Sto godina od rođenja Fidela Kastra: Revolucionar koga su pola veka SAD pokušavale da svrgnu

Fidel Kastro, dugogodišnji lider Kube, revolucionarni vođa koji je pola veka prkosio naporima SAD da ga svrgnu, rođen je pre sto godina, 13. avgusta 1926. godine. Uz Če Gevaru, svog saborca, bio je jedan od najistaknutijih ličnosti antiimperijalističke borbe u Latinskoj Americi i decenijama se uspešno opirao brojnim pokušajima da bude uklonjen, pomažući pritom nesebično kako revoluconarne težnje u okruženju, tako i u Africi, u čemu je imao velikog uspeha.

Kastro je rođen 13. avgusta 1926. kod Birana, danas provincija Holhuin, na istoku Kube, na plantaži šećerne trske, veleposedu njegovog oca. Otac, Anhel Kastro i Argiz (1875 - 1956) rođen u Galisiji, na severozapadu Španije, kao španski vojnik ratovao je na Kubi, da bi se posle poraza vratio u rodnu zemlju.

Intervju

Predsednik Kube za RT: Pobedićemo jer verujemo u bolji svet

Špansko-američki rat vođen aprila/avgusta 1898. doveo je do konačnog kraha španske kolonijalne imperije u Americi, čime je Kuba formalno pravno postala samostalna država, dok su Portoriko, kao i Filipini i Guam na Pacifiku, dospeli pod vlast SAD.

Na Kubu, sada samostalnu državu pod jakim uplivom susednih Sjedinjenih Država, Anhel se doselio 1906. Radio je kao rudar, na železnici, bavio se sečom šuma, da bi se potom posvetio radu na plantažama šećerne trske na krajnjem istoku ostrva u tadašnjoj provinciji Oriente, u to vreme za američku kompaniju "Junajted Frut".

Bavio se trgovinom, uglavnom opreme potrebne plantažerima, da bi 1910. postao suvlasnik jednog rudnika. Potom kupuje farmu u Biranu, u prvo vreme veličine 200 hektara. Uz uzgoj šećerne trske, kukuruza, gajio je živinu, stoku, držao prodavnice, klanicu, pekaru. U krajnjem, posedovao je oko 1.800 hektara a dodatnih 10.000 je držao pod zakupom.

Uprkos činjenici da je bio uspešan kapitalista čija je imovina pedesetih procenjivana na približno 500.000 američkih dolara, Amerikance, zbog viđenog na Kubi, nije podnosio, i to je nesumnjivo preneo na decu. Možda upravo zbog činjenice da sam nije imao prilike da se školuje, posebno je držao do obrazovanja dece.

Fidela koji je po svedočenjima bio nemirno, svojeglavo dete, poslao je na školovanje kod jezuita. Prava je završio u Havani 1945. godine, da bi septembra 1950. i doktorirao. Kandidovao se na izborima 1952. za mesto poslanika u skupštini Kube. Batistin državni udar koji se tada dogodio stavio je to međutim ad akta. Ubrzo zatim odlučuje se na pobunu, revoluciju, protiv Batistinog režima. Uhapšen je, osuđen, i dve godine provodi zatvoren.

Volodin: Rusija će učiniti sve da Kuba ostane slobodna u svojim izborima

Pošto je oslobođen u sklopu opšte amnestije, napušta Kubu put SAD, da bi se ubrzo skrasio u Meksiku. Tamo postupno organizuje "Pokret 26. jul" s ciljem gerilske borbe protiv kubanskog režima. Krajem 1956. godine, sa saborcima se iskrcava na Kubi. Iz Meksika ih je krenulo ukupno 82. Da bi ih posle teških borbi sa vladinim snagama, preostalo svega 16, po drugim izvorima 22. Gerilski otpor započeli su u prašumama planina Sijera Maestre na krajnjem istoku ostrva.

