"Njujork tajms": Francuska besna zbog reforme penzionog sistema

Francuzi su besni zbog reforme penzionog sistema, piše "Njujork tajms" i navodi da je malo verovatno da će taj bes ublažiti TV intervju predsednika Emanuela Makrona koji je novi zakon branio kao "ekonomsku neophodnost".

Podseća se da je Makron jedva preživeo dva glasanja o nepoverenju vladi u Narodnoj skupštini, ali da to nije previše uticalo na stav francuskog predsednika. 

"Neki se i dalje nadaju da bi usvajanje zakona moglo da bude stopirano. Na kraju krajeva, postoji presedan da je francuska vlada povukla nepopularan zakon uoči masovnih protesta, što se dogodilo 2006. godine", piše novinar Kol Stangler u autorskom tekstu za američki list i dodaje da je potrebno da zakon preživi Ustavni sud koji bi mogao da bude sumnjičav prema načinu na koji je on donet.

Međutim, čak i ukoliko sve bude prošlo kako treba po vladu, biće to Pirova pobeda, ističe se u analizi jer se šteta koja joj je naneta prethodnih nedelja ne može poništiti.

"Makron je spalio mostove sa potencijalnim saveznicima, zatrovao odnose sa mogućim partnerima u pregovorima i okupio većinu javnosti Francuske protiv sebe", piše "Njujork tajms" i ističe da, sudeći po masovnosti štrajkova širom zemlje, nezadovoljstvo neće nestati.

Jednostavno rečeno, piše Stangler, Makronu će sada biti teže da vlada jer bez većine u Skupštini, njegova stranka u velikoj meri ostaje bez podrške desničarskih republikanaca.

"Teško je zamisliti da će se stranka udružiti sa Jelisejskom palatom na temi velikih reformi", navodi se u tekstu.

Što je još važnije, predsednik je izgubio poverenje francuske javnosti, ignorišući da su za njega glasali milioni na predsedničkim izborima kako bi sprečili krajnje desničare da dođu na vlast.

"Zahvaljujući njegovoj reformi penzionog sistema, rejting mu je pao na ispod 30 procenata", piše "Njujork tajms".

Francuski novinar ističe da je današnji trenutak veoma sličan ranim fazama pokreta Žutih prsluka 2018. godine kada je predlog o povećanju poreza na gorivo pokrenulo višenedeljne demonstracije. Kao i sada, Makron se ni tada nedeljama nije oglašavao o tom pitanju.

S obzirom na to da predsednik Francuske ignoriše molbe za organizovanje referenduma ili održavanje novih parlamentarnih izbora, pozivi na reformu političkih institucija u Francuskoj mogli bi da postanu još glasniji.

U međuvremenu, protesti postaju sve više remetilački - aktivisti su blokirali saobraćaj na autoputu, spuštali su se na šine i predvodili noćne marševe.

"Demonstranti odgovaraju vladi koja je više puta ignorisala javno mnjenje, molbe umerenih sindikata i velike ulične proteste. A kao što Francuzi znaju iz sopstvene istorije, od 1789. i 1968. do Žutih prsluka, direktna akcija uz narodni mandat često daje rezultate - čak i ako je glasna i neposlušna", zaključuje francuski novinar.