Petnaest godina fantomske države: Kako je Klinton pozvao Amerikance da izvade atlase

Sedamnaestog februara 2008. Skupština Kosova i Metohije usvojila je deklaraciju o nezavisnosti i proglasila otcepljenje od Republike Srbije.

Avganistan, u to vreme pod NATO i američkom okupacijom, postao je prva država koja je priznala nezavisnost "Kosova". Odmah potom, to su uradile Sjedinjene Američke Države.

Od tada traju različite međunarodne reakcije na "samoproglašenu nezavisnost Kosova": neke države su priznale, neke su osudile kosovsku nezavisnost, a neke su povukle već dato priznanje. Danas ima mnogo više zemalja koje ne priznaju "Kosovo" nego onih što ga priznaju, a proces povlačenja priznanja se nastavlja.

Do sada je 20 država povuklo priznanje lažne kosovske države.

Sve što se dešavalo, i pre i posle 2008. godine, jasno potvrđuje da takozvano Kosovo nije država, niti je nezavisno. "Kosovo" je fantomska, "lažna NATO država", nešto što, u nekim svojim spoljašnjim apsektima, samo imitira državu.

Uostalom, da je "Kosovo" zaista država koja vodi računa o svojim stanovnicima, onda bi barem kosovski Albanci danas živeli bolje, a ne neuporedivo gore nego u Srbiji i Jugoslaviji.

(I) Albanci napuštaju Kosovo

Prema svim parametrima, uključujući zaposlenost, socijalnu ili medicinsku zaštitu, kosovski Albanci su, takođe, postali njene žrtve. Albanci se danas, iz socijalnih i ekonomskih razloga, iseljavaju sa teritorije KiM, uglavnom u zemlje Zapadne Evrope, a broj albanskih, kao i srpskih stanovnika, stalno opada.

Kako priznaje čak i Eurostat, stanovništvo "Kosova" se, u odnosu na 2003. godinu, smanjilo za preko deset odsto.

Otcepljenje iz 2008. trebalo je da na "kosovsko pitanje" stavi tačku. Sada, 15 godina kasnije, pokazuje se da otcepljenje uopšte nije okončalo kosovsku agoniju, odnosno da je "rešenje", pod uslovima na kojima insistiraju SAD, sve dalje i dalje.

Srbija, kao i veći deo sveta, uprkos snažnom američkom snažnom pritisku, nije priznala takozvano Kosovo. Niti to ima nameru da učini. Predstavlja li politika SAD prema Srbiji zapravo slepu ulicu, iz koje nema izlaza?

Zašto su se SAD obrušile na Srbiju?

Sjedinjene Američke Države pravdale su rat protiv Srbije humanitarnim razlozima i navodnom zabrinutošću zbog kršenja prava Albanaca. Međutim, kako je još tada upozoravao ugledni američki intelektualac Noam Čomski: "Svakom je, još od samog početka, moralo biti očigledno da za Sjedinjene Države zabrinutost zbog humanitarnih pitanja nije moglo da bude stvarni motiv."

Pravi razlozi da se SAD ustreme protiv Srbije bili su isti kao i svuda u svetu - na Bliskom i Srednjem istoku, u Africi ili Latinskoj Americi. SAD teže svetskoj hegemoniji i radi ostvarenja tog cilja uopšte ne biraju sredstva. Suverenost nekih zemalja ili međunarodno pravo za SAD nemaju nikakav praktični značaj.

Sjedinjene Države je, posle pobede u Hladnom ratu, obuzelo svojevrsno "pijanstvo od uspeha". Odmah posle kraja Hladnog rata, počele su, po svojoj volji, da preuređuju svet. Jedna od prvih žrtava ovog novog, američkog "prodora na Istok" bila je Socijalistička Federativna Jugoslavija. Potom su SAD nastavile sa razbijanjem Srbije.

