Svet
Novi konflikti, stari izazovi i "obnavljanje poverenja": Kakva su očekivanja od Generalne skupštine UN
Oko 130 svetskih lidera okuplja se u Njujorku i tokom narednih nekoliko dana izneće stavove svojih zemalja o ključnim međunarodnim pitanjima, u kontekstu aktuelnih sukoba na Bliskom istoku i u Ukrajini, kao i o veštačkoj inteligenciji i budućnosti samih UN
Ne bojte se svetski lideri - pokretne stepenice u UN osposobljene su na vreme za najveći diplomatski događaj godine, ovako su pojedini svetski mediji slikovito najavili početak generalne debate 81. zasedanja Generalne skupštine UN, aludirajući na prošlogodišnje optužbe američkog predsednika Donalda Trampa za "sabotažu".
Ove godine ovim stepenicama proći će 130 svetskih lidera, koji se okupljaju u Njujorku u eri duboke neizvesnosti, novih i starih konflikata. Tokom narednih nekoliko dana izneće stavove svojih zemalja o ključnim međunarodnim pitanjima, u kontekstu aktuelnih sukoba na Bliskom istoku i u Ukrajini, kao i o veštačkoj inteligenciji i budućnosti samih UN.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš najavljujući ovo zasedanje, rekao je da se svet menja, pa da se u skladu sa tim i institucije UN moraju menjati. Ali, ističe, to ne znači napuštanje principa već primenu tih principa sa još većom odlučnošću.
"Ujedinjene nacije nisu samo platforma, već obećanje. Živite u skladu sa Poveljom UN", poručio je Gutereš.
On se čak ponudio da bude i "domaćin eventualnih mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine na marginama predstojeće Generalne skupštine UN". Rusija ne smatra generalnog sekretara UN ozbiljnim posrednikom u rešavanju ukrajinskog sukoba, uzvratio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Alimov.
Osim tokom zvaničnog obraćanja u sali, svoja mišljenja o gorućim pitanjima svetski lideri razmeniće i na marginama zasedanja, kao i tokom najavljenih bilateralnih susreta. Tema generalne debate je "Obnova poverenja, upravljanje transformacijom: UN".
Generalnu debatu otvoriće obraćanja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša i predsedavajućeg Generalne skupštine, nakon čega će, u skladu sa dugogodišnjom tradicijom, prvi reč uzeti predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva, a zatim i američki predsednik Donald Tramp.
Pitanja vezana za sukob u Ukrajini, takođe, ostaju jedna od glavnih tema.
Rusku delegaciju predvodi ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, čije je obraćanje Generalnoj skupštini zakazano za subotu, 26. septembar. Ministar spoljnih poslova Rusije će imati više od 30 bilateralnih sastanaka na marginama Generalne skupštine UN, a među brojnim delegacijama su i predstavnici Srbije. Očekuje se da će se šef ruske diplomatije i državni sekretar SAD Marko Rubio sastati 23. septembra.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je danas u Njujork, a sutra će se obratiti učesnicima. Uoči puta, izrazio je očekivanje da će u UN razgovarati sa ruskim ministrom spoljnih poslova o NIS-u, gasnom aranžmanu i drugim pitanjima. Vučić je danas istakao da "Srbija ostaje dosledno posvećena poštovanju međunarodnog prava i Povelje UN, jer kako je rekao, "samo na tim principima možemo da gradimo pravedniji i bezbedniji svet".
Situacija na Bliskom istoku će takođe biti jedna od ključnih tema tokom ove sedmice.
Iranski ministar Abas Aragči izjavio je da je glavni cilj iranske delegacije na ovogodišnjoj Generalnoj skupštini UN da na svetskoj sceni brani pravednost, prava i interese iranske nacije, nakon rata koji su protiv te zemlje započele Sjedinjene Američke Države i Izrael. Aragči je novinarima u Njujorku, na početku svoje posete 81. zasedanju Generalne skupštine UN, rekao da prisustvuje sednici u okolnostima i "u situaciji koja se, u stvari, nastavlja kao ratno stanje".
