Pet scenarija za Fridriha Merca: Dani odluke za nemačkog kancelara

Nemački kancelar Fridrih Merc mogao bi da bude smenjen već ovog vikenda, navodi "Politiko EU" i nudi pet mogućih scenarija za budućnost vlasti u Berlinu.

Merc je došao na vlast pre 16 meseci, nudeći ambiciozne reforme i obećanja da će Nemačka ponovo biti vodeća zemlja u Evropi. Danas je njegova popularnost na samo 14 odsto, dok je njegova konzervativna alijansa CDU-CSU na istorijski najnižih 18 odsto, pokazuju najnovija istraživanja javnosti.

Iste ankete pokazuju da je Alternativa za Nemačku (AfD) na prvom mestu sa 29 odsto. Na nedavnim lokalnim izborima u državi Saksonija-Anhalt, AfD je došla na korak do apsolutne većine, dok je CDU izgubila preko pola svojih glasača. Predstojeći izbori u Berlinu i Maklenburg-Pomeraniji prete sličnim ishodom.

Vrhuška CDU već navodno vodi privatne razgovore o "rokadi kancelara" kako bi zaustavila ubrzani krah vladajuće koalicije. Ovo bi bila druga nagla smena vlasti za dve godine, posle 16 godina relativne stabilnost pod Angelom Merkel, podseća "Politiko", jer je semafor-koalicija Olafa Šolca pala u novembru 2024.

Mercov šmerc: Nemački kancelar odustao od puta u UN, bori se za politički opstanak kod kuće

Prema briselskom listu, postoji pet mogućih scenarija za nemačku političku krizu, od kojih su neki verovatniji od drugih.

Prva opcija je Mercova ostavka. Stranačko rukovodstvo CDU treba da se sastane u 17 časova u nedelju, sat vremena pre objavljivanja izlaznih anketa iz Berlina i Maklenburg-Pomeranije. Navodno, Merc planira da od stranke zatraži ili podršku za svoje reformske planove ili da predlože naslednika.

Iako naizgled rizičan, ovaj potez računa na podele u CDU, jer nema saglasnosti ko bi mogao da zameni kancelara. Najverovatniji kandidat je Hendrik Vist, premijer Severne Rajne-Vestfalije, ali i tamo se izbori održavaju već u aprilu. Pominju se još i Markus Zeder, lider bavarske CSU, kao i premijer Hesena Boris Rajn i ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint.

Ako rezultati u nedelju budu do te mere katastrofalni da CDU padne ispod cenzusa u Maklenburg-Pomeraniji, po prvi put u istoriji, sasvim je moguće da će pritisak za smenu Merca ipak biti prevelik.

Merc bi onda trebalo da informiše predsednika Frank-Valtera Štajnmajera o ostavci i nastavi da radi u tehničkom mandatu dok Bundestag ne izabere novog kancelara. To, međutim, neće biti jednostavno, jer CDU-CSU mora da dobije podršku socijaldemokrata, svog koalicionog partnera, koji će verovatno da traže ustupke.

Verovatnoća ovog scenarija je više od 50 odsto, procenjuje "Politiko".

Daleko manje verovatno je da će Merc biti smenjen izglasavanjem nepoverenja, jer nemački ustav zahteva da to glasanje bude "konstruktivno", odnosno da postoji protivkandidat sposoban da sastavi većinu. Izgleda nemoguće da bi bilo ko iz sadašnje vladajuće koalicije mogao da dobije dovoljno glasova za takvo nešto, a pritom bi CDU-CSU napravila sebi štetu smenom sopstvenog kancelara.

Šanse da Merc zatraži glasanje o poverenju vladi su nešto veće, jer bi pokazao da koalicija ima dovoljno podrške u Bundestagu ako pobedi. Ako izgubi, onda bi se išlo na vanredne izbore, kao što se desilo sa Šolcom 2024. Međutim, ni CDU ni SPD nisu raspoloženi za nove izbore s obzirom da je AfD sve jača.

Vanredni sastanak CDU-a: Konzervativci zbijaju redove oko Merca posle izbornog debakla

Nešto što nema ama baš nikakve šanse da se desi je da CDU napravi koaliciju sa AfD, ili bar manjinsku vladu uz prećutnu podršku te stranke. To bi probilo "vatreni zid" prema opciji koju nemački establišment smatra za neprihvatljivu krajnju desnicu. Sam Merc ali i većina rukovodstva CDU su javno isključili tu mogućnost. 

To ostavlja peti i, po tumačenju briselskog "Politika", najverovatniji scenario: Merc ostaje na vlasti. 

Nemački kancelar, navodi se u tekstu, sad pokazuje volju da se bori za fotelju. U pismu koje je u sredu potpisalo osam premijera iz redova CDU — ali ne i Zeder — navodi se da su Nemačkoj  i Evropi potrebne "stabilnost i delovanje a ne kadrovske rasprave", jer su sledeće godine izbori u Francuskoj, Italiji, Poljskoj, Španiji i Grčkoj.

Da li i u Nemačkoj, saznaće se već u nedelju.