BRIKS više nije slogan već lekcija o multipolarnosti

Samit BRIKS-a u Nju Delhiju održan je u trenutku kada grupa očigledno prerasta svoj prvobitni format kao klub nekoliko velikih ekonomija u razvoju i postepeno postaje platforma sposobna da oblikuje debate o globalnoj trgovini, međunarodnim finansijama i političkoj arhitekturi svetskog poretka.

Zemlje okupljene oko istog stola imaju veoma različite odnose sa Zapadom, takmiče se jedna sa drugom u brojnim oblastima, a ipak sve više dele interesovanje za proširenje svoje strateške autonomije. Za Rusiju je ovo posebno važno, jer BRIKS daje Moskvi priliku da produbi ekonomske veze sa najvećim nezapadnim silama, razvije mehanizme za rešavanje sporova koji su manje ranjivi na sankcije i pokaže da pokušaji političke izolacije zemlje nisu je sprečili da se uključi u međunarodnu diplomatiju na visokom nivou, piše za RT internešenel Mišel Bičkova, potpredsednica Centra za bliskoistočne studije.

Upravo u tom kontekstu, ruski predsednik Vladimir Putin je artikulisao tumačenje Moskve o promenama koje se sada dešavaju u globalnom sistemu, rekavši u Nju Delhiju da svet prolazi kroz "duboke, fundamentalne promene" jer novi centri ekonomskog rasta sve više zamenjuju stare.

Prema rečima ruskog predsednika, zemlje BRIKS-a su činile više od 40 procenata rasta globalnog BDP-a u poslednjih pet godina, u poređenju sa oko 29 procenata za G7, trend koji Moskva vidi kao dokaz da se preraspodela ekonomske moći već odvija bez obzira na političke deklaracije. Putin je otišao dalje opisujući BRIKS kao "novu i održivu platformu za globalni rast", ​​naglašavajući da pravila koja regulišu takav sistem ne bi trebalo nametati njegovim učesnicima spolja. Za Rusiju je ovaj princip ključan za ceo koncept multipolarnog poretka.

Pre samo nekoliko godina, diskusijama o BRIKS-u često je dominirala simbolika i opšti pozivi na reformu globalnog poretka, dok se danas agenda sve više vrti oko sistema plaćanja, nacionalnih valuta, transportnih koridora, tehnologije, Nove razvojne banke i otpornijih industrijskih lanaca snabdevanja.

Multipolarnost je strateški značajna za Moskvu samo kada je podržana praktičnim alternativama u trgovini, finansijama, logistici i investicijama.

Rusija i Indija grade mostove i puteve

Najvažniji bilateralni sastanak Vladimira Putina u Nju Delhiju bio je njegov razgovor sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, koji je obuhvatio politiku, trgovinu, odbranu, energetiku, saradnju u oblasti svemira, mobilnost radne snage i šire humanitarne veze.

Sastali se Putin i Modi: U fokusu trgovinska i ekonomska saradnja (VIDEO)

Dve strane su ponovo potvrdile svoju nameru da prošire bilateralnu trgovinu i zadržale cilj dostizanja prometa od 100 milijardi dolara do 2030. godine, dok je prva izložba INOPROM Indija, koja se održala u Nju Delhiju neposredno pre samita BRIKS-a, pružila dodatni signal rastuće industrijske dimenzije odnosa. 

Za Moskvu, strateški cilj je sve više proširivanje saradnje na proizvodnju, tehnologiju, kritične minerale i zajedničke industrijske projekte.

Sam Putin je posebno naglasio ovu agendu tokom poslovnog foruma BRIKS-a, rekavši da Rusija ostaje otvorena za saradnju sa širom sveta i da je spremna da sarađuje sa svojim partnerima na jačanju energetske i prehrambene bezbednosti. Takođe je istakao važnost pouzdanih transportnih ruta, uključujući Međunarodni transportni koridor Sever-Jug i Transarktički transportni koridor, što otkriva praktičnu stranu ruske strategije.

Moskva nije zainteresovana samo za prodaju više robe Indiji, već za izgradnju transportne i platne arhitekture u kojoj je rusko-indijska trgovina manje zavisna od brodskih ruta, banaka i posrednika koji mogu postati predmet spoljnog političkog pritiska.

Rastući fokus Rusije na Indiju nije pokušaj da se jedno spoljno tržište zameni drugim, već strategija diverzifikacije u kojoj su ekonomski odnosi raspoređeni između nekoliko glavnih centara moći.

