Svet
"Naša zemlja ide u pakao": Tramp pokazao propast američkog sistema
Slučaj hapšenja bivšeg američkog predsednika pokazao je dubinu propasti sistema u Americi, a ankete pokazuju da razvoj događaja samo ide u korist Trampovoj novoj kandidaturi
Govor Donalda Trapa dug dvadeset pet minuta iz rezidencije u Mar-a-Lagu, nakon što je protiv njega u Njujorku podneta optužnica, predstavlja dramatičan povratak nekadašnjeg predsednika na političku scenu Sjedinjenih Američkih Država.
Nakon što se u velikoj meri povukao iz javnog života tokom poslednjih nekoliko godina, Tramp se na američku političku pozornicu vratio željan osvete, za šta je najzaslužnija odluka njujorškog tužioca Alvina Brega da protiv njega podnese optužnicu za lažiranje poslovnih podataka.
Bregova kontroverzna odluka da krivično goni Trampa mogla bi da se pokaže kao jedna od najznačajnijih pogrešnih procena nekog javnog zvaničnika u novijoj američkoj istoriji, piše u autorskom tekstu za "RT Interenešenel" australijski novinar Grejem Hrajs.
Trampov govor u sredu bio je javni nastup najviše klase. U apokaliptičnim tonovima - "naša zemlja ide u pakao" – Tramp je naslikao korumpiranu, kriminalom opterećenu i slabu Ameriku, koja naivno promoviše opasan i nepotreban sukob u Ukrajini, jureći ka samouništenju. SAD je, tvrdi Tramp, "država koja propada, država u opadanju".
U centru ove mračne prognoze, Tramp je taj koji sebe proglašava jedinim političarem koji može "spasiti našu zemlju". Kako bi to sprečile, tvrdi on, elite odgovorne za trenutno stanje propadanja Amerike, uključujući demokrate, FBI, Ministarstvo pravde, Džordža Soroša, "Fejsbuk" i "Tviter", sada su urotile da iskoriste korumpirani pravni sistem kako bi osujetili njegov reizbor. "Ne mogu da nas pobede na izborima, pa pokušavaju da nas poraze upotrebom pravnog sistema", rekao je on.
Nije iznenađujuće da je Tramp svoj gnev usmerio na američki pravni sistem. On je oduvek prezirao vladavinu prava. Tramp je u ovom govoru, ipak, otišao korak dalje nego ranije.
Što se tiče optužbi koje je podigao državni tužilac Breg, Tramp je tvrdio da "nema slučaja" i da je Breg, koga je nazvao "kriminalcem", znao da je tako. On je sudiju koji je predsedavao slučajem opisao kao nekog ko "koja mrzi Trampa, čija supruga mrzi Trampa... čija je ćerka radila za Kamalu Haris".
Međutim, Trampovo odbacivanje pravnog sistema se tu nije završilo. On je opisao zaplenu dokumenata iz Mar-a-Laga od strane FBI-a kao "nezakonitu" i deo kampanje "progona" i "uznemiravanja" protiv njega i njegove porodice.
Progon, a ne istraga
Bivši američki predsednik je odbacio istragu o navodnim protivzakonitim postupcima Trampovih preduzeća u Njujorku kao "progon, a ne istragu" i optužio državnu tužiteljku iz Njujorka Leticiju Džejms, inače crnkinju, da je "obrnuti rasista" i oruđe demokrata.
Tramp je opisao tužioca u Atlanti koji trenutno vodi istragu protiv njega zbog navodne izborne prevare tokom izbora 2020. kao "rasističkog demokratskog generalnog tužioca".
Bregovo tužilaštvo, racija FBI-a na Mar-a-Lago i druge istrage koje su u toku su, prema Trampu, aspekti ogromne pravne zavere osmišljene da uništi njegove šanse da 2024. godine bude ponovo izabran za predsednika: "Naš pravosudni sistem je postao bezakonje".
Pokazatelj nepovratnog pada Amerike kao funkcionalne liberalne demokratije je činjenica da bi osoba koja javno iznosi takve stavove mogla da bude ozbiljan kandidat za predsednika. Trampovo ohrabrivanje nereda ispred Kapitola 6. januara i njegovi uporni pokušaji da poništi izborni rezultat 2020. pokazali su gaji apsolutni prezir prema demokratskom procesu.
Njegov najnoviji govor dokazuje da on sličan prezir gaji i prema američkom pravnom sistemu i vladavini prava. Nijedan prethodni američki predsednik – čak ni Ričard Nikson u svojim najmračnijim trenucima – ne bi ni pomislio da se ponaša na takav način.
Još dva aspekta Trampovog govora vredna su pažnje. On je ponovio je svoju dobro poznatu kritiku demokrata i predsednika Džozefa Bajdena da su uništili Ameriku i od nje napravili predmet podsmeha – naglašavajući probleme poput ilegalnih migracija, povećanja kriminala u velikim gradovima, inflaciju i slabljenje vojske.
