Svet
Tako blizu, a tako daleko: Zašto Ukrajina gleda u leđa Moldaviji na putu ka EU
Brisel je za Moldaviju pripremio znatno ambiciozniji plan pristupanja Evropskoj uniji nego za Ukrajinu
Evropska komisija priprema oprezniji plan za pristupne pregovore Ukrajine sa Evropskom unijom, koji predviđa ograničene ciljeve za napredak tokom 2027. godine, bez obavezivanja na bilo kakav datum prijema u članstvo, piše "Politiko".
Brisel već dugo nastoji da približi Ukrajinu Evropskoj uniji, u okviru širih napora da obezbedi njenu budućnost nakon sukoba sa Rusijom, te eventualno članstvo posmatra se kao način da se Kijev čvrsto veže za evropske institucije.
U dokumentu u koji je "Politiko" imao uvid, Brisel poziva Kijev da hitno i značajno ubrza sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava".
Ispunjavanje ključnih zahteva u toj oblasti tokom prve polovine 2027. godine neophodno je pre nego što pregovori u pojedinačnim oblastima politika mogu biti privremeno zaključeni, navodi se u planu.
Dokument, koji je deo paketa Evropske komisije o proširenju, čije je predstavljanje zakazano za sredu, izdvaja sedam oblasti u kojima bi Ukrajina naredne godine mogla privremeno da završi pregovore.
On pokazuje koliko je Ukrajina još daleko od pristupanja Uniji.
Razdvajanje pristupnih procesa Ukrajine i Moldavije
Dokument takođe ukazuje na sve veće razlike između Ukrajine i Moldavije, čiji su procesi pristupanja do sada uglavnom napredovali paralelno.
Sada se procenjuje da je Moldavija u poziciji da ostvari znatno brži napredak, što otvara mogućnost da pristupni procesi dve zemlje praktično budu razdvojeni.
Dok Brisel za Ukrajinu tokom 2027. godine predviđa napredak u sedam oblasti, Moldavija bi mogla da završi pregovore u više od 20 oblasti, pokazuje dokument.
Ukrajina je podnela zahtev za članstvo u EU 28. februara 2022. godine, samo četiri dana nakon početka Specijalne vojne operacije.
Moldavija i Ukrajina zajedno su dobile status kandidata u junu 2022. godine, a pregovore o članstvu zvanično su započele istog dana u junu 2024. godine.
Od tada je Kijev završio detaljnu analizu usklađenosti svog zakonodavstva sa pravilima EU, a pregovori su formalno otvoreni u nekoliko velikih oblasti.
U oktobru su Ukrajina i Moldavija započele pregovore koji obuhvataju unutrašnje tržište EU, konkurentnost i ekonomski rast.
Dug put do članstva
Pristupanje Evropskoj uniji zahteva mnogo više od političkog opredeljenja. Zemlje kandidati moraju da usklade svoje zakone i institucije sa standardima EU u 35 pregovaračkih oblasti, koje se u briselskoj terminologiji nazivaju poglavljima.
One obuhvataju sve, od poljoprivrede i bezbednosti hrane do pravila konkurencije, nezavisnosti pravosuđa i spoljne politike.
Plan Evropske komisije izdvaja samo sedam oblasti u kojima bi Ukrajina mogla privremeno da završi pregovore tokom 2027. godine.
Za obrazovanje i kulturu predviđena je prva polovina godine, dok bi u drugoj polovini mogli da budu završeni pregovori u oblastima intelektualne svojine, zapošljavanja i socijalne politike, industrijske politike, istraživanja, spoljnih odnosa, kao i spoljne i bezbednosne politike.
Evropska komisija priznaje da su ove promene složene i da zahtevaju opsežne konsultacije, vreme i resurse.
Kako bi pomogla Ukrajini da napreduje, Evropska komisija je formirala posebnu radnu grupu za pružanje dodatne podrške ukrajinskim vlastima.
"Politiko" piše da teškoće dodatno usložnjava sukob sa Rusijom, koji postavlja izuzetne zahteve pred ukrajinsku vladu i parlament dok nastoje da usvoje i sprovedu zakonodavstvo neophodno za članstvo u EU.
Evropska komisija u dokumentu pažljivo izbegava da se obaveže na datum završetka pristupnih pregovora sa Ukrajinom, primenjujući slično oprezan pristup i prema drugim zemljama koje su najviše napredovale u procesu pristupanja, uključujući Albaniju i Moldaviju.
Izuzetak je Crna Gora, za koju se jun 2027. godine predviđa kao ciljni rok za potpisivanje ugovora o pristupanju.
Senka rata
Neizvesnost odražava i širi izazov prijema u Evropsku uniju zemlje koja je u sukobu.
"Politiko" podseća da pravila EU izričito ne zabranjuju da zemlja koja je u ratu postane članica, ali bi pristupanje Ukrajine otvorilo složena pitanja bezbednosti, teritorije i obaveza koje bi države EU preuzele prema drugoj članici na osnovu odredaba Unije o uzajamnoj pomoći.
Čak ni eventualni mirovni sporazum ne bi automatski rešio ta pitanja niti otklonio potrebu da Ukrajina završi reforme, naglašava se u tekstu.
Završetak pregovora u pojedinačnim oblastima takođe ne bi značio neposredno članstvo, jer bi Kijev morao da prođe kroz dodatne korake, uključujući zaključivanje ugovora o pristupanju, koji zahteva odobrenje i ratifikaciju.
Evropska komisija takođe želi da pregovori o dva preostala, do sada blokirana pregovaračka klastera Ukrajine počnu do kraja 2026. godine.
Reč je o klasteru 4, koji obuhvata zelenu agendu i održivu povezanost, i klasteru 5, koji se odnosi na resurse, poljoprivredu i koheziju.
U dokumentu se navodi da Evropska komisija smatra da je Ukrajina ispunila neophodne uslove i poziva pristupnu konferenciju da uloži sve napore kako bi preostali klasteri bili otvoreni pre kraja godine.
Njihovo otvaranje omogućilo bi Ukrajini da nastavi pregovore u preostalim oblastima, iako će brzina daljeg napretka i dalje zavisiti od sprovođenja reformi i odgovarajućih odluka država članica.
Live
