Četiri godine od eksplozija na "Severnom toku": Zašto nalogodavci još nisu otkriveni

Četiri godine posle eksplozija koje su na dnu Baltičkog mora teško oštetile gasovode "Severni tok 1" i "Severni tok 2", jedna od najvećih misterija nastalih od početka Specijalne vojne operacije možda je blizu sudnice, ali blizu epiloga svakako nije.

Ukrajinac optužen za podrivanje gasovoda "Severni tok" priznao da je radio za obaveštajnu službu

Ono što je 26. septembra 2022. počelo kao gotovo potpuna nepoznanica, praćena ekspresnom optužbom, pa i osudom Zapada da je za sve odgovorna Rusija, danas je predmet konkretne optužnice nemačkog tužilaštva.

I u toj optužnici nije navedena nijedna veza sa Rusijom, već, pogađate – direktna povezanost sa Ukrajinom i njenim bezbednosnim službama.

Istraga je stigla do grupe ukrajinskih državljana koja je, prema tvrdnjama nemačkih organa, koristila jedrilicu "Andromeda" kako bi došla do gasovoda i postavila eksploziv.

Jednom od osumnjičenih, Sergeju Kuznjecovu, 14. oktobra trebalo bi da počne suđenje pred Višim pokrajinskim sudom u Hamburgu.

To bi moglo da pruži odgovore na neka od pitanja koja su četiri godine ostala otvorena. Ipak, ono najvažnije i dalje stoji – čak i ako se utvrdi ko je postavio eksploziv, da li će biti utvrđeno i ko je operaciju naredio?

Eksplozije koje su promenile energetsku kartu Evrope

U ranim časovima 26. septembra 2022. u Baltičkom moru registrovani su neobični seizmički događaji, a ubrzo su otkrivena velika curenja gasa na "Severnom toku 1" i "Severnom toku 2", u blizini danskog ostrva Bornholm.

Tri od četiri cevi dva gasovoda bile su teško oštećene. Danske i švedske vlasti kasnije su utvrdile da nije reč o havariji, već o namerno izvedenoj sabotaži.

"Severni tok 1" godinama je bio jedna od najvažnijih ruta za snabdevanje Nemačke ruskim gasom, dok je "Severni tok 2" bio završen, ali nikada nije pušten u komercijalni rad.

Eksplozije zato nisu značile samo uništavanje infrastrukture vredne milijarde evra – fizički je prekinuta jedna od najznačajnijih direktnih energetskih veza Rusije i Evropske unije.

Još jedan segment antiruske histerije

Zapad je, po sada već ustaljenoj matrici, bez ikakvih dokaza odmah optužio Rusiju, što je Moskva odmah odbacila uz obrazloženje da Rusija ne bi imala interes da uništava infrastrukturu preko koje je mogla da izvozi gas u Evropu.

Ruski zvaničnici su sumnju usmeravali prema Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima, podsećajući i na izjavu američkog predsednika Džozefa Bajdena iz februara 2022. godine da, u slučaju ruskog napada na Ukrajinu, "Severnog toka 2 više neće biti" i da će Vašington "biti u stanju da to učini".

Nemački Savezni vrhovni sud: Iza napada na "Severni tok 2" najverovatnije stoji Kijev

Posebnu pažnju izazvao je tekst američkog istraživačkog novinara Simora Herša iz februara 2023. godine. Pozivajući se na anonimni izvor, Herš je tvrdio da su operaciju organizovale SAD, da su eksploziv postavili američki ronioci tokom vojne vežbe BALTOPS 22 i da je Norveška pomogla u operaciji.

Ubrzo se, međutim, pojavio drugi trag. Nemački mediji počeli su da izveštavaju o grupi koja je za operaciju koristila iznajmljenu jedrilicu "Andromeda".