Bajdenovu porodicu je opisao kao "zločince i lopove", pre svega naglašavajući mnogobrojne prestupe Hantera Bajdena i činjenicu da on zbog njih nikada nije krivično gonjen.
Što je još važnije, Tramp je oštro kritikovao američku umešanost u sukob u Ukrajini. On tvrdi da do sukoba nikada ne bi došlo da je on bio predsednik, kao i da Bajden rizikuje da izazove "potpuni nuklearni rat". On je Bajdena okrivio i zbog toga što je njegova politika dovela do približavanja Rusije i Kine, koje je oslabilo američku poziciju u svetu.
Nema sumnje da su Trampove šanse da osvoji republikansku nominaciju i pobedi na predsedničkim izborima 2024. godine ojačani potezima njujorškog tužilaštva.
Istraživanja javnog mnjenja ove nedelje pokazuju da Tramp ima značajnu prednost u odnosu na svog glavnog rivala u Republikanskoj partiji Rona Desantisa, dok drugi kandidati, uključujući Majka Pensa i Niki Hejli, ne uspevaju da dobiju nikakvu značajniju podršku. Sada je jasno da će republikanski predizbori biti duel samo dva kandidata.
Može se očekivati da će se Trampova prednost nad Desantisom povećati, posebno ako optužnica protiv njega bude oborena, dok bi njen potpuni kolaps Trampa mogao da uvede i u Belu kuću.
Važno je napomenuti da tužioci moraju da dokažu da je Tramp lično falsifikovao sporne dokumente, kao i da je to učinio sa jasnom namerom. Ljudi koji sa njim sarađuju tvrde da on ne voli da išta ostavlja u pisanoj formi, pa dokazivanje da je on lično odgovoran za falsifikovanje dokumenata i da je imao potrebnu nameru neće biti lak zadatak.
Mnogi pravni stručnjaci, uključujući Trampove protivnike, izrazili su sumnju da će Bregovo krivično gonjenje dovesti do osuđujuće presude.
Svaki krivični postupak protiv njega, Tramp će upotrebiti u svoju korist
Biće zanimljivo videti da li će Tramp nastojati da odloži Bragovo krivično gonjenje, ili pak da ga ubrza. U oba slučaja, on će iskoristiti tužilaštvo da ojača svoju kandidaturu za republikansku nominaciju i predsedničku funkciju, a svako dodatno krivično gonjenje koje može biti pokrenuto protiv njega će verovatno biti iskorišćeno na sličan način.
Takođe je bitno napomenuti i da tužilaštvo u ceo proces ubacuje suštinski trivijalne stvari. Uostalom, zar nijedan američki predsednik nikada nije zloupotrebio sredstva za kampanju? Tramp bi bio u daleko većim problemima ukoliko bude procesuiran u vezi sa tim ili sa njegovom umešanošću u nerede 6. januara 2021. godine.
Lako je odbaciti govor Mar-a-Laga kao buncanje demagoga opterećenog teorijama zavere. To bi, međutim, bilo ozbiljno potcenjivanje Trampove popularnosti u pozamašnom delu američkog biračkog tela - svima onima kojima je globalizacija donele više štete nego koristi.
Takođe se mora priznati da je, ako izuzmemo teorije zavere, veliki deo Trampove kritike Bajdena i savremene Amerike u suštini tačan – a činjenica da je Tramp očigledno nesposoban da reši probleme na koje skreće pažnju ne poništava njihov značaj.
To je najvidljivije kada je reč o Trampovim protivljenjem Bajdenovoj nepokolebljivoj posvećenosti održavanju sukoba u Ukrajini. Podrška običnih Amerikanaca daljem slanju pomoći Ukrajini se smanjuje, a Trampovo obećanje da će okončati sukob nesumnjivo će mu privući veliki broj novih glasača.
Trampova energija, vera u sopstvenu ideju i sposobnost da vodi predizbornu kampanje su u oštroj suprotnosti sa Bajdenom – koji postaje sve krhkiji i izgleda kao da ni sam ne zna gde se nalazi. Svako ko sumnja u ovo trebalo bi da uporedi Trampov govor u Mar-a-Lagu sa Bajdenovim neubedljivim govorom nakon nedavne pucnjave u školi u Nešvilu.
Šta god da se dogodi sledeće godine, opadanje Amerike koje je Tramp tako slikovito i dobro opisao, sigurno će se nastaviti.
Trampovi napadi na osnovne institucije američkog pravnog i političkog sistema, koji čine osnovu američke liberalne demokratije, bez sumnje će se intenzivirati u narednim mesecima i mogu samo dodatno da oslabe ta ionako krhka tela, a njegova predsednička kampanja samo će dodatno podeliti američko društvo i političke elite.
Donald Tramp je ove nedelje bio u pravu kada je opisao Ameriku kao "državu u opadanju", ali je propustio da kaže da je najočitiji i najneverovatniji simptom tog nepovratnog pada niko drugi do on sam.
