Najpopularnija nemačka stranka na meti hakera

Najpopularnija politička stranka u Nemačkoj, Alternativa za Nemačku (AfD), pretrpela je masovan sajber napad. Prema navodima, nepoznati hakeri su ukrali i objavili stotine hiljada internih mejlova, dok istovremeno politički establišment u zemlji traži pravni osnov za zabranu ove opozicione stranke.

Incident, o kojem je prvi izvestio list "Bild", navodno je doveo do objavljivanja 421.179 imejlova, među kojima je i prepiska kopredsedavajuće AfD-a Alis Vajdel, počasnog predsednika Aleksandra Gaulanda i drugih visokih stranačkih funkcionera.

Procureli materijali navodno sadrže fotografije ličnih dokumenata, bankovne izvode, fakture, pristupnice za članstvo i interne stranačke spiskove. "Bild" navodi da je pregledao manji uzorak tih datoteka, uključujući i ličnu kartu Markusa Fronmajera, zamenika šefa poslaničke grupe AfD-a u Bundestagu.

Identitet i motivi hakera ostaju nepoznati, a autentičnost objavljenog materijala još uvek nije nezavisno potvrđena.

Iz AfD-a su potvrdili da je u septembru hakovana hosting kompanija koja sarađuje sa strankom, ali su odbacili tvrdnje da su njihovi trenutni komunikacioni sistemi ugroženi.

"Nezakonito je kopirano samo nekoliko imejl naloga, od kojih većina nije korišćena godinama", izjavio je portparol stranke za "Bild", dodajući da trenutni zvanični mejl nalozi stranke na saveznom nivou nisu pogođeni.

AfD je osudio ovaj incident kao "napad na nemački stranački sistem, a time i na demokratiju", te su naveli da su slučaj prijavili nemačkim bezbednosnim službama.

Istražni organi se nisu oglasili, dok visoki državni zvaničnici nisu osudili napad.

U međuvremenu, procurela prepiska već je privukla pažnju aktivista koji se zalažu za zabranu ove stranke. Valentina Kiofalo, predstavnica nemačke organizacije za građanske slobode "Društvo za građanska prava", rekla je za TAZ da bi ukradeni mejlovi mogli da posluže kao dodatni argument za zabranu AfD-a, dok bi njihovo objavljivanje i analiza u medijima mogli uticati na javno mnjenje protiv ove stranke.

Napad se događa u jeku sve intenzivnije kampanje koju vode etablirane nemačke političke stranke s ciljem izolacije, a potencijalno i zabrane, stranke AfD. Evroskeptična stranka, koja se zalaže za strožu kontrolu migracije i protivi se vojnoj podršci Berlina Ukrajini, kao i sankcijama protiv Rusije, zabeležila je skok podrške na 30 posto u najnovijem istraživanju agencije INSA. Time je stekla prednost od 12 procentnih poena u odnosu na blok CDU/CSU kancelara Fridriha Merca, čija je podrška pala na svega 18 odsto.

AfD: Probijen politički "vatreni zid" u istočnoj Nemačkoj

Početkom ovog meseca, stranka AfD je prvi put osvojila mesto predsednika pokrajinskog parlamenta u Saksoniji-Anhaltu, probivši tako politički "vatreni zid" koji su održavale stranke establišmenta. Njen uspon naveo je parlamentarne lidere Socijaldemokrata da zatraže formiranje radne grupe na saveznom i pokrajinskom nivou koja bi razmotrila mogućnost zabrane rada ove stranke, uz optužbe da AfD ugrožava demokratiju iznutra i promoviše ekstremizam.

Nemačka obaveštajna služba za unutrašnju bezbednost takođe je pokušala da ovu stranku zvanično klasifikuje kao desničarsku ekstremističku organizaciju, ali je sud u Kelnu u februaru blokirao tu odluku do okončanja daljeg pravnog postupka.

AfD je dosledno odbacivala te optužbe, predstavljajući predloženu zabranu kao pokušaj poništavanja volje miliona birača i eliminisanja političke konkurencije.