Policija nemoćna pred nepoznatim protivnikom: Ko stoji iza protesta u Italiji

"Identifikovali smo talas. Ali ne možemo da kažemo gde će udariti." Ovako je jedan od visokih policijskih zvaničnika opisao ono što se dešava u Italiji.

Ne postoje vođe protesta sa kojima bi se moglo pregovarati, organizacije koje bi se mogle pratiti, niti imenovani redari sa kojima bi se mogle dogovoriti rute i granice kretanja tokom demonstracija. Umesto toga, tu su tinejdžeri – često maloletnici – koji se organizuju putem društvenih mreža, dolaze na gradske trgove i uništavaju sve pred sobom. Imaju različite zahteve i pritužbe, a ne postoji niko ko ih može zaustaviti, piše "Republika".

Nove mere za suzbijanje protesta u Milanu: Preventivno hapšenje maloletnika i 500 vojnika na ulicama

Ovo predstavlja zabrinjavajući novi fenomen sa kojim se suočava italijanski bezbednosni aparat: nemogućnost primene tradicionalnih preventivnih mera.

Održavanje javnog reda i mira oduvek je, delimično, zavisilo od saznanja sa kim nadležni organi imaju posla. Pokreti, vođe, aktivističke grupe, pa čak i najradikalnije frakcije, imali su svoje prepoznatljive tačke oslonca.

Ovde to nije slučaj.

Proteklog vikenda zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova sastali su se kako bi analizirali obaveštajne podatke koje su do tada prikupili policija i bezbednosne službe. Polazna tačka je bila letak – onaj prvobitni koji je počeo da kruži digitalnim platformama, pozivajući mlade na akciju.

Sumnjivi letak

Praćenje lanca deljenja tog sadržaja isto je što i pokušaj da se utvrdi koja je grudva snega prva pokrenula lavinu. Ipak, istražitelji traže upravo to: među prvobitnim nalozima, prvim porukama i najranijim objavama. Vredi napomenuti da grafički dizajn italijanskog letka veoma podseća na onaj koji je korišćen tokom nedavnih mobilizacija u Francuskoj.

Redosled događaja – koji su se prvo odvijali u Francuskoj, zatim u Albaniji, a sada i u Italiji – smatra se previše značajnim da bi se mogao odbaciti kao puka slučajnost, navodi "Republika".

Moskva: Nemiri u Evropi graniče se sa haosom i ukazuju na veliku krizu

Istraga je usmerena ne samo na one koji su uputili početni poziv, već i na one koji su ga dalje širili. Istražitelji proučavaju način na koji ove platforme funkcionišu, kao i brzinu kojom određeni sadržaj dospeva do hiljada mladih ljudi.

Jedan od pravaca istrage ispituje da li su algoritmi možda dali tim porukama neuobičajen podsticaj, verovatno uz neku vrstu spoljne intervencije.

Zatim, tu su i oni koje istražitelji nazivaju "nesvesnim pojačivačima". Oni dele taj sadržaj jer veruju da je protest opravdan, ili jednostavno zato što im to donosi preglede, pratioce, pa čak i zaradu – a da pritom često ne znaju ko je kreirao taj materijal niti sa kojim ciljem.

Bez centralne koordinacije

Na terenu, inače, nije bilo nikakvih najava protesta unapred, niti se pojavilo neko prepoznatljivo političko vođstvo. U Torinu je pokret "Askatasuna" pokušao da preuzme vodeću ulogu u protestu. Na drugim mestima, već postojeće aktivističke grupe su se distancirale. U Rimu su uočene veze sa krugovima koji su se ranije protivili obaveznoj vakcinaciji, dok su se na drugim mestima pojavili odjeci pokreta "Žutih prsluka".

Ipak, nije se formirala nikakva jedinstvena organizaciona struktura. U Milanu, Bergamu, Breši i Veroni, gde su sukobi bili posebno žestoki, u značajnom broju su bili prisutni mladi ljudi migrantskog porekla. Međutim, čak ni tu nije postojao koherentan ili jedinstven politički program.

Samokritika i izazov

Upravo povodom upravljanja ovim uličnim demonstracijama, unutar Ministarstva unutrašnjih poslova javila se samokritika. Nije sve proteklo prema planu, počevši od samog raspoređivanja snaga.

Pošto nije bilo jasnih sagovornika niti prethodnih najava, policijske snage su raspoređene na brojne lokacije kako bi se pokrilo što više potencijalnih meta. Bila je to razumljiva odluka, ali je dovela do preteranog razvodnjavanja resursa upravo u trenutku kada su sukobi u pojedinim gradovima postajali sve nasilniji.

Sada je izazov sprečiti da se ovakva situacija ponovi. Moguće je pojačati obezbeđenje na ključnim tačkama, ali predvideti gde će se sledeći protesti koncentrisati ostaje izuzetno težak zadatak.

Otkrivanje ko je distribuirao taj prvi letak moglo bi pomoći istražiteljima da shvate kako je došlo do mobilizacije i da predvide sledeći talas – pre nego što on udari.