Svet

Herš: Bajden sabotažom Severnog toka pritisnuo Nemačku da podrži rat u Ukrajini

Severni tok još ima budućnost, navodi američki novinar, podsećajući na to da su uništena tri od četiri cevovoda
Herš: Bajden sabotažom Severnog toka pritisnuo Nemačku da podrži rat u Ukrajiniwww.globallookpress.com © Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber, File

U ekskluzivnom intervjuu za "Politiko" čuveni američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš odgovorio je na kritike onih koji osporavaju rezultate njegove nezavisne istrage.

Herš je još jednom ponovio da ne odstupa od tvrdnji da Sjedinjene Američke Države i Norveška stoje iza napada na gasovod i dodao da, sa druge strane, ne zna šta "se tačno nalazilo u glavi američkog predsednika Džozefa Bajdena u septembru prošle godine", ukoliko je istina da je Vašington nalogodavac sabotaže na Severni tok 1 i 2.

Ipak, on navodi da bi, prema saznanjima koje je dobio do sada, glavni motiv Bajdena bilo to da Nemačku liši opcije da u potpunosti iskoristi sve kapacitete Severnog toka. Na taj način, Bajden je hteo da se osigura da nemački kancelar Olaf Šolc neće odustati od podrške "rata u Ukrajini", tvrdi Herš.

"Hteo je da bude siguran da će imati podršku Nemačke", navodi on i dodaje da je to najbolji zaključak do kojeg je došao na osnovu podataka koje je dobio od svog poverljivog izvora sa pedesetogodišnjim obaveštajnim iskustvom.

Članke "Vašington posta" i "Njujork tajmsa" Herš je, sa druge strane, nazvao jednim vidom ispoljavanja panike i parodijom.

Osim toga, on napominje i da su američki zvaničnici svojim izjavama doprineli tome da svako može da posumnja u to da je Vašington bio umešan u incident. Kao primer navodi izjavu američkog državnog sekretara Entoni Blinkena od 30. septembra prošle godine, u kojoj ovaj diplomata, svega nekoliko dana nakon eksplozije u Baltičkom moru, govori "da je to fantastična mogućnost da dođe do oslobađanja od zavisnosti od ruskih energenata i da se na taj način spreči da predsednik Rusije Vladimir Putin iskoristi energente kao instrument kojim bi on mogao da ostvari svoje imperijalističke ciljeve".

U isto vreme, Politiko podseća da je i zamenica Blinkena, Viktorija Nuland, u januaru ove godine izjavila da je Vlada SAD-a veoma zadovoljna što je došlo do eksplozije na gasovodu i što se on sada pretvorio u "komad metala na dnu mora".

Baš kao ni predsednik Rusije Vladimir Putin, ni Herš nije u potpunosti isključio mogućnost da bi Severni tok ponovo mogao da zaživi, te zbog toga on podseća na to da su tokom napada na gasovod uništena samo tri od četiri cevovoda, što znači da postoji još jedan netaknuti koji bi potencijalno nekada mogao biti iskorišćen.

Nešto slično je, podsetimo, Putin spomenuo juče, kada je rekao da gasovodi Severni tok 1 i 2 imaju budućnost ukoliko evropski partneri budu ponovo razmišljali o nacionalnim interesima. 

Odgovarajući na kritiku svih onih koji ga optužuju da su njegove tvrdnje potkrepljene izjavama samo jednog izvora, te da su njegovi tekstovi stoga "tanki", Herš poručuje da ga takve poruke ni malo ne zbunjuju, jer je on vrlo dobro svestan koliko su pouzdani njegovi izvori, a dodaje i da su svi oni sa kojima je ikada razgovarao tokom svojih istraga uvek znali da im je anonimnost zagarantovana.

"Ni jedan od mojih izvora koje sam koristio tokom poslednjih 50 godina nikada nije imao problema zbog toga što je razgovarao sa mnom. To je zbog toga što se ja vrlo pažljivo odnosim prema onome što pišem. I to nije slučajno", kazao je Herš.

U razgovoru sa novinarima "Politika", on se osvrnuo i na temu kapaciteta američkih obaveštajnih službi. Dodao je da je Bajden imao ovlašćenja da naredi službama da istraže sabotažu Severnog toka, ukoliko je to hteo, te da činjenica da to nije urađeno samo ukazuje na to da u Vašingtonu vrlo dobro znaju šta se desilo.

"Tajne istrage koje sprovodi američka Centralna obaveštajna agencija su, po mom mišljenju, jedna od najvrednijih stvari koje obaveštajna služba radi. Ali niko iz Bajdenove administracije nije tražio od obaveštajnih službi da ispitaju" napad na gasovod u Baltičkom moru, rekao je on.

Herš je dodao i da je uloga Norveške u celom slučaju znatno veća nego što se misli, te da on ima informacije koje to potvrđuju, a koje je saznao nakon objave prvobitnog članka. Međutim, o njima on još nije javno govorio.

Ipak, on jeste ponovio da su "odnosi SAD-a i Norveške izuzetno bliski, a posebno u morskoj sferi", te napomenuo da je to tako bilo i ranije, što se kasnije samo nastavilo u slučaju Severnog toka.

image