Sa kakvim porukama Vučić odlazi u Njujork: Šta svet treba da čuje o Srbima i KiM

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviće u Sjedinjenim Američkim Državama, gde će učestvovati na 81. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i obratiti se učesnicima u sredu, 23. septembra, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Tokom boravka u Njujorku, Vučić će imati bilateralne sastanke sa brojnim svetskim liderima i predstavnicima međunarodne zajednice, navodi se u saopštenju.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović i politikolog iz Gračanice Ivan Tomić smatraju da će u fokusu poslednjeg govora Aleksandra Vučića pred Ujedinjenim nacijama sa pozicije predsednika Srbije biti situacija na Kosovu i Metohiji i položaj Srba, kao i poštovanje međunarodnog prava i očuvanje mira i stabilnosti.

Nikola Vujinović očekuje da će Vučić ukazati i na nedavnu presudu Specijalizovanih veća tzv. Kosova u Hagu, koja je, prema njegovoj oceni, važna za sagledavanje političkih i pravnih posledica kosovskog pitanja.

"Očekujem da u toj poruci bude podvučeno ono što se nedavno dogodilo u Hagu, dakle da se pokaže da ta kosovska nezavisnost ne počiva na nekoj vrednosti koju Ujedinjene nacije mogu da dele. Takođe, da se na neki način mobiliše podrška, pošto u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija većina država i predstavnika su protiv nezavisnosti Kosova, a Ujedinjene nacije su jedini forum, bojim se, gde mi možemo da dobijemo određenu podršku za naše stavove", rekao je Vujinović za RTS.

Vučić o predstojećem putu u Njujork: Očekujem susret s Lavrovom ali i telefonski razgovor sa Putinom

Napominje i da ako predsednik Srbije u svom govoru ne pomene teror nad srpskom zajednicom na Kosovu i Metohiji, to niko drugi neće pomenuti.

"Nažalost, ni međunarodne institucije u svojim izveštajima. Samim tim, ovo je od izuzetnog značaja, posebno što je ovo poslednji govor predsednika kao predsednika pred Ujedinjenim nacijama, što mu daje određeni dignitet", napominje Vujinović, dodajući da je važno naglasiti "da Srbija i dalje stoji iza svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta".

Ima li slobode za Srbe na KiM

Politikolog Ivan Tomić iz Gračanice smatra da bi iz Njujorka pre svega trebalo da se čuje kako Srbi na Kosovu i Metohiji danas žive i da se njihova bezbednost ne svodi samo na broj međuetničkih incidenata.

"Naš današnji položaj je jako težak, a iz godine u godinu taj položaj se pogoršavao. Kada govorimo o bezbednosti, ne mislimo samo na to da li se neki incident dogodio, već koliko smo slobodni da živimo, da se krećemo, da koristimo svoj jezik, svoje pismo, koliko je naša imovina bezbedna, koliko su institucije nepristrasne u vršenju svojih dužnosti", ističe Tomić.

Raspeće srpstva: Od terora OVK do masovnog nasilja nad Srbima na KiM | Dan uveče

Kao jedan od ključnih problema navodi poteze privremenih prištinskih institucija koji, kako ocenjuje, poslednjih godina sve više zadiru u svakodnevni život Srba.

"Imali smo i pitanje koje se tiče lične dokumentacije, registracija, pravosuđa, imali smo veliki broj hapšenja, nelegalnog rušenja objekata i tako dalje", navodi Tomić i ističe da vlasti u Prištini koriste tzv. zakone za represiju nad Srbima.

Ocenjuje i da na takve poteze ne stiže "nikakva posebna reakcija međunarodne zajednice".

Tomić zato smatra da iz Ujedinjenih nacija treba poslati poruku o obustavljanju jednostranih akcija Prištine i nastavku dijaloga Beograda i Prištine.

"Važno je da se skrene pažnja na sve ono što se dešavalo u prethodnom periodu, ali i da se pozove na obustavu jednostranih akcija od strane Prištine i da se Priština pozove da se ponovo vrati pregovaračkom stolu pod pokroviteljstvom EU. Dijalog nema alternativu i neophodno je da nastavimo sa razgovorima kako bi se izbegli bilo kakvi jednostrani potezi i dodatno pogoršanje bezbednosne situacije u ovom delu Balkana", ističe Tomić.

Tomić kaže da su principi međunarodnog prava za Srbe na KiM i dalje "neka vrsta apstraktnog pojma", jer, kako ističe, ne uspevaju da ostvare ni osnovna ljudska prava.

"Mi samo tražimo ona osnovna ljudska prava i ono što svaki normalan čovek u današnjem svetu treba da ima kako bi ostvario mogućnost da živi jedan dostojanstven život", poručuje Tomić.

Nastavlja se iživljavanje nad Srbima: Zabranjena dečja predstava na severu KiM

Vujinović ocenjuje da je kredibilitet međunarodnog prava ozbiljno doveden u pitanje NATO bombardovanjem SR Jugoslavije 1999. godine .

"Sve ono na šta se od 24. februara 2022. godine pozivaju saveznici Ukrajine, a to je da je njihova obaveza prema Povelji Ujedinjenih nacija da štite Ukrajinu, da joj pomognu, 24. marta 1999. nije postojalo. Tako da je međunarodno pravo umrlo tad", ističe Vujinović.

Napominje da je međunarodno pravo u suštini pravo dogovora.

"Ujedinjene nacije su zato takav forum. To je mesto gde vi možete da kažete da se ne slažete sa nekim, a da ne povlačite oružje", ističe Vujinović.

Tomić, međutim, ukazuje na problem sprovođenja odluka i normi UN.

Vučić u Njujorku: Od Trampa i Lavrova do evropskih zvaničnika

Pored govora pred Generalnom skupštinom UN, značajan deo Vučićevog boravka u Njujorku biće posvećen bilateralnim razgovorima, od susreta sa američkim predsednikom Donaldom Trampom do razgovora sa evropskim zvaničnicima i ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom.

Vujinović smatra da će razgovor sa Lavrovom, kao i potencijalni telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, biti važni za Srbiju, posebno kada je reč o energetskoj bezbednosti i situaciji oko NIS-a.

"Mislim da će to biti vrlo značajno za NIS i uopšte za našu energetsku bezbednost", ocenjuje Vujinović.

On takođe smatra da će susret sa Trampom biti prilika za razgovor o položaju Srbije u aktuelnim geopolitičkim okolnostima i načinima za očuvanje njene neutralnosti.

"Pre nekoliko nedelja predsednik Vučić je najavio da bi Beograd mogao da bude mesto trilateralnog sastanka Ukrajina–Moskva–Vašington. Tako da mislim da će to sa Donaldom Trampom biti tema", naveo je Vujinović.

Kada je reč o razgovorima sa evropskim liderima, Vujinović očekuje da jedna od tema bude odnos Evropske unije prema Srbiji i njenom evropskom putu, kao i reakcije na sahranu generala Ratka Mladića.

"Evropske države razumeju naš put, one žele naš put, ali iz nekog razloga biraju neki drugi put", zaključio je Vujinović.