada premijera Pedra Sančeza priznala Palestinu kao državu i zauzela znatno oštriji stav prema politici Izraela.
Time je došlo do ozbiljnog zahlađenja odnosa sa Tel Avivom, ali i sa Vašingtonom, koji je ostao najvažniji saveznik Izraela.
Potom je usledila kriza tokom američko-iranskog sukoba.
Španija je odbila da dozvoli korišćenje vojnih baza Rota i Moron za američke operacije protiv Irana, što je dodatno produbilo neslaganja sa Trampovom administracijom. Istovremeno, Sančez je odbio i zahteve da Madrid značajno poveća izdvajanja za odbranu, zbog čega su odnosi dve države dostigli najniži nivo u poslednjih nekoliko godina.
Tramp javno kritikovao špansku vladu zbog izdvajanja za NATO, dok su se u medijima pojavile informacije o mogućim ekonomskim merama protiv Madrida, pa čak i spekulacije o razgovorima unutar američke administracije o budućem položaju Španije u Alijansi.
Da li je migrantski talas bio sredstvo političkog pritiska?
Upravo u tom kontekstu, Mlakar postavlja centralno pitanje svoje analize – da li je masovni ulazak migranata u Seutu bio samo posledica aktivnosti krijumčara ljudi ili je predstavljao instrument političkog pritiska?
Prema njegovoj oceni, teško je zanemariti činjenicu da su marokanske vlasti, barem privremeno, popustile kontrolu na granici u trenutku kada su odnosi Madrida sa Vašingtonom, Tel Avivom i samim Rabatom bili opterećeni brojnim političkim spornim pitanjima.
"Ovo što se sada dešava u Seuti trenutno se smatra samo posledicom i možda osvetom Vašingtona i Tel Aviva Madridu, gde je Rabat samo izvođač cele ove operacije slabljenja moći Madrida, a posledično i čitave Evropske unije", navodi Mlakar.
Posebno mesto u analizi zauzima i poseta Pedra Sančeza Alžiru u julu 2026. godine.
Obnavljanje odnosa Madrida i Alžira, kao i dogovori o produbljivanju energetske saradnje i snabdevanju gasom preko gasovoda "Medgaz", predstavlja još jedan faktor koji je dodatno zakomplikovao odnose sa Marokom.
Maroko i Alžir već godinama u sporu oko Zapadne Sahare, ali i oko energetskih pitanja, zbog čega ovaj diplomatski zaokret Španije vidi kao mogući okidač za nove tenzije.
Činjenica da je samo desetak dana nakon Sančezove posete Alžiru usledio masovan prodor migranata u Seutu, tvrdi Mlakar, nije slučajnost, već događaj koji se uklapa u širu političku dinamiku regiona.
Posledice koje bi mogle da preoblikuju Evropu
Bez obzira na to šta je neposredno izazvalo migrantski talas, posledice već sada daleko šire od same krize u Seuti.
Prema Mlakarovoj oceni, ovaj događaj predstavlja još jedan snažan udarac konceptu otvorenih evropskih granica i pokazuje koliko brzo jedna regionalna kriza može da postane bezbednosni i politički problem čitavog kontinenta.
Pojedine evropske države gotovo momentalno su reagovale pooštravanjem graničnih kontrola, dok je Francuska rasporedila dodatne snage na granici sa Španijom.
Istovremeno, u samoj Španiji došlo je do naglog rasta nezadovoljstva građana, a premijer Sančez suočio se sa oštrim kritikama prilikom posete Seuti.
"Pedro Sančez, iako je helikopterom sleteo u Seutu došekali su besni meštani koji su ga vređali. Kritike je pokupila i kraljevska porodica Burboni i to drugi put u svojoj istporiji da španski kralj Felipe ćuti i ne oglašava se", naglasio je Mlakar.
U analizi se navodi i da je zanimljivo što su se, u trenutku kada je migrantska kriza izbila, u drugi plan povukle mnoge teme koje su do tada dominirale evropskim bezbednosnim diskursom. Mlakar smatra da je pažnja javnosti praktično preko noći preusmerena sa drugih bezbednosnih izazova, kao što je navodna invazija Rusije koja je sada zaboravljena.
Izraelski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Deni Danon kritikovao je španske vlasti, dok je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odgovornost za nastalu situaciju pripisao Madridu, a ne Maroku. Te reakcije su, takođe, deo deo šireg političkog konteksta koji prati čitavu krizu.
Na kraju, Mlakar se ponovo vraća odnosima Španije, Maroka i Alžira. Zaključuje da ovaj migrantski talas ne treba posmatrati kao izolovan incident, već kao događaj koji je, prema njegovom mišljenju, nastao u preseku više diplomatskih, bezbednosnih i geopolitičkih procesa.
"Kako pokazati nezadovoljstvo? Jednostavno, na Seutu poslati hiljade migranata slobodno i mogu da se upute u Španiju. Kao alibi, išla je i presuda da se svim migrantim koji dođu morskim putem mora dati azil, otuda kreće plivanje sa kraja ograde između Maroka i Seute. Počinje da se širi teorija da postoji diplomatska ucena prema Sančezu i da je ovo destabilizacija regiona kako bi se poslalo upozorenje Sančezu zbog pogrešne politike koju vodi", zaključuje Andrej Mlakar.
Live