Uz Fidela, tu se nalazio i njegov brat Raul, kao i Če Gevara, lekar, Argentinac, koji se posvetio revolucionarnoj delatnosti, prvo na Kubi, pa onda i drugde, kao u Africi, u Kongu, konačno Boliviji. U vreme dok se kao gerilac nalazio u planinama Sijera Maestre, Kastra su intervjuisali novinari "Njujork tajmsa", prikazavši ga uglavnom kao romantičnog borca za pravdu, što ga je učinilo poznatim.

Na samom prelazu 1958. na 1959. revolucionari su ovladali Havanom, a dotadašnji predsednik Fulhensio Batista (1901 - 1973) izbegao je u Dominikansku republiku. Kastro je tada imao 33 godine. Za zvanični Vašington prevrat na Kubi značio je ugrožavanje kako starteških, tako i privrednih interesa. U vreme Batiste ona je bila raj za američke investitore, turiste, pa i mafiju.

Iako prvobitni cilj Kastra nije bio narušavanje privrednih odnosa sa SAD, međusobno nerazumevanje i  netaktičnost, dovešće do sukoba, a onda i do nacionalizacije imovine američkih kompanija na Kubi. Usledio je prekid diplomatskih odnosa, blokada ostrva, a onda i okretanje Havane ondašnjem Sovjetskom Savezu, opredeljenje za socijalizam.

SAD su sa druge strane sve činile da Kastra uklone. Veruje se da je preživeo više desetina pokušaja atentata. Kubanski emigranti, njih oko 1.500, uz pomoć američkih tajnih službi, pokušaće aprila 1961. iskrcavanje na južnoj obali Kube, poznato kao Invazija u Zalivu svinja, u čemu su doživeli težak poraz.

Oktobra naredne 1962. svet je bio suočen s pretnjom atomskog rata, događajima poznatim kao Kubanska kriza. Bio je to pokušaj instaliranja sovjetskih projektila na Kubi, zbog čega su SAD blokirale prilaze ostrvu. U potonjem periodu, u potpunoj blokadi od strane SAD, Kastro se posvećuje izgradnji socijalističkog društva, s potpunom kolektivizacijom. Među dobrim posledicama je izvesno bila izgradnja kvalitetnog prosvetnog i zdravstvenog sistema, s visokim dometima i na međunarodnom nivou.

SAD uvele sankcije predsedniku Kube

Paralelno, Kuba je podržavala brojne revolucionarne tendencije u svetu. Neretko neuspešno kao u Panami, Dominikanskoj Republici, ili Kongu sredinom šezdesetih. Svesrdno je pomagala pobune u portugalskim kolonijama, u čemu je imala više uspeha, kao u Gvineji Bisao i Angoli. U Jom Kipur ratu 1973. u sklopu sirijskih trupa nalazilo oko 4.000 Kubanaca. U Nikaragvi ih je tokom Sandinističke revolucije bilo oko 3.000.

U vreme Ogaden rata 1977/1978. do 18.000 Kubanaca se borilo na strani Etiopljana protiv Somalije na Rogu Afrike. U Angoli, kubanske trupe su bile prisutne od 1975. do 1991. između ostalih protiv Južnoafrikanaca, uključujući čuvenu bitku kod Kvito Kvanavalea 1988. Te godine u toj zemlji borilo se 60.000 Kubanaca.

Preživeo je on i socijalizam na Kubi, hladni rat, raspad istočnog bloka i Sovjetskog Saveza. Prepoznatljiva figura uniformisanog čoveka s bradom, i povećom cigarom u ustima, Fidel Kastro, "El Komandante", na čelu Kube se formalno nalazio do 2008. kada ga je bolest savladala.

Doživeo je i da njegov brat i naslednik Raul započne pregovore sa SAD o normalizaciji odnosa, u krajnjem bez uspeha. "El Komandante" se u javnosti poslednji put pojavio aprila 2016. u završnici kongresa KP Kube, nekoliko meseci pre smrti, novembra te 2016. Imao je tada 90 godina. Na čelu Kube nalazio se nepunih pola veka.