Ekonomija
Nemačka i Evropska unija strahuju od "kineskog šoka 2.0"
Ni Berlin ni Brisel ne uzimaju u obzir politiku koju vode na planu ekonomske i vojne konfrontacije sa Rusijom, već problem vide isključivo u kineskom ekonomskom usponu
Savez nemačke industrije (BDI) upozorio je da sve veći "problemi sa Kinom", navodno, snažno i sveobuhvatno pogađaju industriju Nemačke, tvrdeći da Nemačka doživljava "kineski šok 2.0".
Pod pojmom "kineski šok" (China Shock) prvobitno se podrazumevao snažan uticaj naglog rasta kineskog izvoza na industriju i tržište rada zapadnih zemalja nakon pristupanja Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2001. godine. Nemačka je u tom periodu, međutim, uglavnom imala koristi od uspona Kine, jer je značajno povećala izvoz mašina, industrijske opreme, automobila i drugih proizvoda visoke dodate vrednosti na kinesko tržište. Kina je tada pre svega bila proizvodna baza i veliko izvozno tržište, a ne direktan konkurent nemačkoj industriji u najsofisticiranijim tehnološkim sektorima.
Nemačka odavno nije konkurent Kini
Pojam "kineski šok 2.0", koji se sve češće koristi u Nemačkoj, označava fazu u kojoj je Kina globalni tehnološki konkurent, odnosno u nemačkoj javnosti i nemačkim medijima to tako predstavljaju, premda ta zemlja odavno nije "konkurent" Kini na planu svetske ekonomije. Ni Berlin ni Brisel, pritom, ne uzimaju u obzir politiku koju vode na planu ekonomske i vojne konfrontacije sa Rusijom, već problem vide isključivo u kineskom ekonomskom usponu.
Ukratko, umesto da menja sebe, nemačka industrija radije pribegava izražavanju zabrinutosti zbog brzog napretka Kine u proizvodnji električnih vozila, robota, baterija, fotonaponskih sistema, veštačke inteligencije i drugih visokotehnoloških oblasti.
Za razliku od prvog "kineskog šoka", kada je glavni izazov bila cenovna konkurencija, sada je u središtu pažnje kineska sposobnost da preuzme primat u svetskoj ekonomiji kvalitetom, inovacijama i tehnološkim razvojem.
Nemačka, bez preterivanja, zapravo panično ukazuje na zavisnost od kineskih kritičnih sirovina i komponenti, kao i na navodne rizike po lance snabdevanja, bez preispitivanja vlastitog ekonomskog modela u epohi koja je nastupila.
Dnevni list "Frankfurter algemajne cajtung" preneo je u ponedeljak izjavu Tanje Gener, izvršne direktorke Saveza nemačke industrije, da njena organizacija "uočava sve veće probleme sa Kinom kao konkurentom", što jasno ukazuje na izvesnu dezorijentaciju u pogledu razumevanja procesa koji se odvijaju u svetu.
Gener tvrdi da Kina ima ogroman uticaj na nemačku industriju, uključujući "zavisnost od kritičnih sirovina, značajno potcenjenu valutu i državom izazvane prekomerne proizvodne kapacitete".
Tome se, kako je navela Gener, dodaje i ambicija Kine da postane globalni tržišni lider u ključnim tehnologijama.
Nemačka da radi na sebi, a ne na drugima
Kineski analitičari, sa druge strane, tvrde da uzrok problema nije jačanje Kine, već upravo unutrašnje slabosti nemačke privrede, poput visokih troškova energenata, prekomerne regulative i usporene industrijske transformacije.
Nemačka bi, prema kineskom gledištu, trebalo da se suoči sa sopstvenim problemima i unapredi svoju konkurentnost. Izmeštanje unutrašnjih strukturnih problema na spoljne faktore, napominju u Pekingu, ne pomaže stvarnom rešavanju problema nemačke privrede, niti će podstaći obostrano korisnu saradnju između Kine i Nemačke.
"Tokom protekle dve decenije, Nemačka i druge evropske kompanije u oblastima kao što su automobilska industrija i mašinogradnja ostvarivale su dobit koristeći prednosti otvorenog kineskog tržišta, kompletnih lanaca snabdevanja i relativno niskih troškova", izjavio je ovim za "Global tajms" Đen Đunbo, direktor Centra za odnose Kine i Evrope pri Institutu za međunarodne studije Univerziteta Fudan.