Godine 1999, SAD su, zajedno sa svojim satelitima okupljenim unutar NATO-a, izvršile otvorenu agresiju na Srbiju, odnosno tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju; godine 2008. usledilo je "proglašenje nezavisnosti". Danas to isto rade i u Ukrajini, koju su naoružale i pripremile za rat protiv Rusije. Uz jednu važnu razliku: NATO se ne sme neposredno uključiti u ovaj konflikt, i zato to danas radi posredno, naoružavajući i finansirajući Kijev.

Poseban razlog da Amerikanci 1999. otvoreno intervenišu protiv Srbije bila je Rusija. Rusi su, međutim, naučili ovu važnu lekciju. I Rusiji je bila namenjena ista sudbina: rat i komadanje zemlje na što više delova i, na koncu, podela ogromnog plena.

Sve to nema nikakve veze sa albanskim manjinom u Srbiji, kao ni sa bilo kojom manjinom na svetu i navodnom zaštitom njihovih prava. Kao što nema nikakve veze sa moralom ili demokratijom. SAD nisu nikakva "humanitarna sila", a još manje predstavljaju "najmoralniju svetsku silu".

Ako se SAD i njena diplomatija po nečemu izdvajaju od ostalih svetskih sila, to su arogancija, brutalnost i potpuna nezainteresovanost za druge zemlje.

Ogromna mašinerija laži

Još u vreme NATO agresije, o ratu protiv Srbije govorio je slavni američki pisac i briljantni hroničar američke političke scene Gor Vidal.

Prema mišljenju Vidala, ovaj američki rat, inače samo jedan u veoma dugom nizu, poveli su protiv Srbije očigledno "bolesni ljudi": "Čitava operacija je, naravno, bolesna. Ona je posledica tužne činjenice da u našoj zemlji (Americi) više nema nikakve politike. Koji razlog uopšte postoji za ovaj rat? Vojni budžet mora da se opravda, a to je već jedan dobar razlog", upozoravao je pisac. "Usput se Evropljani podsećaju na to ko je gazda u firmi."

Sve je to moguće zato što američki narod nije ni obrazovan, ni informisan: "Kada je veče uoči samog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. Bil Klinton na Si-En-Enu najavio akciju `Milosrdni anđeo`, pozvao je Amerikance da izvade atlas. To je bio nezaboravan trenutak. Kao svaki vešt populista, zastao je kod reči `atlas`, jer većina Amerikanaca pojma nema šta to uopšte znači, a kamoli da ga ima."

Otada Amerikanci, primetio je pisac, "malo-malo, pa vade svoje atlase." Ove vojne akcije podsećaju na trgovačke akcije: "Sezonske specijalne ponude, kao u `Mekdonaldsu`: nekad je to bilo zbog Norijege, onda zbog Gadafija, pa Sadama Huseina. U martu 1999. neprijatelj je bio u Srbiji i zvao se Slobodan Milošević."

"Naši vladari ubijaju nedužne ljude iz vazduha," konstatovao je Vidal. I sve to nema veze sa Albancima i Kosovom: "To je ono što stalno rade, i to nema veze s Miloševićem, Srbima, Albancima ili Kosovom, jer je jedan mali rat uvek dobar za posao. Tada se pokreće ogromna mašinerija laži, dezinformaciona kampanja koju inscenira CIA."

"Verujete li zaista da mi mrzimo Miloševića zato što je on za nas zlikovac?", pitao je tada Vidal. "Postoje i mnogo gori momci od njega, koji su američki saveznici vredni svake hvale."

Ratove pokreću interesi i - sujeta

Ratove i neprekidni, sirovi intervencionizam SAD, prema mišljenju ovog pisca, pokretali su interesi i - sujeta: "Mi smo nekad imali najbolji i, uz to, demokratski sistem; mi smo bili biblijski ’Grad na brdu’."

Amerikancima je u međuvremenu sve postalo dopušteno: "Ta sujeta nas je konačno odvela u Vijetnam i sa tom istom sujetom letimo sada (1999.) iznad Kosova i Beograda."

