Kako je Rusija izbacila Francusku i postala glavni saveznik afričkih zemalja u borbi protiv terorizma

Francuski vojnici napustili su prošle nedelje vojni kamp "Bila Zagre" u Burkini Faso i tako konačno stavili tačku na tvoje trinaestogodišnje prisustvo toj zemlji.

Burkina Faso je samo jedna od nekoliko država Zapadne Afrike koje su poslednjih godina odlučile da, u sektoru bezbednosti i odbrane, tradicionalnog partnera Francusku zamene Rusijom.

U toj zapadanoafričkoj državi, koja je do sticanja nezavisnosti 1960. godine bila francuska kolonija, bilo je stacionirano oko 400 francuskih vojnika.

Pariz je i nakon priznanja formalne nezavisnosti svojih nekadašnjih kolonija zadržao vodeću ulogu Zapadnoj Africi, a svoje vojno prisustvo ojačao je početkom prošle decenije kada je taj region zapljusnut talasom radikalnog islamizma i džihadizma.

Predsednik Burkine Faso Ibrahim Traore, koji je na vlast došao nakon puča u septembru prošle godine, ipak nije bio zadovoljan učinkom francuskih vojnika u svojoj zemlji, pa je im je tako početkom ove godine poručio da "imaju mesec dana" da je napuste. Njegova odluka predstavlja nastavak trenda koji je poslednjih meseci zahvatio ceo region Sahela, u Zapadnoj Africi.

Povlačenje francuskih snaga iz Burkine Faso treći je takav slučaj u poslednjih šest meseci, pošto je Pariz u avgustu svoje trupe morao da povuče i iz Malija, dok su u decembru to učinili i u Centralnoafričkoj Republici.

Plan fracuskog predsednika Emanuela Makrona da odnose sa afričkim zemljama, kako je on to rekao 2017. godine, gradi kao "partnerstva jednakih", pokazao se kao izuzetno neuspešan. Položaj njegove zemlje u regionu, koji već više od jednog veka smatraju svojom zonom uticaja, poslednjih godina postao je slabiji neko u bilo kom trenutku u novijoj istoriji.

"Ovo je pravi test za Francusku", rekao je stručnjak za bezbednost sa univerziteta u Valensijanu Sejdik Aba za "Politiko". "Ukoliko ona ne želi da se njihov gubitak uticaja kao zaraza proširi kroz Afriku, moraće da promeni pristup".

Francuska se u borbu protiv islamskog terorizma u Zapadnoj Africi uključila početkom prošle decenije, kada je u okviru operacije "Serval" pomagala vojsci Malija, koji se od 2012. godine bori protiv Al-Kaide, ali i tuareških separatista na severu zemlje.

Front protiv islamista proširio se 2014. godine, kada je započela operacija "Barhan" u kojoj je, pored Francuske, učestvovalo još pet zapadnoafričkih zemalja: Burkina Faso, Čad, Mali, Mauritanija i Niger.

Ta operacija, ipak, nije dala željene rezultate, a nasilje u regionu Sahela nastavilo je da eskalira. Nezadovoljstvo sve gorom bezbednosnom situacijom dovelo je niza vojnih udara u zemljama Zapadne Afrike, koje su pogodili Mali (2020. i 2021. godine), Gvineju (2021), i Burkinu Faso (januar i septembar 2022).

Nove, vojne administracije po pravilu nisu blagonaklono gledale na prisustvo francuskih trupa u svojim zemljama, u čemu su videle pokušaj Pariza da na silu zadrži kontrolu nad svojim nekadašnjim kolonijama.

Francuzima je sada ostalo oko 6.000 vojnika na afričkom kontinentu, od kojih je oko 1.000 u Nigeru i 900 u Obali Slonovače. Svoje trupe iz Zapadne Afrike počele su da se povlače i druge evropske zemlje, poput Nemačke, koja je najavila povlačenje svojih vojnika iz Malija, koji tamo učestvuju u misiji Ujedinjenih nacija MINUSMA.

Kako navodi "Politiko", postoji nekoliko uzroka za opadanje francuskog uticaja u Zapadnoj Africi, uključujući kolonijalno nasleđe, pogoršanu bezbednosnu situaciju u regionu, ali i sve proaktivniju rusku spoljnu politiku.