Konkurenciju prihvataju samo dok dominiraju tržištem
Đen Đunbo je objasnio da su sada, kada je Kina unapredila svoju industriju i izgradila konkurentnost u oblastima kao što su električna vozila i fotonaponska tehnologija, evropske zemlje, uključujući Nemačku, počele da opisuju normalnu tržišnu konkurenciju kao tobožnji šok i navodnu pretnju.
"Kina je neprekidno ulagala i sprovodila istraživanje i razvoj u oblasti kritičnih sirovina. Njene tehnološke prednosti i izvozne kontrole koje su u skladu sa propisima ne predstavljaju prepreke. Preuveličavanje ovog pitanja i njegovo korišćenje za pritisak na Kinu da napusti sopstveni sistem upravljanja je nerazumno", istakao je, takođe u izjavi za "Global tajms", Džou Mi, istraživač pri Kineskoj akademiji za međunarodnu trgovinu i ekonomsku saradnju.
Džou je naveo da je tvrdnja nemačkih analitičara o "potcenjenom juanu" još manje održiva, jer su devizni kursevi pre svega određeni tržištem i ekonomskim osnovama.
"Što se tiče pitanja 'prekomernih kapaciteta', Kina je u više navrata odgovorila na te tvrdnje i objavila relevantnu belu knjigu kako bi pružila sistematsko objašnjenje. Takozvani 'prekomerni kapaciteti' nisu bili izazvani od strane vlade. U određenim periodima i pod specifičnim tržišnim uslovima, izvestan stepen privremene neravnoteže između ponude i tražnje zaista može nastati. Međutim, takve neravnoteže treba zajednički rešavati jačanjem razmene informacija i povećanjem transparentnosti, a ne podizanjem trgovinskih barijera ili pribegavanjem pretnjama", rekao je Džou.
Početkom 2019. godine, Savez nemačke industrije pozvao je u svom strategijskom dokumentu na preusmeravanje nemačke politike prema Kini. U dokumentu je navedeno da tržišnu ekonomiju treba učiniti "otpornijom". Kina je opisana kao partner, ali i sve više kao sistemski konkurent. U Strategiji Nemačke prema Kini iz 2023. godine, Kina je, u skladu sa odgovarajućim strategijskim dokumentima Evropske unije, označena kao partner, konkurent i sistemski rival.
Đen je rekao da, iako Nemačka tvrdi da podržava multilateralizam i pravila Svetske trgovinske organizacije, ona pokušava da pribegne jednostranim trgovinskim instrumentima.
Na dugi rok, to će samo ubrzati deindustrijalizaciju njene industrije – jer će istinski konkurentne kompanije nastaviti da traže optimalnu globalnu raspodelu resursa.
Hoće li Nemačka uvući EU u trgovinski rat sa Kinom?
Prema izveštaju o inovacijama Nemačke privredne komore u Kini, 81 odsto kompanija iz automobilske industrije navodi da je lokalizacija njihovog istraživanja i razvoja u Kini ubrzala tempo njihovog razvoja tokom protekle dve godine, 79 odsto kompanija je navelo da im je lokalizovano istraživanje i razvoj u Kini smanjilo troškove istraživanja i razvoja u poređenju sa Nemačkom, dok je 70 odsto zasluge za dodatne uštede pripisalo partnerstvima u oblasti inovacija u Kini.
Ono što donekle budi izvesnu nadu po pitanju "kineskog šoka 2.0" u Nemačkoj, ključnoj ekonomiji Evropske unije koja posustaje zbog politike ekonomske i vojne konfrontacije sa Rusijom, jeste izjava Generove da Evropa, ipak, ne treba u potpunosti da se izoluje od Kine, ali je situacija predaleko od optimistične imajući u vidu da je prošle nedelje "Blumberg" preneo da Nemačka "mapira ranjivosti u kineskom lancu snabdevanja", kako bi te informacije iskoristila kao sredstvo pritiska u slučaju mogućeg trgovinskog rata između Nemačke i Kine.
Live
