RT Balkan analiza: Zašto Zapad odbija kineski predlog, a tvrdi da hoće mir?

Ubrzo nakon što je Kina objavila dokument od 12 tačaka u kojem iznosi stav o ukrajinskoj krizi i poziva na prekid neprijateljstava i mirovne pregovore, stigle su negativne reakcije zapadnih zvaničnika - čini se, i pre nego što je dokument pažljivo pročitan i razmotren. 

Odbijanje "na prvu loptu", ipak, ne iznenađuje, jer je "poziva na mir" od strane Zapada bilo znatno manje od apela da se pošalje još oružja Kijevu.

Problem je i u tome što inicijativa dolazi od Kine, za koju ukrajinski saveznici tvrde da je "uprljana saradnjom sa Rusijom i da nema uravnotežen stav u ukrajinskom sukobu".

Videlo se tokom poseta predsednika Bajdena Kijevu i Varšavi, kao i tokom Minhenske bezbednosne konferencije, da su zapadni zvaničnici veoma insistirali na produžetku rata, kaže za RT Balkan novinar Borislav Korkodelović.

"Bajden je sam obećao još 500 miliona dolara vojne podrške, govori se uveliko o sledećoj etapi pomoći - borbenim avionima. Očigledno je da Zapad, a naročito SAD, u stvari imaju na umu vojni poraz Rusije, uprkos svim negiranjima", ističe. 

Osim toga, kineski predlog sadrži čitav niz veoma neprijatnih elemenata za Zapad, ocenjuje politikolog Aleksandar Mitić, dodajući da, "što se tiče SAD i Zapada, taj predlog bi trebalo da se završi posle tačke 1, koja se tiče samog teritorijalnog integriteta".

"Čak i u toj tački za Zapad je problematično što se ističe da kada je u pitanju teritorijalni integritet i suverenitet, ne bi trebalo da bude duplih standarda, što je veoma važno i za Republiku Srbiju, jer se i ona suočava sa duplim standardima", objašnjava Mitić.

I druga tačka, u kojoj se govori o nedeljivoj bezbednosti, tj. protiv agresivnog širenja alijansi, prilično je problematična za Zapad. "To je ono što Kina od početka smatra, i pre početka samog sukoba, da je glavni uzrok krize i sukoba širenje NATO-a", a treba imati u vidu da je i sama suočena na Pacifiku sa pritiscima SAD.

Mitić navodi da se Zapadu ne dopada ni tačka 10 koja govori o protivljenju upotrebi unilateralnih sankcija, već se insistira da sankcije moraju da prođu kroz sistem UN.

"S obzirom na sve sankcije koje je Zapad unilateralno uveo protiv Rusije, jasno je da im to ne odgovara, pogotovu imajući u vidu da su i pre početka sukoba izjavljivali da će sankcionisati Rusku Federaciju, kao i zbog izjava da će te sankcije ostati na snazi, čak i da se sukob okonča", navodi Mitić. 

Mir, ali ne pod bilo kakvim uslovima

Da će mirovni predlog biti odbačen pre nego tumačen, bilo je očekivano, ali je Kina, svejedno, napravila taj korak.  

Mitić podseća da je ona, kao jedna od tri najveće sile na svetu, itekako zainteresovana da se sukob što pre završi, jer šteti njenim interesima, pre svega ekonomskim. "Ali ne da se završi pod bilo kakvim uslovima", ističe.

Dodaje da Kina želi da se prikaže kao sila koja se na globalnom planu zalaže za mirno rešavanje sukoba i da su mnoge zemlje od nje zahtevale da bude posrednik. Ipak, ne treba očekivati da će za svoj plan dobiti neku podršku na Zapadu.

"Ali u ostatku sveta - što je Kini veoma važno - ova inicijativa će se videti kao veoma razumna i prihvatljiva. Ona je u skladu sa Globalnom bezbednosnom inicijativom koju je Si Đinping predložio", naglašava Mitić.

Kina se zalaže za prekide neprijateljstava, ne samo u Ukrajini, već i u slučaju drugih sukoba, saglasan je Korkodelović. 

Osim što smatra sebe odgovornom silom - "a odgovorno je, sa stanovišta Pekinga, imati dijalog i pregovarati", Kina gleda pre svega svoje nacionalne interese. Otuda je samo četvrtina međunarodne zajednice uvela sankcije Rusiji, ističe.

"Peking je ovaj papir podneo kao svojevrsnu listu principa na kojima međunarodna zajednica, ne samo Kina, treba da vodi pregovore za okončanje sukoba u Ukrajini. To nije nikakav konkretan, munjom u stenu uklesan predlog, već spisak principa na kojima bi trebalo da se zasniva političko rešenje", smatra Korkodelović.

Podseća da je i brazilski predsednik Lula da Silva izašao sa predlogom o mirovnoj grupi koja bi delovala u okviru Grupe 20 i dodaje da je moguće "da nekoliko takvih inicijativa, među njima i kineski spisak principa za mirno rešenje, bude u nekom trenutku kombinovano".

Ipak, Korkodelović navodi da su i Kinezi svesni da je put do postizanja dogovora u vezi sa pregovorima i primirjem još veoma dalek i "ne vidi se", te da uslovi za primirje još nisu sazreli.

Dobro je što je Kina počela da priča o Ukrajini

Od predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog stigla je izjava da predlog Kine još nije pročitao, ali da je "dobro to što je Kina počela da priča o Ukrajini i što postoje neki signali".

Mitić objašnjava da, uprkos svim kritikama upućenim Pekingu, ukrajinska strana nije zatvorila vrata za saradnju sa Kinom, "koja će joj svakako biti potrebna u periodu rekonstrukcije Ukrajine". 

"Da li Zelenski hoće da kaže 'ja bih delovao samostalno da mogu, ali veliko je pitanje da li ću moći'?", pita se Korkodelović i podseća da je lider Ukrajine prvobitno prihvatio pregovore sa Moskvom, koji su se odvijali i u Turskoj i u Belorusiji.

"Da bi onda njemu bio poslat britanski premijer Boris Džonson kao američki izaslanik, i da onda, od tih nekih postignutih dogovora, ne bi bilo ništa", podseća sagovornik RT Balkana na epilog pokušaja pregovora Moskve i Kijeva.