Svet
Revolucija će opstati: Proročanstva Fidela Kastra
Kao i heroji antike, Komandante Fidel Kastro će ući u istoriju ne samo zbog svojih legendarnih dela, već i zbog toga što je svojoj maloj, ali ponosnoj Kubi, a sa njom i celom čovečanstvu, usadio najplemenitije ideje slobode, dostojanstva i zaštite obespravljenih
Kuba je najavila više od 170 hitnih ekonomskih mera kako bi odgovorila na energetsku blokadu Sjedinjenih Američkih Država, ali na način koji će učvrstiti a ne ugroziti socijalizam i tekovine revolucije Fidela Kastra, izjavio je za RT kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel Bermudez.
"Protiv kubanskog stanovništva primenjuju se kolektivne kazne. To je zločinačka politika, čin genocida", rekao je Dijaz-Kanel.
To je u stvari modus operandi američke imperije. Američki imperijalizam može biti apsolutno nezakonit i savršeno nemoralan, ali on ima svoje omiljene i predvidljive rutine, primetio je za RT internešenel istoričar Tarik Siril Amar.
Jedna od njih je ono što se može nazvati šemom od "tri koraka": blokada, ucena, invazija. Zapravo, dodao je, kombinacija sporog, sadističkog maltretiranja čitavih država i naroda, i mlaćenja vojnom bejzbol palicom je temeljna fiksacija Vašingtona, centralna za američku spoljnu politiku, od Kube do Jugoslavije. Uvek isti recept.
Ali, Kubanci su narod spreman da se bori za svoju slobodu, poručio je kubanski predsednik. Kuba više od 60 godina živi pod blokadom i pod stalnim američkim pritiscima, odupirući se agresiji, ali je opstala i nastavila da ide napred, dodao je.
Kubanska revolucija – veliki iskorak u 21. vek
Sa pobedom Kubanske revolucije i trijumfalnim ulaskom Kastrovih trupa u Havanu u januaru 1959. godine, Kuba je postala potpuno slobodna i nezavisna zemlja, piše ruski geopolitičar Leonid Savin na sajtu "Orijental rivju". To je bila prva pobeda socijalizma na zapadnoj hemisferi, ali i mnogo više od toga. Sa pobedom Kastra, dodaje Savin, okončala se epoha neokolonijalnih diktatora na Kubi, koji su bili puke marionete vašingtonskog kapitala i služile interesima mafijaških klanova iz SAD.
To je, ujedno, bio i prvi veliki iskorak u 21. vek – u vek multipolarnosti – i trenutak u kome je počelo geopolitičko buđenje čitave Latinske Amerike.
Zapravo, kao što je rekao sam Kastro, bila je to duboka transformacija, nastala pod uticajem Ruske revolucije 1917. godine, koja je odražavala antikolonijalnu borbu tog doba; borbu koja se protezala od džungli Azije, preko pustinjskog peska Severne Afrike i počela da pulsira i u samoj Latinskoj Americi.
Kastro bi 13. avgusta napunio 100 godina. Umro je u svojoj 90. Vest o njegovoj smrti izazvala je različite reakcije. Dok su se na Floridi, u Majamiju, pripadnici kubanske emigracije radovali, posebno u čuvenom restoranu "Versaj", gde se tradicionalno okupljaju Kastrovi protivnici, poštovaoci slobodne Kube su žalili za Kastrom.
Fenomen Fidela Kastra
Fenomen Fidela Kastra, nastavlja Savin, nije samo u tome što su pod njegovim vođstvom u zemlji za kratko vreme okončani pokušaji kontrarevolucije i banditizma, eliminisana nepismenost i socijalna diskriminacija, već i u tome što su pronađena nova rešenja za reorganizaciju ekonomije i izgradnju države.
Po prvi put na zapadnoj hemisferi, američki imperijalizam je poražen na Plaja Hiron, što je dovelo do vojne pomoći SSSR-a i poslužilo kao primer drugim narodima koji su vodili oslobodilačku borbu – čak i vojno najmoćnija sila na svetu može biti primorana na povlačenje, piše ruski geopolitičar.
Nakon toga, još jedan poraz je nanet SAD u Vijetnamu, a primer Kube je bio izuzetno važan za revolucionarno rukovodstvo Severnog Vijetnama. Sam Kastro je prvi put posetio Vijetnam u septembru 1973. godine.
Kastro je još ranije podržavao borbu naroda Vijetnama za nezavisnost, kao i svih kolonizovanih naroda, kroz diplomatske mehanizme i vojnu pomoć. Na primer, na Trikontinentalnoj konferenciji u januaru 1966. godine i stvaranjem Organizacije solidarnosti zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike, koje su, zapravo, bile prvi izdanci multipolarnosti u tada još bipolarnom svetu.
Novo lice fašizma
U decembru 1961. Kastro je izjavio: "Ja sam marksista-lenjinista i ostaću to do svoje smrti."
Dovoljno je pročitati njegove govore u raznim zemljama, na različitim konferencijama, gde je branio stavove Sovjetskog Saveza – bio je u stanju da prilično lako i ubedljivo razotkrije i kritike trockista i evrokomunista, koje su finansirale zapadne obaveštajne službe, i otvorene dezinformacije zapadnih medija protiv SSSR-a, piše Savin.
Ipak, Kastro nije razmišljao dogmatski. U vezi sa marksizmom, rekao je da ne treba slepo slediti nikakve postulate – teorija se mora prilagoditi aktuelnom istorijskom trenutku.
