Svet
Pokolj u Mi Laju: Jedan od najstrašnijih američkih zločina u Vijetnamskom ratu
Pred vojnim sudom, optuženo je samo 26 učesnika masakra, svega šest predmeta je stiglo do suda, a osuđen je samo poručnik Vilijam Keli, kome je tri dana kasnije doživotna kazna zamenjena "kućnim pritvorom"
Masakr u vijetnamskom selu Mi Laj jedan je od najstrašnijih zločina koje je američka vojska počinila tokom rata u Vijetnamu. Više od pet stotina ljudi je ubijeno u masakru, uključujući i mlade devojke i žene, koje su prethodno silovane i osakaćene.
Oficiri američke vojske prikrivali su pokolj godinu dana pre nego što je prva vest o njemu objavljena u američkoj štampi, što je izazvalo međunarodnu osudu.
Brutalnost masakra u Maj Laju i zvanično zataškavanje podstakli su antiratno raspoloženje i ponovo podelili Sjedinjene Države zbog rata u Vijetnamu.
Zločin u mirnom selu
Četa "Čarli", deo 11. pešadijske brigade američkih oružanih snaga, poslata je u selo Mi Laj 16. marta 1968, u "misiju traženja i uništavanja".
Kada su rano ujutro stigli u selo, vojnici predvođeni poručnikom Vilijamom Kelijem, nisu pronašli pripadnike Vijetkonga. Naišli su na mirno selo.
Seljaci su podeljeni u grupe, a vojnici su pretražili njihove kolibe. Ubrzo potom, poručnik Keli naredio je svojim ljudima da pucaju u meštane. I sam Keli je, prema kasnijim svedočenjima, pucao u seljane.
Kolibe u selu su zapaljene, a svako ko je pokušao da pobegne ubijen je iz vatrenog oružja.
Pored ubijanja nenaoružanih muškaraca, žena i dece, vojnici su silovali nepoznat broj žena, ubijali su i stoku, a selo su spalili do temelja.
Prema svedočenju američkih vojnika, Keli je odvukao desetine ljudi u obližnji kanal, uključujući i decu, pre nego što ih je pobio mitraljezom. Ni jedan hitac nije ispaljen na pripadnike čete "Čarli" tog dana kod Mi Laja.
Kolin Pauel: Sve je izmišljotina!
Pred vojnim sudom, optuženo je samo 26 učesnika masakra. Svega šest predmeta je stiglo do suda.
Osuđen je samo poručnik Vilijam Keli, ali mu je, tri dana kasnije, doživotna kazna zamenjena "kućnim pritvorom".
Novinar Simor Herš je prvi izvestio o masakru u selu Mi Laj. Za izveštavanje o masakru dobio je Pulicerovu nagradu 1970.
Oficir Kolin Pauel, koji je vodio zvaničnu istragu, tvrdio je da je sve izmišljotina.
On će kasnije ostati upamćen ne kao prvi Afroamerikanac - državni sekretar za inostrane poslove SAD, već kao čovek koji je 5. februara 2003, pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, mahao epruvetom ispunjenom misterioznim belim prahom: navodnim dokazom da Irak poseduje "oružje za masovno uništenje", što će postati alibi za rat koji će SAD voditi protiv ove zemlje.
