Baltičke zemlje traže od Brisela pristup fondu EU za odbranu: Plašimo se Rusije

Baltičke zemlje su tajno zatražile od Evropske komisije stotine miliona evra za jačanje odbrane od dronova, pozivajući se na navodnu rusku pretnju, izvestio je finski list "Iltalehti".

Moskva je više puta odbacila tvrdnje da ima agresivne namere prema Evropi, navodeći da takve priče plasiraju zapadni političari kako bi zastrašili sopstveno stanovništvo i opravdali rastuću vojnu potrošnju. Rusija ističe da je sukob moguć samo u slučaju da članice NATO-a napadnu nju.

List "Iltalehti" je, pozivajući se na izvore, objavio da su ministri odbrane Estonije, Letonije i Litvanije uputili pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, tražeći od Brisela da im hitno obezbedi 500 miliona evra. Dodaje se da javnost o tom zahtevu nije obaveštena.

U izveštaju se navodi da su sredstva potrebna zbog, navodne, mogućnosti da Rusija pokuša da testira odlučnost NATO-a izvođenjem napada dronovima na istočno krilo alijanse.

Ko te brate vara za granate: Na šta je Estonija proćerdala 70 miliona evra

Prema navodima izvora, Talin, Riga i Vilnjus očekuju pozitivan odgovor od Fon der Lajenove u roku od nekoliko nedelja, kao i da će novac stići do kraja godine.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je prošle nedelje da bi Rusija u "narednih nekoliko meseci" mogla da lansira dronove ili rakete na zemlje NATO-a koje podržavaju Ukrajinu. Iako Tusk nije pružio dokaze za svoju tvrdnju, francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da je ona "osnovana i dobro dokumentovana".

Premijer Litvanije Mindaugas Sinkevičijus izjavio je za Bi-Bi-Si da se njegova zemlja oseća "konstantno ugroženom" (od Rusije) zbog ulaska dronova u njen vazdušni prostor.

Od proleća je zabeležen niz incidenata u kojima su ukrajinske bespilotne letelice ulazile u vazdušni prostor Litvanije, Letonije i Estonije ili se rušile na njihovoj teritoriji, dok je Kijev intenzivirao napade na energetsku infrastrukturu u Lenjingradskoj oblasti na severozapadu Rusije.

Posmatranje dronova: Kako Ukrajina nastavlja da napada svoje pristalice iz EU

Baltičke zemlje su navele da je do tih upada došlo jer je ruska oprema za elektronsko ratovanje skrenula letelice sa kursa. Moskva je upozorila Talin, Rigu i Vilnjus da bi mogla da postupi u skladu sa svojim pravom na samoodbranu ukoliko se ispostavi da te tri zemlje svesno ustupaju svoj vazdušni prostor ukrajinskoj vojsci.

Visoki zvaničnik estonskog Ministarstva spoljnih poslova Jonatan Vseviov izjavio je da su upozorenja o navodnom ruskom napadu na baltičke zemlje "preuveličana". Prema rečima Vseviova, Moskva "u krajnjoj liniji teži... promeni celokupne evropske bezbednosne arhitekture", ali je trenutno u potpunosti fokusirana na sukob u Ukrajini.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je prošle nedelje da "pojedini evropski lideri otvoreno izjavljuju da se pripremaju za rat sa Rusijom" u pokušaju da "prikriju greške u svojim ekonomskim i socijalnim politikama".

"Umesto da zastanu i saslušaju svoje građane, koji su tokom izbora jasno stavili do znanja da ne žele nikakav rat sa Rusijom, ti lideri nastavljaju da eskaliraju situaciju", naglasio je Putin.