S druge strane, Rubio je izjavio da su SAD otvorene za razgovore sa Irancima tokom zasedanja Generalne skupštine UN, ali da još nije zakazan bilo kakav sastanak sa iranskom stranom.
U fokusu je i Grenland jer se očekuje da će tokom sastanka sa zvaničnicima Danske i Grenlanda Tramp potpisati sporazum čiji je cilj povećati američku vojnu prisutnost na Grenlandu i ograničiti prisutnost geopolitičkih protivnika.
A oštre polemike i reakcije izazvala je i najava dolaska izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Komentarišući ovogodišnje zasedanje Generalne skupštine, nekadašnji šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović ocenjuje da je ovo jedno od najznačajnijih zasedanja s obzirom na to da se globalna situacija i konfrontacija zaoštrava.
"Posebno će biti značajno kako će se tretirati multipolarizacija globalnih odnosa i kakve su perspektive da se eliminiše opasnost od širenja globalizacije tekućih konflikata. Mislim da je značajno to što je uoči Generalne skupštine bilo više važnih međunarodnih samita, ŠOS-a, BRIKS-a, znamo da je bilo velikih susreta u Pekingu, bili su u poseti lideri svih stalnih članica SB UN. Takođe, tokom trajanja Generalne skupštine, doći će do sastanka predsednika Trampa i Si Đinpinga. Sve to govori o intenziviranju dijaloga na najvišem nivou. Generalna skupština UN ostaje mesto gde se kristališu ti procesi i gde se nastavlja diplomatska aktivnost ka kontroli haotične situacije u međunarodnim odnosima", ističe Jovanović za RT Balkan.
Po pitanju pomaka oko rešavanja ukrajinskog sukoba, Jovanović podseća da su pozicije Rusije i ciljevi SVO u Ukrajini poznati, kao i koreni tog sukoba.
"Zapadni faktor zaobilazi pitanja uzroka i nerado prihvata usmerenje da se otklone uzroci. Umesto da u interesu globalne bezbednosti, prihvate diplomatiju rešavanja, oni ostaju zarobljeni u idejama konfrontacije", ističe Jovanović.
Kada je reč o srpskoj poziciji u UN, Jovanović očekuje da će predsednik Srbije da ukaže na uzroke u zastoju rešavanja pitanja KiM u skladu sa Rezolucijom 1244, kao i da će identifikovati izvore otpora.
"On će pokušati da uveri svetsku javnost da su uzroci svih problema u pristrasnosti jednog dela međunarodne zajednice koja svojim činjenjem ili nečinjenjem ohrabruje brutalan odnos vlasti Prištine prema preostalom srpskom narodu na KiM. To je ljaga na licu međunarodne zajednice, koja ima poluga da to zaustavi, a umesto toga, toleriše i dopušta eskalaciju najgrubljih pritisaka i kriminalnog ponašanja vlasti Prištine prema srpskom narodu", ukazuje Jovanović.
Kada je reč o finansijskom aspektu, budući da je ovaj deo UN na "klimavim nogama", ovu debatu UN dočekuje na čvršćoj finansijskoj osnovi nego prošle godine kada su se suočile sa ozbiljnom budžetskom krizom zbog pretnji SAD. Čini se da je Tramova administracija preispitala svoj skepticizam, pa su pre Generalne skupštine, SAD uplatile 827 miliona dolara članarine što je delić duga, ali nije beznačajan iznos za telo koje se u januaru suočavalo sa "neposrednim finansijskim kolapsom", preneli su američki mediji.
I pitanje budućeg rukovodstva UN biće važan deo diplomatskih konsultacija u Njujorku, za razliku od prethodnih godina, budući da se Gutereš poslednji put na zasedanju Generalne skupštine pojavljuje kao generalni sekretar, a u toku je proces izbora njegovog naslednika.
Live
