Svet
Ursulina vizija: Šta je sve šefica EU najavila u Strazburu
Predsednica Evropske komisije ponudila je proširenje Kanadi, osudila Srbiju zbog sahrane generala Ratka Mladića, udvostručila podršku Ukrajini i zatražila još veće poreze od krizom zahvaćenog bloka
Ursula fon der Lajen, šefica Evropske komisije, iskoristila je svoj godišnji govor o "stanju unije" da Kanadi uputi poziv za pridruživanje EU, predloži nove direktne poreze, udvostruči podršku kijevskom režimu i izrazi "užasavanje" sahranom generala Ratka Mladića u Srbiji.
Fon der Lajen se obratila Evropskom parlamentu u Strazburu govorom koji je sadržao malo detalja, a mnogo floskula o svetloj evropskoj budućnosti.
"Evropa je izabrala da gradi svoj put, i sada se stvara nova i nezavisnija Evropa", rekla je na početku obraćanja.
Po njoj, primeri te nezavisnosti su odricanje od ruskih energenata, povećavanje vojne potrošnje za 80 odsto u poslednjih pet godina i nastavak podrške Ukrajini.
Cilj EU je da "nezavisna Evropa ima moć da deluje", rekla je Fon der Lajen, što znači da "ne možemo dozvoliti podelama da nas zaustave", ili da "posrednici i marionete diktatora" ugroze demokratske institucije bloka.
Poslušnost, pa pare
Šta to znači u praksi, postalo je jasno kada je Fon der Lajen spomenula aprilske izbore u Mađarskoj, na kojima je pobedio miljenik Brisela Peter Mađar. To je, po Ursuli, "dan kada je mađarski narod izabrao demokratiju i Evropu".
Pošto je uspešno srušila vladu Viktora Orbana, EK planira da ponovi recepturu povezivanja isplate EU fondova sa "demokratskim standardima".
"Vladavina zakona i poštovanje osnovnih prava su preduslov za EU fondove. Sledeći dugoročni budžet mora da ide još dalje", rekla je Fon der Lajen.
Kada je o novcu reč, EK traži da zemlje članice odobre nove poreze koji bi direktno išli u finansiranje novog sedmogodišnjeg budžeta EU, u iznosu od oko 60 milijardi evra.
U međuvremenu, nekih 10-15 milijardi evra koje su preostale iz neostvarenog plana kupovine naoružanja za kijevski režim biće "investirano" u ukrajinsku namensku industriju.
"Narod Ukrajine se bori za našu slobodu i samoopredeljenje", rekla je Fon der Lajen, na nemačkom.
Evropski(ji) NATO i Kanada
Fon der Lajen je predložila "Hitni bezbednosni protokol" EU, po obrascu člana 4 Povelje NATO, kojim bi blok mogao da odgovori na hakerske napade, paljevine, sabotaže i napade dronovima.
"Hibridne pretnje Evropi su sve manje hibridne a sve više pretnje", izjavila je.
Postojeće institucije više nisu adekvatne da izađu na kraj sa pretnjama, pa je Fon der Lajen podržala šeficu diplomatije EU Kaju Kalas u izradi nove bezbednosne strategije.
Povod za traženje novih ovlašćenja je navodni "ruski napad" na aerodrom u Lajpcigu, gde je u blizini aviona koji je prevozio oružje za Ukrajinu pronađen mali dron nepoznatog porekla. Moskva je odbacila optužbe kao neosnovane.
Po njenim rečima, predloženi evropski "savet bezbednosti" trebalo bi da pored EU uključi i Kanadu, Veliku Britaniju, Norvešku — sve članice NATO — ali i Ukrajinu.
Kanadski premijer Mark Karni bio je počasni gost u Strazburu, a Fon der Lajen mu je uputila poziv da Otava postane "pridruženi član" EU, što još uvek nije definisano. Brisel se od Otave nada energentima i drugim resursima, pošto je Kanada trenutno u trgovinskom ratu sa SAD.
Što se trgovine tiče, Fon der Lajen se požalila da EU ima deficit od milijardu evra dnevno sa Kinom i da namerava da "iskoristi sve alatke na raspolaganju radi rebalansa" odnosa sa Pekingom, ali nije bilo sasvim jasno šta bi to značilo u praksi.
Podrška (na rečima) za Seutu i Palestince
EU mora da učini više da bi zaštitila granice država članica, izjavila je Fon der Lajen.
"Želim da se obratim direktno narodu Španije. Granice Seute su granice Evrope. Seuta je Španija. Seuta je Evropa. I Evropa će biti tu za vas", rekla je.
Plan za borbu protiv masovnih migracija predviđa nova ulaganja u graničnu službu Fronteks radi "ubrzavanja povratka" migranata, uvođenje specijalnih propisa za incidente kada je masovna migracija "organizovana ili pretvorena u oružje", kao i stvaranje Mediteranske omladinske inicijative za veštine i rad, koja bi trebalo da pomogne migrantima da nađu posao u svojim zemljama.
Osvrćući se na Bliski istok, Fon der Lajen je izjavila da je uloga EU da bude "čuvar plamena dvodržavnog rešenja" za Izrael i Palestinu i izrazila žaljenje zbog nedostatka konsenzusa za sankcije protiv izraelskih ministara i doseljenika na palestinsku teritoriju, koje je obećala prošle godine.
Nema odustajanja od zelene agende
Pozivajući se na rekordnu sušu od letos, Fon der Lajen je izjavila da EU mora da nastavi sa klimatskom politikom. Najnovije rešenje je da se poveća obim osiguranja od "klimatskih promena", jer je samo 25 odsto Evropljana osigurano u privatnom sektoru.
EU će zato da predstavi "evropski plan za toplotne talase" i "evropsku inicijativu za vodu", a takođe i "alijansu za klimatsko osiguranje", najavila je Fon der Lajen.
Brisel takođe planira "pametnu poljoprivredu" uz pomoć veštačke inteligencije, kako bi povećala prinose i pratila emisije navodno štetnih gasova.
Fon der Lajen je pozvala zemlje članice da "učine budućnost Evrope električnom" i zatražila drastično povećanje proizvodnje "zelene" električne energije do 2040.
Ratko Mladić neprihvatljiv za Brisel
Tek na kraju govora se Fon der Lajen osvrnula na širenje EU, hvaleći Ukrajinu, Moldaviju i neke zemlje Zapadnog Balkana zbog postignutog napretka u pristupnim pregovorima.
Međutim, tom prilikom je kritikovala Srbiju, zbog sahrane generala Ratka Mladića koju je smatrala neprihvatljivom za EU vrednosti.
"O poštovanju naših vrednosti ne može se pregovarati. Bila sam užasnuta slikama sa sahrane Ratka Mladića u Beogradu prošle sedmice. On je počinio najstrašnije zločine protiv čovečnosti. Slavljenju ratnih zločinaca prosto nema mesta u Evropskoj uniji", rekla je Fon der Lajen.
Mladić je sahranjen 7. septembra u porodičnoj grobnici, uz crkveno opelo i vojnu stražu odgovarajuću njegovom generalskom činu. Sahrani je prisustvovalo više hiljada građana iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, a nije zabeležen nijedan incident.
Najglasniji u osudi sahrane bili su evropski parlamentarci iz Nemačke, kao i hrvatski poslanik — i veteran ratova devedesetih — Tonino Picula i Slovenka Marta Kos, trenutno komesar za proširenje EU.
Live