Ukrajinski trag i prva optužnica

Prema rekonstrukciji nemačkog tužilaštva, grupa je u septembru 2022. iznajmila "Andromedu" u Nemačkoj koristeći lažna dokumenta, a potom otplovila prema području Bornholma. Istražitelji su na plovilu pronašli tragove eksploziva.

Istraga je tokom narednih godina identifikovala više ukrajinskih državljana za koje se sumnja da su bili deo grupe.

Među njima je Sergej Kuznjecov, bivši pripadnik ukrajinskih oružanih snaga, kojeg nemačko tužilaštvo sumnjiči da je bio jedan od koordinatora operacije. Posle hapšenja u Italiji i izručenja Nemačkoj protiv njega je podignuta optužnica, a suđenje bi trebalo da počne 14. oktobra.

Advokat optuženog izjavio je da nemačko tužilaštvo smatra da je sabotaža gasovoda "Severni tok" izvršena po naređenju ukrajinskih vladinih agencija.

Ove godine uhapšen je i ukrajinski državljanin Vladimir Žuravljev, kojeg nemačko tužilaštvo opisuje kao obučenog ronioca i sumnjiči da je učestvovao u postavljanju eksploziva.

Afera "Severni tok": Kad je laž prevelika za osporavanje

Posle četiri godine istrage tako prvi put postoje konkretni osumnjičeni, optužnica i sudski postupak. Međutim, ono glavno nedostaje – pitanje nalogodavaca i državne odgovornosti.

Moskva insistira na pronalaženju nalogodavaca

Rusija je više puta pokretala pitanje "Severnog toka" pred Savetom bezbednosti UN i tražila međunarodnu istragu – reakcija nije bilo.

Predlog iz 2023. godine da generalni sekretar UN predloži formiranje nezavisne međunarodne komisije nije dobio potrebnu podršku u Savetu bezbednosti.

Moskva je istovremeno kritikovala nacionalne istrage Nemačke, Danske i Švedske zbog, kako je tvrdila, nedostatka transparentnosti i isključivanja Rusije iz procesa.

Danska je saopštila da je nesumnjivo utvrđeno da je reč o namernoj sabotaži, ali da nema dovoljno osnova za pokretanje krivičnog postupka u toj zemlji. Švedska je istragu zatvorila zbog nenadležnosti, uz napomenu da je Nemačkoj predala materijal koji može biti korišćen kao dokaz.

"Četiri godine nakon terorističkog napada bez presedana na najveći objekat evropske gasne infrastrukture, ključna pitanja o izvršiocima, nalogodavcima i onima koji su imali korist od diverzije i dalje ostaju bez odgovora. Nastavlja se sporo traganje za 'žrtvenim jarcima'. Tema se potiskuje iz fokusa javnosti", izjavio je ambasador Rusije u Nemačkoj Sergej Nečajev.

Kremlj: Evropa bi mogla da pusti "Severni tok", ali politika potiskuje zdrav razum

Nečajev je istakao da nije reč samo o globalnoj tehnogenoj katastrofi, čije su posledice, pored gubitaka investitora od više milijardi, uništenja izgrađenih gasovoda i faktičkog ukidanja tabua na napade na objekte kritične civilne infrastrukture, već i najveće ispuštanje metana u istoriji, koje je nanelo ogromnu štetu životnoj sredini.

Ruski predstavnik u UN Dmitrij Poljanski govorio je o mogućnosti da se javnosti predstave ljudi koji su možda učestvovali u napadu, ali koji, po oceni Moskve, nisu mogli sami da organizuju operaciju takvih razmera. Rusija zato insistira da se utvrde ne samo neposredni izvršioci već i naručioci i organizatori sabotaže.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u julu da bi države Evropske unije slučaj "Severnog toka" trebalo da imaju u vidu i prilikom razmatranja odnosa sa Ukrajinom i njenog približavanja EU.

Istovremeno je ocenio kao paradoksalno da Nemačka nastavlja vojnu pomoć Kijevu dok njeni organi istražuju napad na infrastrukturu od velikog značaja za Nemačku.