Novo otkriće Simora Herša: Poljska i Istočna Evropa traže mir s Rusijom, po cenu ostavke Zelenskog

Grupa evropskih zemalja na čelu sa Poljskom tajno poziva ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da okonča sukob, čak i po cenu njegove ostavke, objavio je američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš. 

Kako je naveo, ta grupa zemalja uključuje baltičke i istočnoevropske zemlje, među kojima su: Litvanija, Letonija, Estonija i Mađarska.

Po rečima Herša, ukrajinski predsednik ne pristaje na to i počinje da gubi podršku suseda.

Zelenski Amerikancima radi iza leđa

"Vašington post" je prošle subote objavio ekspoze u kom navodi da je, prema podacima američkih obaveštajnih službi, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski radio iza leđa američke administracije i zalagao se za više raketnih udara na teritoriji Rusije.

Američka administracija je te navode demantovala, tvrdeći da Zelenski nikada nije prekrio svoje obećanje da neće koristiti američko oružje za napada ne Rusiju. U očima ljudi u Beloj kući, Zelenski ne može da napravi ni najmanju grešku, navodi Herš.

Herš je ranije objavio da američki predsednik Džozef Bajden dobija nepotpune obaveštajne podatke o sukobu u Ukrajini, kao i da on ne voli da čita detaljne izveštaje koji završavaju na njegovom radnom stolu.

Dok zvaničnicima u Beloj kući i spoljnopolitičkoj službi nije jasno šta Zelenski radi, obaveštajnoj zajednici koju niko ne želi da čuje očigledno jeste. U isto vreme, klanica u Bahmutu se nastavlja, a ta bitka jednako je besmislena kao i ona u Verdenu tokom Prvog svetskog rata, piše iskusni američki novinar. 

Ljudi koji vode današnji rat — u Moskvi, Kijevu i Vašingtonu — nisu pokazali interesovanje čak ni za privremene pregovore o prekidu vatre koji bi mogli poslužiti kao uvod u neko trajnije rešenje, navodi Herš. Sada se govori samo o mogućnostima kasne prolećne ili letnje ofanzive obe strane.

Nešto se, ipak, kuva u vladama zemalja u centralnoj i istočnoj Evropi, koje tradicionalno važe za otvorene prijatelje Ukrajine i neprijatelje ruskog predsednika Vladimira Putina.

Tu grupu zemalja, koju predvodi Poljska, Rusija više ne plaši, te je počela da u tajnosti podstiče predsednika Zelenskog da okonča rat - podnošenjem ostavke, ako bude potrebno - kao i da započne proces obnove zemlje, navodi Herš.

Zelenski ne odustaje od svojih pozicija, ali polako gubi privatnu podršku svojih komšija, pokazuju podaci američkih obaveštajaca.

Ukrajinske izbeglice jedan od razloga promena stava u istočnoj Evropi 

Jedan od glavnih razloga koji stoje iza promene stava istočnoevropskih zemalja je i sudbina više od pet miliona ukrajinskih izbeglica koje su registrovane u zemljama Evropske unije u skladu sa sporazumom o privremenoj zaštiti. Reč je o ljudima koji su dobili pravo na boravak, rad, stanovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

Izveštaj Visokog komesarijata UN za izbeglice tvrdi da se, pored navedenih pet miliona Ukrajinaca, u EU nalazi još oko tri miliona ljudi koji nisu prijavljeni, a koji su u nju ušli nakon što su pogranične zemlje prošlog februara ukinule rigorozne kontrole na granici sa Ukrajinom.

Petnaest meseci nakon početka sukoba, mnoge države u EU počele su ponovo da uvode strože kontrole na granici, ali su svesne da se izbeglička kriza neće okončati dokle god borbe u Ukrajini budu trajale. 

Izveštaj UNHCR-a pokazuje da je, usled slobode kretanja između Ukrajine i Baltičkih zemalja i zemalja u zapadnoj Evropi "izuzetno teško utvrditi koliko je tačno Ukrajinaca došlo u Evropsku uniju u poslednjih nekoliko meseci i gde se oni sada nalaze". U izveštaju se tvrdi i da su "velika većina izbeglica žene i deca", kao i da je trećina njih mlađa od 18 godina. Sedamdeset tri odsto izbeglica su radno sposobne žene, mnoge od njih sa decom.

Februarska analiza evropskog izbegličkog problema od strane Saveta za spoljne poslove pokazala je da su "desetine milijardi dolara" humanitarne pomoći date susedima Ukrajine tokom prve godine rata. "Pošto sukob ulazi u drugu godinu i ne nazire mu se kraj", piše u izveštaju, "eksperti su zabrinuti da su zemlje domaćini sve umornije".

Kako navodi Herš, on je pre nekoliko nedelja saznao da je američka obaveštajna zajednica svesna da pojedini zvaničnici u zapadnoj Evropi i Baltičkim zemljama žele da vide kraj sukoba. Oni smatraju da je vreme da Zelenski pristane na pregovore o konačnom rešenju sukoba.

Glavni zastupnici te inicijative su, kako navodi iskusni američki novinar pozivajući se na izvore iz američke administracije, Poljska i Mađarska. "Mađarska je veliki igrač, kao i Poljska i Nemačka, i oni pokušavaju da ubede Zelenskog da promeni stav", rekao je Heršov izvor.

Evropski lideri su jasno stavili do znanja da "Zelenski može da zadrži ono što ima" — vilu u Italiji i interese u ofšor bankovnim računima — "ako postigne mirovni sporazum čak i ako mora da bude isplaćen, ako je to jedini način da se dogovorimo."

Zelenski nije spreman za kompromis

Zelenski je do sada odbijao te predloge i ignorisao ponude velikih suma novca koje bi mu olakšale da se povuče na svoje imanje u Italiji. Bajdenova administracija ne podržava sporazume koji bi uključivali povlačenje Zelenskog, dok Francuska i Velika Britanija "isuviše duguju" Bajdenu da bi mu se usprotivili.

Američki zvaničnici, ipak, ne mogu da ignorišu ono što je obaveštajnoj zajednici dobro poznato - da Ukrajini ponestaje novca i da će naredna četiri meseca biti ključna. Zemlje istočne Evrope se zalažu sa sporazum, ali još uvek nisu sigurne na koji način da ubede Vašington da obustavi svoju podršku Zelenskom.

Zelenski, s druge strane, ubeđuje zapadne zemlje da "ako žele da dobiju ovaj rat, moraju da mu pošalju još novca".

"O svemu tome se govori unutar američke obaveštajne zajednice, ali nije jasno koliko toga dolazi do samog Bajdena i njegovih savetnika", tvrdi Heršov izvor. "Mi i dalje obučavamo Ukrajince kako da koriste avione F-16, koji će Rusija oboriti čim dođu na ratište. Mejnstrim mediji su i dalje posvećeni Bajdenovom narativu o 'velikom satani' u Moskvi, dok ruska ekonomija prolazi odlično."

"Evropski problem je to što Bela kuća želi da Zelenski ostane na vlasti, dok drugi, poput Rusije i nekih evropskih zemalja, žele da on ode",  rekao je Heršov izvor.

Nije jasno da li je predsednik Bajden uopšte upoznat sa detaljnim saznanjima američkih obaveštajnih službi. Kako piše Simor Herp, svetlu tačku predstavlja šef CIA Vilijam Berns, koji je bio ambasador u Moskvi i koji se protivi nekim od grešaka američke spoljne politike.

"On ne želi da bude pacov na brodu koji tone", tvrdi Heršov izvor.