"Ejža tajms": SAD ne uspevaju da nateraju Zelenskog da pregovara sa Rusijom

Vašington i neki od njihovih partnera u NATO-u uložili su snažne napore da kako bi ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog "stavili na kolosek" mirovnih pregovora sa Rusijom, piše "Ejža tajms".

Njihov pokušaj je propao, a Zelenski će tokom posete Ujedinjenim nacijama i Vašingtonu pokušati da dobije podršku za nastavak rata – pre svega, potrebno je privoliti Kongres da odobri još 24,9 milijardi dolara pomoći i novo oružje za ukrajinski arsenal.

Predstavnički dom, koji odobrava trošenje novca, ne može da se dogovori o donošenju izmena budžeta, a ni jedan od predloga koji su do sada izneti ne sadrže najavljenih 24,9 milijarde dolara pomoć Ukrajini.

Predlog Bajdenove administracije uključuje 13,1 milijardu za vojnu pomoć, 8,5 za humanitarnu pomoć i 2,3 milijarde za "finansiranje i katalizaciju donora kroz Svetsku banku", (šta god to značilo), piše "Ejža tajms".

Pre nego što je napustio Kijev, Zelenski je otpustio šest zamenika ministara odbrane zbog navode korupcije. Njegove akcije su osmišljene kako bi pomogle Bajdenovoj administraciji, kojoj se često prebacuje da Ukrajini šalje bezuslovnu pomoć koja često nestaje.

Američke vlasti su već blokirale bilo kakav pokušaj nadzora tokova novca namenjenih Ukrajini.

SAD su ranije bile te koje su se protivile mirovnim pregovorima, ali to se promenilo nakon što su istrošene njihove zalihe i zalihe njihovih NATO partnera i nakon što nisu uspeli da sruše ruskog predsednika Vladimira Putina, piše "Ejža tajms".

Na promenu raspoloženja je uticao i neuspeh ukrajinske kontraofanzive, tokom koje je Kijev izgubio mnogo vojnika i tehnike. SAD i neke NATO zemlje su kritikovale ukrajinske taktike, iako su one nastale upravo u NATO štabovima.

Manje više svako ko je do sada mogao da predloži mirovni plan za rešenje sukoba je to i učinio, od Kine, Brazila, Turske i Izraela do grupe afričkih zemalja i Pape. Iako su neke od tih inicijativa u početku napravile ograničen napredak, ni jedna na kraju nije dala rezultate.

Ukrajinska pozicija sadrži nekoliko ključnih elemenata: Oni ne žele da razgovaraju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ne žele da se odreknu teritorija (uključujući tu i Krim i Donbas), zahtevaju potpuno povlačenje ruskih trupa i suđenje "ratnim zločincima", kao i bezbednosne garancije od NATO-a ili članstvo u toj organizaciji.

Ukrajina istovremeno zahteva i oružje dugog dometa kojim bi mogli da gađaju rusku teritoriju. Oni od svojih zapadnih sponzora traže  rakete ATACMS (dometa 300 kilometara) i "taurus" (dometa 500 kilometara), koje bi dodali raketama "stormšedou" kojima već raspolažu.

Ni SAD u slučaju ATACMS-a ni Nemačka u slučaju "taurusa" ne žele da ih isporuče Ukrajincima, barem ne još uvek.

Kako navodi "Ejža tajms", svako proširenje sukoba predstavljalo bi ogroman izazov za Ukrajinu, kojoj već nedostaje ljudstvo. Niko ne zna koliko je otporna vlada u Kijevom niti koliko još trupa ona može da pošalje na front.

Nezadovoljstvo sukobom raste i u SAD, pošto je on ojačao savez Rusije i Kine, istrošio mnogo vojnih resursa i skrenuo fokus sa Azije. Kako navodi "Ejža tajms", isporuka oružja Ukrajini već je usporila proces naoružavanja Tajvana.