Amerikanci su, tvrdio je pisac, nekad davno, u prošlosti, bili "srećni izolacionisti". Sa tim američkim izolacionizmom odavno je završeno. "Amerikanci tada nisu želeli da se mešaju u ratne sporove po svetu. Želeli su samo da zarađuju mnogo novca i da se goje u miru. Danas više nije tako. Zato američka vojska regrutuje siromašne, podjednako i belce i crnce. Dobro ih plaća i to odlično funkcioniše."

Krize je, govorio je Vidal, neophodno stalno podgrevati, jer Amerika živi od rata i za rat: "Americi je potrebna ogromna mašinerija laži koju inscenira CIA, kako bi se krize stalno podgrevale. Televizija olakšava njihov posao, prikazujući iznova i iznova slike plavookih ljudi koje muče neki loši momci, proteruju iz njihovih sela i ubijaju. Tako se stvara empatična, sentimentalna klima."

Razlog za rat nisu bile "patnje kosovskih Albanaca"

Noama Čomskog, profesora lingvistike na Masačusetskom institutu za tehnologiju, "Njujork tajms" je svojevremeno predstavljao kao "najvećeg živog intelektualca u Americi".

Kako je Čomski primetio još 2008: "Motiv NATO-a za bombardovanje Srbije 1999. godine nisu bile `patnje kosovskih Albanaca`, već je pravi razlog bio to što je Srbija predstavljala poslednju branu Klintonovoj administraciji u sprovođenju njenih političkih i ekonomskih programa."

Čomski je govorio i o ogromnim naporima koje je preduzeo NATO odmah po okončanju bombardovanja kako bi otkrio dokaze o ratnim zločinima i naknadno opravdao intervenciju, što je podsećalo na nikad pronađeno "oružje za masovno uništenje", koje je bilo povod za američki rat u Iraku 2003. godine.

Čomski je primetio da je nasilje na "Kosovu" eskaliralo tek sa početkom NATO agresije i da je bilo očekivana posledica, a ne njegov uzrok.

"Pravi uzrok rata nema nikakve veze sa zabrinutošću za ljudska prava kosovskih Albanaca", izjavio je ovaj ugledni američki intelektualac.

"Košare su evroazijski Termopili"

Sada postaje očigledno da će se "kosovsko pitanje" rešavati pod sasvim drugačijim okolnostima nego što je prvobitno bilo planirano. Kada je počinjala kriza na Kosovu, bio je to poredak unipolarnosti, kojim su vladale SAD. Danas prelazimo u novi poredak multipolarnosti. Javljaju se nove svetske sile. Ovi događaji imaju odlučujući značaj, karakter tektonskih promena.

Kako je nedavno izjavio ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko: "Kosovsko pitanje biće rešeno pod novim uslovima kada se završi sukob Zapada i Rusije."

Upravo zato, primećuje ruski mislilac Aleksandar Dugin, njegova zemlja - Rusija, ima "ogroman dug prema Srbiji".

"Naš dug prema Srbima je ogroman. Da se Srbi nisu suprotstavili Zapadu, umovi unutar Kremlja se ne bi probudili na vreme i Putinova Rusija bi zakasnila. Mi Srbima dugujemo Kosovo. Da Kosovo opet bude srpsko: to je istorijska i moralna dužnost Rusije."  

"Srpski narod je 1999. godine primao udarce koji su bili namenjeni Rusima", rekao je Dugin, dodajući da su u Srbiji "podignuti prvi bedemi Evroazije" i da su "Srbi su jedini narod u Evropi koji je ratovao protiv zapadne imperije."

"Kada je zapadna talasokratija kao oluja nadirala prema našim granicama," podsetio je Dugin, "tada je na srpskom kopnu podignut štit i zastava slobode. U Srbiji su podignuti prvi bedemi Evroazije. Košare su evroazijski Termopili."