Bez dramatične dedolarizacije

Deklaracija iz Nju Delhija podržala je širu upotrebu nacionalnih valuta u trgovini i investicijama, veću interoperabilnost između platnih sistema i jaču ulogu Nove razvojne banke, dok je ideja o trenutnom stvaranju jedinstvene valute BRIKS-a ostala van osnovne agende. Članovi grupe imaju veoma različite ekonomije i monetarne sisteme, ali ipak dele interes da osiguraju da međunarodna trgovina ne zavisi od jednog finansijskog kanala.

Za Rusiju je ovo pitanje postalo posebno važno nakon nezabeleženog proširenja sankcija, jer se finansijska autonomija u Moskvi više ne posmatra kao apstraktna politička debata, već kao element nacionalne ekonomske bezbednosti.

Peskov: Imamo svoju valutu, ne treba nam dolar

Još pre samita, Kremlj je saopštio da se oko 90 odsto ruskih transakcija sa zemljama BRIKS-a već obavlja u nacionalnim valutama, dok je Dmitrij Peskov naglasio da Moskva ne teži "dedolarizaciji" kao cilju samom po sebi, već traga za širim spektrom prihvatljivih mehanizama plaćanja. Ideja je da se osigura da pristup međunarodnoj trgovini ne može biti prekinut jednom političkom odlukom.

Putin je ovaj argument povezao sa širim problemom globalne ekonomske konkurencije, upozoravajući da ona sve više poprima "neprimerene oblike" kroz sankcije, ograničenja i pritiske na infrastrukturu. Istovremeno, on je istakao da ekonomska pravila u okviru BRIKS-a treba da odražavaju nacionalne interese članica i da budu podstaknuta tehnologijom, investicijama i privatnom inicijativom.

Ruski interesi u fokusu diplomatije na marginama skupa

Intenzitet diplomatskih kontakata Vladimira Putina u Nju Delhiju bio je podjednako značajan, jer je, pored glavnih zasedanja samita, održao niz bilateralnih sastanaka sa liderima iz Azije i Afrike. 

Ovi kontakti pomažu da se objasni zašto proširenje BRIKS-a samo po sebi ima vrednost za Moskvu, iako nove članice nemaju obavezu da podržavaju stav Rusije o svakom međunarodnom pitanju. Malezija, Indija, Južna Afrika, Etiopija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Brazil održavaju sopstvene odnose sa SAD i zapadnoevropskim zemljama, a istovremeno ostaju zainteresovani za ruske energente, tehnologiju, hranu, investicije ili politički dijalog. Za Moskvu je ovaj fleksibilni model daleko važniji od krute blokovske discipline, jer se saradnja gradi na osnovu podudarnih interesa, a ne ideološke lojalnosti.

BRIKS prerasta iz slogana u mehanizam

Putin: BRIKS je moćna pokretačka snaga u međunarodnim odnosima

Jedan od najvažnijih političkih rezultata samita bila je sposobnost proširenog BRIKS-a da usvoji zajedničku deklaraciju uprkos ozbiljnim unutrašnjim razlikama i sukobima koji su u toku na Bliskom istoku i u Ukrajini. Posebno je upečatljiva bila činjenica da su zemlje sa izrazito različitim regionalnim interesima ipak uspele da podrže zajednički stav kojim se poziva na uzdržanost, diplomatska rešenja i protivljenje jednostranim prinudnim merama. Samo postojanje takvog konsenzusa među državama sa tako različitim spoljnopolitičkim orijentacijama ukazuje na to da BRIKS počinje da funkcioniše kao platforma na kojoj nesuglasice ne nestaju, ali više ne isključuju automatski saradnju.

Ideja nije da se jedan centar globalne moći jednostavno zameni drugim, jer takva zamena teško da bi međunarodni sistem učinila pravednijim. Umesto toga, postepeno nastaje novi poredak u kojem države imaju više od jednog poverioca, više od jednog mehanizma plaćanja, više od jednog transportnog koridora i više od jedne političke platforme sposobne da utiče na globalne odluke. U tom smislu, BRIKS približava svet novom i pravednijem međunarodnom poretku – ne rušenjem postojećih institucija preko noći, već postepenim smanjenjem sposobnosti bilo koje grupe zemalja da polaže isključivo pravo na određivanje pravila za sve ostale.