Fidel je predvideo raspad Sovjetskog Saveza, na šta je upozoravao tadašnje rukovodstvo u Moskvi, ali ono je gajilo iluziju o zbližavanju sa Zapadom i nije primećivalo da svojim reformama uništava državu.
U decembru 1989. godine, tokom govora u Memorijalnom kompleksu El Kakahual, gde su sahranjeni posmrtni ostaci heroja Oslobodilačkog rata Antonija Masea, Kastro je proročki primetio da postoji ogromna opasnost da se svet vrati unipolarnom sistemu sa hegemonijom SAD.
Dve godine kasnije, to se i dogodilo. Još jedna, podjednako proročka Fidelova izjava je povezana sa trenutnom situacijom — predvideo je novi rat u Evropi, dodajući da će Rusija još jednom voditi borbu protiv fašizma, ali će fašizam imati drugačije lice i zvaće se demokratija.
SAD se nikad nisu oslobodile osećaja poniženja od male Kube
Sada to drugo lice fašizma preti samoj Kubi, kroz agresivne izjave Donalda Trampa i Marka Rubija (potomka kubanskih emigranata), putem stalnog medijskog izveštavanja o planovima za intervenciju i potrage za članovima kubanske vlade lojalnim SAD, dodaje Savin.
Pooštrene ekonomske sankcije i stvarna blokada ostrva, naravno, nisu slučajni. SAD se još nisu oslobodile osećaja poniženja koje su doživele u Zalivu svinja. Belu kuću i Stejt department još pokreću ogorčenost i misli o osveti, pri čemu zaboravljaju da je svet već postao drugačiji i da se ubrzano kreće ka multipolarnosti.
Revolucionarna Kuba je spremna, kao i ranije, da odbrani svoj suverenitet i ideje koje su za sobom ostavili Hoze Marti i Fidel Kastro, zaključuje ruski geopolitičar.
Hijene mogu igrati na grobu lava, ali ne mogu postati lavovi
Fidel je rekao: ratnik može da umre, ali ne i njegove ideje.
Svoje ideje je ostavio ne samo svom rodnom ostrvu, već i čitavom čovečanstvu. Dokazao je da mali narod može da odbrani svoje dostojanstvo pred diktatima svemoćnog carstva ako ga predvodi vođa nepokolebljive volje i bezgranične vere u pravednost svog cilja, piše ruski novinar i pisac Maksim Makaričev za list "Rosijskaja gazeta".
Kao David protiv Golijata, dobio je svaku bitku, vojnu i moralnu, protiv severnog imperije, zbog čega ga, čak i u smrti, jastrebovi u Vašingtonu i dalje mrze. Bivši britanski poslanik Džordž Galovej je povodom radosti kubanskih izbeglica zbog Fidelove smrti rekao za RT: "Hijene mogu igrati na grobu lava, ali nikada neće postati lavovi."
Okupivši desetine hiljada običnih ljudi pod zastavom svoje vojske, Fidel je oslobodio Kubu diktature koja je ovu karipsku zemlju pretvorila u ušećereni dodatak SAD, sa bordelima i kazinima, primećuje Makaričev.
Komandante Fidel je Kubi pružio besplatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Kubancima i svetu je demonstrirao svoj jedinstveni magnetizam – "silu prirode", kako ga je nazvao veliki kolubijski pisac Gabrijel Garsija Markes.
Početkom 1990-ih, lišena podrške Moskve, Havana se našla u izuzetno teškoj situaciji. Vođu koji nije Fidel bi jednostavno izneli iz svoje rezidencije besni, gladni ljudi, ali on je izjavio da će revolucija opstati. Zdravstvena zaštita i obrazovanje, šta god da se desi, ostaće besplatni.
Otac i duša moderne Kube
Kao i heroji antike, Komandante Fidel Kastro će ući u istoriju ne samo zbog svojih legendarnih dela, već i zbog toga što je svojoj maloj, ali ponosnoj Kubi, a sa njom i celom čovečanstvu, usadio najplemenitije ideje slobode, dostojanstva i zaštite obespravljenih.
U kolumni za list "Granma", Kastro je opisao svoje političke ideale: "Jednaka prava svih građana u zdravstvu, obrazovanju, radu, ishrani, bezbednosti, kulturi i nauci, ista prava koja smo proklamovali kada smo počeli našu borbu, poneseni snovima o pravdi i jednakosti za sve ljude sveta, a to je ono što svima želim."
Nikada se ne povlačite, nikada se ne predajte, već idite napred da biste postigli svoj cilj. Na kraju krajeva, pre ili kasnije, doći će pobeda, govorio je. U knjizi "Sto sati sa Fidelom" izuzetnog špansko-francuskog mislioca Ignasija Ramonea, Komandante je upozorio da neprijatelji Kube ne treba da gaje iluzije; da Kuba može postati "drugi Vijetnam", ili nešto još gore za američku imperiju.
Čast se ne prodaje, savest se ne prodaje, domovina se ne prodaje. Tako je učio jedan od najvećih latinoameričkih vođa u istoriji, sin kubanskog naroda, Komandante Fidel Kastro.
Tako je i živeo, i postao primer i Kubi i svetu. On je, zaključuje Makaričev, otac i duša moderne Kube.
"Domovina ili smrt!", to je bilo jedno od osnovnih načela Kubanske revolucije. Geslo koje su radosno skandirali okupljeni u centru Havane, na njegovim govorima dugim i po sedam sati.
Ili, kako kaže sadašnji predsednik: Kuba će pobediti jer se bori za bolji svet.
Neće biti povratka na staro.
Live
