Herš: SAD planirale da ucene Putina - ako krene na Ukrajinu leti Severni tok u vazduh

Američki istraživački novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš ponovio je svoje tvrdnje da je predsednik SAD Džozef Bajden naredio da se digne u vazduh gasovod Severni tok, ocenivši da je time postupio na "glup način".

"Definitivno, Bajden bi mogao da ostane jedan od najglupljih predsednika od Drugog svetskog rata", rekao je Herš u intervjuu za nemački "Tihis Ainblik", ukazujući da američki predsednik nije mudro postupio kada je naredio da se digne u vazduh gasovod koji snabdeva zemlje saveznice, stvarajući probleme i Nemačkoj.

SAD su htele da ucene Rusiju dizanjem Severnog toka u vazduh kako bi sprečile specijalnu operaciju u Ukrajini, objasnio je američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš.

On misli da je rat Džordža Buša u Iraku bio krajnje nerazuman, a za Bajdenov napad na Severni tok kaže da je za stepenicu gori.

"Zahtev je postavljen neposredno pre Nove 2021. godine, verovatno oko Božića. Ideja je bila da se pronađe nešto neobično što bi predsednik SAD mogao da iskoristi kao mamac ili pretnju da ubedi Rusiju da ne preduzima vojne akcije u Ukrajini... Ideja je bila da se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu kaže: 'Mi ćemo cevovode dići u vazduh ako pređete granicu sa Ukrajinom", rekao je on.

Prema Heršu, u pitanju je očajnički pokušaj predsednika SAD da zadrži zapadnoevropske saveznike pod svojom kontrolom i natera ih na dugotrajni rat.

On primećuje da je američka vlada želela da ubedi Rusku Federaciju da zadrži "status kvo" u Ukrajini, ali, američka vlada to nije umela jer deluje po principu "ili ste sa nama ili protiv nas".

Odluku o pokretanju operacije doneo je predsednik SAD Džozef Bajden nakon devet meseci razgovora sa zvaničnicima administracije uključenim u pitanja nacionalne bezbednosti, a Herš je ovo ocenio kao postupanje na "glup način".

Ovog 8. februara Herš je objavio istraživački izveštaj o eksploziji gasovoda Severni tok u Baltičkom moru kod Bornholma, koji u američkoj štampi nije propraćen sa većom pažnjom.

Nemačka štampa bila je malo radoznalija.

Kako piše "Tihis ajnblik", zauzvrat su visoki zvaničnici, bar što se tiče Unije, izbegavali da odreaguju na izveštaj. Kada je poslanička grupa AfD - "Alternativa za Nemačku" - pozvala na formiranje istražne komisije, poslanik EU Patrik Šnajder je čak negirao da je razjašnjavanje onoga što se dogodilo u "javnom interesu".

"Kao prvo, ova vlada nikada neće priznati da je odgovorna za napad, a štampa u mojoj zemlji je savršeno zadovoljna time", rekao je Herš. 

Ističe da se njegovi standardi nisu promenili, pa svoj članak o Severnom toku nije ni ponudio "Njujork tajmsu" ili "Vašington postu" jer bi njegov trud ostao jalov iz prostog razloga što "ovi mediji očigledno postoje u nekom drugom svetu u kome činjenice iz istraživačkog novinarstva nisu važne".

Prema izveštaju, koji je javno dostupan već tri meseca, a u kojem se navodi da su SAD uz pomoć Norveške raznele šest od osam cevovoda, već krajem leta 2022. postalo je jasno da Ukrajina ne može da dobije rat i zbog toga je u septembru izveden taj napad. 

"Putin želi 'suverenitet' nad Ukrajinom, što znači ne fizičku kontrolu, već političku kontrolu nad nekim područjem, posebno kada je reč o spoljnoj politici. On ne želi da pripoji Ukrajinu Rusiji. Niko zapravo ne želi, čak ni NATO, suprotno onome što svi na Zapadu misle", dodao je Herš i naglasio da bi Putin sklopio mir ako bi Ukrajina bila u velikoj meri demilitarizovana, što je naravno neprihvatljivo za Kijev. U tome je problem, zaključuje novinar.