Ekonomista Majkl Hadson: Zašto se raspada američki bankarski sistem
Čuveni američki ekonomista Majkl Hadson prokomentarisao je krizu američkog bankarskog sistema za sajt "Geopolitikal ekonomi aur", poredeći kolaps "Silikon veli benk" (SVB) i "Silvergejta" sa finansijskim krahom 2008. i krizom štednje iz 1980-ih.
Banka "Silvergejt", sa sedištem u Kaliforniji, koja je bila fokusirana na kriptovalute, propala je 8. marta. Dva dana kasnije, propala je i "Silikon veli benk". Ova poslednja je druga najveća banka koja je propala u istoriji SAD i najuticajnija američka finansijska institucija koja je otišla u stečaj posle krize 2008. godine.
Hadson tvrdi da je raspad bankarskog sistema, koji se upravo dešava u SAD, bio neizbežan, jer je vlada koristila iste finansijske mehanizme kojima je Obamina administracija spasavala banke tokom velike krize iz 2008.
FED je samog sebe saterao u ćošak
Godine 2008, u trenutku kada su se cene nekretnina srušile, Federalne rezerve (FED) primorale su finansijski sistem na 15 godina "kvantitativnog popuštanja" (KE) kako bi ponovo naduvale cene nekretnina, a zajedno sa njima i cene akcija i obveznica.
Zapravo, ono što je bilo stvarno naduvano bile su cene imovine, pre svega za bankarske hipoteke, akcije i obveznice. To je, podseća Hadson, ono što rade bankarski krediti i ono što donosi gomilu novca superbogatim.
Kada se ekonomija oporavila, cene kuća su ponovo počele da rastu, posebno na hipoteke sa niskim kamatama, a američka ekonomija je doživela najveći procvat tržišta obveznica u svojoj istoriji, jer su kamatne stope pale ispod jedan odsto. Tako je, služeći finansijskom sektoru, FED samog sebe saterao u ćošak.
Rast kamatnih stopa uvek dovodi do pada cena obveznica. Upravo to se dešavalo u okviru "FED-ovog rata protiv inflacije". U tom trenutku raste nivo plata radnika, a padaju cene obveznica i drugih hartija od vrednosti, u kojima banke drže svoju imovinu prema deponentima.
Svaka banka ima problem da održi cene svoje imovine u skladu sa obavezama o depozitima. Ukoliko dođe do pada cena obveznica, struktura aktive banke slabi. To je ćošak u koji je FED saterao američku ekonomiju.
FED je prepoznao ovaj problem i izbegavao ga koliko god je mogao. Kada je zaposlenost ponovo počela da raste, a plate radnika da se oporavljaju, FED je povukao rizičan ali očekivan potez i naglo podigao kamatne stope, što se na koncu pretvorilo u rat protiv bankarskog sistema.
Iza kriptovaluta skrivaju se "perači novca"
"Silvergejt" je prvi stradao, jer je jahao na talasu kriptovaluta, služeći kao banka za različite brendove. Sa "Silvergejtom" su propali mnogi depoziti u kriptovalutama.
Popularan utisak je da kriptovalute predstavljaju alternativu komercijalnim bankama i "fijat novcu" (novcu stvorenom ni iz čega). Međutim, u šta bi kripto-fondovi mogli da ulažu ako ne u bankovne depozite i državne hartije od vrednosti, ili privatne akcije i obveznice?
Šta je kriptovaluta, pita Hadson, ako ne zajednički fond sa tajnim vlasnicima kako bi se zaštitili oni koji peru novac?
"Silvergejt" je bio "poseban slučaj", s obzirom na njegovu specijalizovanu bazu depozita. I "Silikon veli benk" je bila "poseban slučaj", specijalizovana za kredite za aj-ti startapove. "Frst republiken benk" je, takođe, bila specijalizovana za kreditiranje bogatih štediša u San Francisku i u oblastima severne Kalifornije.
Svi su videli da je tržišna cena banaka i njihovih finansijskih hartija od vrednosti počela da pada u trenutku kada je predsednik FED-a Džerom Pauel podigao kamatne stope. A onda je došlo do naglog povlačenja depozita, što je primoralo banke da prodaju hartije od vrednosti sa gubitkom.
Rojters je 10. marta izvestio da su rezerve banaka počele sa padom. To nije iznenađujuće, jer banke plaćaju oko 0,2 odsto na depozite, dok deponenti mogu da povuku svoj novac kako bi kupili dvogodišnje zapise američkog Trezora, sa zaradom od skoro četiri odsto. Nije ni čudo što dobrostojeći investitori sada beže od banaka.
To je dilema, tvrdi Hadson, u kojoj se sada nalaze banke, a sa njima i FED.
Novi sigurni "let u keš" za superbogate
Sada se postavlja pitanje zašto FED ne spasava banke. Problem je u tome što pad cena dugoročne aktive banaka, u odnosu na kratkoročne obaveze po depozitima, sada izgleda kao "nova normala".
Međutim, tokom 15 godina, podseća Hadson, FED je sprovodio "abnormalnu politiku nulte kamatne stope."
Prinosi na kamate iznenada su skočili 10. marta. Pošto se u SAD zapošljavalo više radnika nego što se očekivalo, šef FED Džerom Pauel je objavio da će ova finansijska institucija možda morati da podigne kamatne stope, čak i više nego što je ranije upozoravao. Tako je, između ostalog, povećana ranjivost banaka.
"Džej Pi Morgan" i druge njujorške banke poseduju derivate vredne na desetine biliona dolara. Odnosno, one se, kao u kazinu, klade na to da će se promeniti kamatne stope, kao i cene obveznica i cene akcija.
Kada se banke klade na iznose vredne bilione dolara, neke će neminovno završiti sa gubitkom koji može izbrisati ceo neto kapital banke.
Sada postoji novi "let u keš", u novo sigurno utočište - u nešto što je mnogo bolje od gotovine. To su hartije od vrednosti američkog Trezora. Uprkos tome što se republikanci zaklinju da će odbiti da podignu gornju granicu američkog duga, Ministarstvo finansija uvek može da odštampa novac i da isplati svoje vlasnike obveznica.
Izgleda da će Trezor postati novi izbor za one koji imaju ogromna finansijska sredstva. Količina bankovnih depozita će zato pasti, a sa njima i FED-ove bankarske rezerve.
Do sada berza je nekako odolevala pritisku, uprkos padu cena obveznica. Hadson očekuje da ćemo sada videti reprizu velikog buma fiktivnog kapitala, koja se dešavala između 2008. i 2015. godine.
