Čija je zahvalnost veća: Prištinska Klintonu ili ukrajinska Bajdenu?

Kada je Bil Klinton još 2009. godine na prištinskom trgu "krštenom" po njemu otkrio spomenik sa svojim likom, ni rođena žena mu nije verovala da je od kosovskih Albanaca dobio tu "čast".

Toliko ju je to iznenadilo da mu je, kako je tada otkrio, rekla da napravi fotografiju i pošalje joj je da bi se uverila da statua zaista postoji.

Američka ratna mašinerija, međutim, s godinama se širila dalje ka istoku i izrodila još puno "zahvalnih" čeda, pa je ovakav plezir, samo od drugog naroda, dobio i jedan od njegovih demokratskih naslednika Džozef Bajden.

U Ukrajini je tako u vreme Bajdenove posete Kijevu osvanuo još jedan memorijal podignut predsedniku Amerike za života- spomen ploča sa njegovim imenom.

Bajden napustio Kijev: Obećao vojnu pomoć od 500 miliona dolara i HIMARS raketne sisteme (VIDEO)

Ali, za razliku od kosovskih Albanaca koji su se prilično isprsili podigavši Klintonu statuu visoku čak šest metara, tešku 900 kilograma i izlivenu u bronzi, ukrajinski poštovaoci Bajdena bili su znatno skromniji- ugradili su mu, u Aleji hrabrosti podignutoj "za prijatelje Ukrajine", samo jednu mermernu tablu.

Znajući da je Bajden gotovo čitav svoj mandat posvetio mobilisanju Zapada da se preko Kijeva uključi u rat protiv Rusije, zli jezici bi rekli da se Zelenski, ovakvim odavanjem počasti- obrukao.

Ali, ratno je vreme, štedi se, a uostalom i kako bi američka javnost reagovala kada bi znala da se njihovim parama, njihovom predsedniku podiže neki monumentalni spomenik u Ukrajini, dok oni od svojih usta odvajaju novac za tamošnju oligarhiju, htedosmo reći "odbrambeni rat protiv agresivne Rusije".

Isto tako, prištinske vlasti potrudile su se i da posveta na spomeniku njima voljenom Klintonu bude rečita. Jeste da je preskočen deo u kome su američke vlasti žmurile na progon čitave jedne nacije sa "Kosova", ali i momenat kada je nasuprot svim međunarodnim propisima bombardovana jedna suverena država, pa onda potpuno ilegalno proglašena "nezavisnost" nepostojeće zemlje - predsednik SAD prikazan je kako drži dokument iz maja 1999. godine kojim odobrava ulazak američkih trupa na Kosovo.

Petnaest godina fantomske države: Kako je Klinton pozvao Amerikance da izvade atlase

Prilično elokventno i nedvosmisleno, ova figura potvrđuje da je baš uloga SAD u nezakonitoj i nepriznatoj državnosti koju Priština traži - bila najvažnija. Ne ostavlja ni malo sumnje da je Kosovo bilo američki, odnosno Klintonov projekat.

Ukrajinci su, međutim, znatno naivnije pokazali ljubav Bajdenu.

U stilu američkih filmova- kada zaljubljena tinejdžerka u svom dnevniku upisuje tačno vreme kada se prvi put susrela sa svojom simpatijom- i Ukrajinci su na spomen ploči upisali svoj "prvi put" sa Bajdenom.

Da nikada ne zaborave, prvi njegov poziv stigao je 24.februara 2022, a prva njegova poseta 20. marta 2023.

Znaju li, međutim, Ukrajinci da se trinaest godina kasnije ispostavilo da je ljubav Kosova prema Americi bila neuzvraćena? Hoće li i oni na teži način shvatiti da SAD gledaju samo sopstveni interes? Da im je narod najmanja briga, a da je pravi cilj zapravo postizanje sopstvene hegemonije?

"Zapadne vlade, a posebno Vašington, videli su Kosovo kao priliku da uspostave princip da tamo gde mogu da tvrde da se dešava prava humanitarna kriza, mogu da preduzmu vojnu akciju bez obzira na ovlašćenje Saveta bezbednosti", pisao je pre nekoliko godina Bi-Bi-Si komentarišući baš zahvalnost prištinskih vlasti prema Klintonu i američki lažni "altruizam".

Doduše, nekima, iz njegove administracije bilo je mnogo teže da se odvoje od Kosova. Na primer Medlin Olbrajt i Vesliju Klarku srce je doveka ostalo vezano za malu, ilegalno proglašenu "državu". Dobro, možda ne baš srce, ali novčanik definitivno, budući da su baš na toj teritoriji razvlašćenoj i ogrezloj u korupciju, započeli unosne biznise.

Ali, možda bi baš prištinsko iskustvo trebalo da bude za nauk zemlji koja sa Zelenskim na čelu hrli u zagrljaj Zapada?

Jer, Bajdenova romansa sa Ukrajincima, ima još manje šanse da uspe od kosovske.

Budući da se američko mešanje u sukob Kijeva sa Rusijom intenzivira i da je već jasno da SAD Ukrajince koriste kao topovsko meso u proksi ratu protiv Rusije- pitanje je, ako se već bore "do poslednjeg ukrajinskog vojnika"- da li će nakon ove, još jedne ratnohuškačke misije Amerike- na kraju ostati ikog u toj zemlji, da slavi Bajdena i ponekad uglanca njegovu spomen ploču?