Da li je pitanje kinesko-indijske granice ponovo aktuelizovano?

Pogranično pitanje koje decenijama opterećuje dve najmnogoljudnije zemlje sveta, time i BRIKS-a, prolazi kroz novu turbulenciju. Samo koji dan, nakon što su Kina i Indija, u četvrtak, u Nju Delhiju, održale 36. sastanak Mehanizma za konsultacije i koordinaciju o pitanjima kinesko-indijske granice, izbio je novi nesporazum.

Indija je na svojoj zvaničnoj karti identifikovala 27 lokacija u regionu Zangnan (ind. Arunačal Pradeš) koji Peking smatra delom kineske teritorije.

Potez koji bi mogao da zakomplikuje dosadašnje napore

Kineski eksperti, upućeni u pogranična pitanja dve zemlje, ocenili su potez Nju Delhija kao "samoobmanjivanje suprotno pozitivnom zamahu u bilateralnim odnosima" koje bi "moglo bi da zakomplikuje napore da se na odgovarajući način rešavaju granična pitanja".

Indijska vlada je, naime, u petak saopštila da ažurirana karta indijske Državne geodetske službe obuhvata "četiri planinska prevoja i jezero na velikoj nadmorskoj visini", napominjući da je ovaj potez "namenjen obezbeđivanju ispravne identifikacije ovih mesta" i "unapređenju javne svesti o njihovom geografskom i istorijskom značaju", preneo je "Tajms of Indija".

Dve strane su, kako prenose kineski mediji, prethodno razmenile mišljenja o pitanjima koja obuhvataju razgraničenje, upravljanje i kontrolu granice, izgradnju mehanizama i prekograničnu saradnju.

Kina već sprovodi standardizaciju geografskih naziva

Prema kineskom Ministarstvu spoljnih poslova, obe strane su se saglasile da održavaju komunikaciju diplomatskim i vojnim kanalima, kao i da zajednički rade na očuvanju mira i spokojstva u pograničnim oblastima.

BRIKS i ŠOS na iranskom ispitu: Kuda dalje?

"Kina već duže vreme sprovodi standardizaciju geografskih naziva u ovom regionu. U trenutku kada kinesko-indijski odnosi pokazuju znake poboljšanja i kada se očekuje da će lideri dve zemlje stupiti u kontakt putem multilateralnih platformi, svaki jednostrani potez Indije koji zaoštrava graničnu situaciju nema smisla i neće služiti širim interesima bilateralnih odnosa", rekao je u nedelju za "Global tajms" Ćijen Feng, direktor Odeljenja za istraživanja Nacionalnog instituta za strategiju Univerziteta Ćinghua.

On je dodao da Indija treba da izbegava pretvaranje graničnog pitanja u veći spor, jer bi takvi postupci mogli da uspore poboljšanje političkih odnosa dve zemlje.

Spor oko delova granice duge oko 3.500 kilometara

Kina i Indija spore se oko delova 3.500 kilometara dugačke i teško prohodne granice u području Himalaja.

Najveći spor odnosi se upravo na Zangnan, odnosno Arunačal Pradeš na istoku. Posredi je oblast površine oko 90.000 kvadratnih kilometara koju Indija administrativno kontroliše, dok je Kina smatra delom Tibeta.

Drugi veliki spor odnosi se na Aksai Čin, visoravan površine oko 38.000 kvadratnih kilometara, na zapadu, koju kontroliše Kina, a Indija je smatra delom teritorije Ladaka. Kina je Aksai Čin uključila u svoju kontrolu pre svega zbog strategijskog značaja tog područja, kroz koje prolazi put koji povezuje Sinđang i Tibet.

Posebno osetljiva tačka je dolina Galvan u Ladaku, gde su se kineske i indijske snage u junu 2020. sukobile.

Amerika izgubila sjaj: Kako je Kina postala popularnija od SAD u celom svetu | Dan uveče

Na istoku je ključno pitanje Makmahonove linije, koju Indija prihvata kao granicu, dok je Kina ne priznaje kao legitimno utvrđenu međudržavnu granicu.

Makmahonova linija je deo kinesko-indijske granice u dužini od oko 890 kilometara, koja je predložena tokom Simlaske konvencije 1914. godine, kao linija razdvajanja Tibeta i Britanske Indije koju Kine ne priznaje. Naziv ove linije potiče od Henrija Makmahona, tadašnjeg britanskog državnog sekretara za Indiju.

Sporne ili osetljive zone obuhvataju i Demčok, Pangong Co i Depsang, u istočnom Ladaku, gde se linije stvarne kontrole dve strane ne poklapaju.

Na istoku su posebno osetljivi Tavang i područja oko njega, jer Kina smatra da ima istorijske i verske veze sa tim delom Zangnana (Arunačal Pradeša), dok ga Indija smatra sastavnim delom svoje teritorije.

U središnjem delu Himalaja spor je znatno manjeg obima, ali postoje neusaglašenosti oko pojedinih sektora u Utarakandu i Himačal Pradešu.

Peking koncentrisan ipak na ukupan pozitivan zamah

Kineski mediji, ipak, ističu važnost ukupnog pozitivnog zamaha odnosa Pekinga i Nju Delhija.

"Uprkos razlikama u pogledu graničnog pitanja, Kina i Indija su poslednjih meseci nastavile napore na stabilizaciji odnosa. U decembru 2024. predstavnici Kine i Indije zaduženi za granična pitanja postigli su tokom razgovora konsenzus u šest tačaka. Prošle nedelje, prevoj Nathu La, koji je bio zatvoren šest godina, zvanično je ponovo otvoren, što je označilo novu fazu uzajamno korisne saradnje i razvoja prekogranične trgovine", navodi kineski list na engleskom jeziku "Global tajms".

Moskva i Peking razmatraju uvođenje stalnog bezviznog režima

Pomenuti list ističe da je tokom sastanka kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jija i njegovog indijskog kolege Subramanijama Džajšankara, 22. jula u Manili, Vang naglasio da Kina i Indija treba da učvrste pozitivan zamah u bilateralnim odnosima i ojačaju koordinaciju i saradnju u međunarodnim i regionalnim pitanjima, dok je Džajšankar rekao da se stavovi Indije o pitanjima koja se tiču Tajvana i Tibeta nisu promenili i da Indija poštuje suverenitet Kine.

Tokom protekle dve godine, lideri Kine i Indije sastajali su se u Kazanju u Rusiji i Tjencinu u Kini. Tom prilikom, oni su se saglasili se da su Kina i Indija partneri, a ne rivali, podseća kineska strana, kao i da njihov razvoj treba posmatrati kao priliku, a ne kao pretnju.

U Pekingu smatraju da jedini put za rešavanje kinesko-indijskog graničnog pitanja vodi kroz ravnopravne pregovore i pravično rešenje zasnovano na istorijskim i pravnim principima, dok će jednostrani potezi koji stvaraju tenzije ili menjaju status kvo samo naneti štetu međusobnom poverenju i stabilnosti na granici.