Rusija sve prisutnija u Africi

Od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, Rusija je započela svojevrsnu diplomatsku ofanzivu u Africi, kontinentu koji je u svetskoj javnosti često zanemarivan. Države Zapade Afrike dobile su poseban značaj, pa je tako ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, tokom posete Bamaku početkom februara, savezništvo između Rusije i Malija nazvao "istorijskim".

"Borba protiv terorizma je, naravno, važno pitanje i za druge države u regionu", rekao je on tom prilikom i dodao da će Rusija u toj sferi produbiti saradnju i sa Gvinejom, Čadom i Burkinom Faso.

Mali je tokom poslednjih godinu dana postao jedan od vodećih kupaca ruskog naoružanja. Ta zemlja je u martu prošle godine kupila ruske helikoptere Mi-35M, kao i napredne radarske sisteme, dok je u Bamako u januaru ove godine stiglo i osam ruskih aviona.

Ove godine, u Sankt Peterburgu će biti održan i drugi po redu samit Rusija-Afrika, koji je ujedno ključni i najvažniji događaj kada je reč o odnosima Moskve i tog kontinenta. 

"Biće mi drago da vas vidim u Sankt Peterburgu. Radujem se nastavku konstruktivnog zajedničkog rada za dobrobit naših zemalja i naroda, u interesu obezbeđivanja mirnog i prosperitetnog razvoja afričkog kontinenta", poručio je nedavno ruski predsednik Vladimir Putin učesnicima 36. Skupštine lidera država članica Afričke unije.

Napadi sa Zapada

Zapadne zemlje, očekivano, ne gledaju blagonaklono na gubitak uticaja u regionu koji tradicionalno smatraju svojom zonom uticaja. Pokušaji diskreditovanja ruskog angažmana u tom delu sveta uglavnom se svode na optužbe da Moskva u Africi koristi "Vagner plaćenike" koji "podržavaju diktatore, ubijaju civile i eksploatišu prirodne resurse".

"Kroz kompanije koje eksploatišu prirodne resurse, političke operativce koji podrivaju demokratske institucije, nevladine organizacije i manipulacije na društvenim mrežama, (vlasnik Vagnera Jevgenij) Prigožin širi dezinformacije koje jačaju ruski uticaj u afričkoj politici", rečeno je u američkom Stejt departmentu u prošlog maja, preneo je "Blumberg".

Takve tvrdnje američkog ministarstva spoljnih poslova deluju ironično ako uzmemo u obzir da je upravo Vašington taj koji je slične metode koristio u širenju sopstvenih interesa ne samo u Africi, već i u drugim delovima sveta.

Slične poruke poslao je i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je Rusiju optužio da koristi "predatorsku strategiju širenja dezinformacija, kako bi raširila anitifrancuska osećanja u narodu".

Francuski predsednik je, pretpostavićemo ne slučajno, zaboravio da naglasi da je upravo njegova zemlja ta koja se tradicionalno mešala u unutrašnja pitanja zapadnoafričkih zemalja, poput njihove uloge u ubistvu nekadašnjeg predsednika Burkine Faso i "afričkog Če Gevare" Tomasa Sankare 1987. godine.

Istina na terenu je, ipak, znatno drugačija. Negativni stavovi prema Francuskoj duboko su ukorenjeni u većini zemalja tog regiona, a mnogi u Rusiji vide potencijalnog partnera koji je spreman da sa afričkim državama sarađuje bez oholosti koja karakteriše Francuze.

To se videlo i nakon puča u Burkini Faso prošlog septembra, koji je na vlast doveo kapetana Traorea, kada su na ulice prestonice Uagadugua ljudi su izašli da proslave noseći ruske zastave.

Kako je to rekao nekadašnji premijer Malija u profrancuskoj vladi predsednika Ibrahima Bubakara Keite Musa Mara, proruska osećanja nemaju toliko veze sa samom "popularnošću Rusije", koliko sa "nepopularnošću Francuske".

Tokom jednog intervjua na državnoj televiziji početkom januara, jedan novinar je ruskom ambasadoru u Burkini Faso Alekseju Saltikovu rekao da "mnogi u toj zemlji žele da im Rusija bude glavni partner u borbi protiv terorizma".

"Rusija želi da podrži svoje afričke saveznike", odgovorio je Saltikov. "Mi želimo da ojačamo naše napore u borbi za multipolarni svet."