Američka vojska u ozbiljnom problemu: Eksplodirala im jedina fabrika baruta u Luizijani

Pre skoro dve godine, varnica u fabrici izazvala je eksploziju toliko veliku da je uništila svu opremu zgrade i raznela zid od debele stakloplastike.

Tada je, piše "Volstrit džornal" zatvoren jedini proizvođač eksploziva koji Sjedinjene Države koriste za proizvodnju metaka, minobacačkih granata, artiljerijskih metaka i projektila "tomahavk".

Oštećeni objekat proizvodi takozbani crni barut, veoma zapaljiv materijal sa širokom primenom u vojsci. Proizvod, za koji ne postoji zamena, koristi se u malim količinama u municiji za paljenje snažnijih eksploziva.

U eksploziji u junu 2021. niko nije povređen. Ali fabrika i dalje nije u funkciji i ne može da isporuči svoju jedinu vitalnu komponentu ni komercijalnim ni klijentima Pentagona.

Vojni dobavljači su se konsolidovali na kraju Hladnog rata, pod pritiskom da smanje troškove odbrane i racionalizuju industrijsku bazu zemlje. Tokom protekle tri decenije, broj dobavljača aviona sa fiksnim krilima u SAD je opao sa osam na tri. Tokom istog perioda, veliki proizvođači brodova pali su sa osam na dva, a danas samo tri američke kompanije snabdevaju preko 90 odsto zaliha raketa Pentagona.

Odbrambene firme nižeg nivoa često su jedini proizvođači vitalnih delova — kao što je crni barut — i jedna kriza može dovesti do zastoja proizvodnje.

Danas je to ozbiljan problem za SAD, kako u snabdevanju Ukrajinom oružjem i municijom tako i u obnavljanju rezervi za pripremu za potencijalnu konfrontaciju sa Kinom u novoj eri takmičenja velikih sila, kažu američki vojni zvaničnici, stručnjaci za odbranu i kongresni službenici.

Nakon višemesečnog snabdevanja Ukrajine "stingerima", haubicama, protivoklopnim sistemima i artiljerijskom municijom, zalihe su niske i u Americi i kod njihovih saveznicika iz NATO-a, posebno kada je reč o granatama od 155 mm koje Kijev troši u neverovatnim količinama.

"Možete li da zamislite šta bi se desilo sa ovim lancima snabdevanja da su SAD u stvarnom stanju aktivnog rata, ili NATO?", kaže Džef Rouds, izvršni direktor Purdju instituta za nacionalnu bezbednost. "Vrlo brzo bismo se našli u problemu."

"Incident", kako je eksplozija u Mindenu postala poznata, predstavlja očigledan primer rizika sa kojima se suočava američka vojska. Eksplozija koja je uništila zgradu iz doba Drugog svetskog rata u blizini Šrvporta ugasila je svu proizvodnju crnog baruta u Severnoj Americi.

Tokom jednog milenijuma, crni barut je bio ključni materijal za vojnu i komercijalnu upotrebu. Danas je to specijalna roba sa nekoliko komercijalnih primena – uglavnom za raketne hobiste – ali se još uvek koristi u više od 300 komada municije, od krstarećih projektila, preko metaka za puške M16, do vitalnih čaura od 155 mm.

U svakom slučaju, mala količina crnog baruta se koristi za detonaciju snažnijeg eksploziva upakovanog u isti metak ili projektil. Granata od 155 mm za haubicu, na primer, koristi pola unce (0,014 kg) crnog baruta, postavljenog pored 26 funti (11,7 kg) snažnijeg eksploziva.

Obim prodaje je ograničen i to praktično znači da je profit suviše mali da bi opravdao više od jednog proizvodnog pogona. Ova vrsta ranjivosti je toliko česta da je Pentagon opisuje kao problem "jednog izvora". Samo jedna livnica u SAD proizvodi odlivke od titanijuma koji se koriste u haubicama, a samo jedna kompanija proizvodi raketni motor koji se koristi u protivtenkovskom oružju "džavelin" koje se široko koristi u Ukrajini.

Očekuje se da će proizvodni pogon ponovo biti pokrenut ovog leta. Do tada, Pentagon troši svoje zalihe crnog baruta, kažu izvori. List navodi da proizvođača ovog eksploziva ima još u Nemačkoj, Poljskoj, Švajcarskoj, Brazilu i Kini.

Ovakva "štucanja" samo su jedna od brojnih slabosti u lancima snabdevanja američke vojske. Druge su nedostatak kvalifikovanih radnika za livenje i kovanje, nedostatak infrastrukture za proizvodnju baterija i periodične nestašice naprednih mikročipova.

Neki domaći dobavljači su potpuno napustili neprofitabilne poslove, prepuštajući i saveznicima i protivnicima da snabdevaju Pentagon robom kao što su retki minerali koji se koriste u najsavremenijoj tehnologiji. Pentagon je uložio više od 100 miliona dolara u iskopavanje i preradu takvih minerala u SAD nakon što su američke kompanije napustile Kinu.

Rezultat toga je da se vojska "sve više oslanja na manji broj izvođača za ove kritične sposobnosti", rekla je Halimah Nadžib-Loki, zamenica pomoćnika ministra odbrane zadužena za industrijsku bazu. "To utiče na svačiju sposobnost da povećaju proizvodnju."

Koreni trenutne krize mogu se pratiti unazad tri decenije, do večere u Pentagonu 1993. koja se često naziva "poslednjom večerom", kada je ministar odbrane Les Aspin pozvao izvršne direktore 15 najvećih odbrambenih kompanija i upozorio da Pentagon ne može sve da ih plaća i da će morati da se konsoliduju.

Broj glavnih dobavljača oružja za Pentagon je sa desetina koliko ih je bilo 1990-ih pao na samo pet koji se sada nadmeću za glavne programe naoružanja. Slična kontrakcija se desila među dobavljačima nižeg nivoa.

Sve u svemu, odbrambena industrijska baza se smanjila na 55.000 dobavljača u 2021. godini, u odnosu na 69.000 u 2016.

Uprkos konsolidaciji, mreže kompanija ostaju velike. Prosečna američka vazduhoplovna kompanija se oslanja na stotine prvostepenih podizvođača, prema statistici Ministarstva odbrane, i hiljade u drugom i trećem nivou ispod toga.

Taj obim ima svoje probleme. Mreža je toliko ogromna da vojska ima ograničenu vidljivost, prema izveštaju Pentagona, i "ne prati ove ranjivosti koje utiču na programe naoružanja". Neuspeh u lancu snabdevanja može mesecima ostati neprimećen od strane glavnih izvođača kao što su "Bokin" ili "Lokid Martin", a kamoli Pentagon.

Minden, kao dobavljač petog nivoa, bio je duboko u lancu snabdevanja odbrane. S obzirom na važnost crnog baruta, vojska je u ovom slučaju odmah primetila, tvrde ljudi upoznati sa problemom.

Pentagon je uložio 3,5 miliona dolara u nadogradnju fabrike nakon eksplozije u pokušaju da industrijsku bazu i nadaju se da će im to poći za rukom.