"Gvozdeni zrak": Lasersko naoružanje kao alternativa "gvozednoj kupoli"

Zvaničnici Ministarstva odbrane Izraela saopštili su 20. novembra da su oružane snage ove zemlje upotrebile najsavremeniji laserski sistem za protivvazduhoplovnu odbranu – "gvozdeni zrak" (Iron Beam). Priznanje o upotrebi kompleksa usledilo je nakon više od mesec dana negiranja da se "gvozdeni zrak" koristi za presretanje različitih vrsta projektila lansiranih sa teritorije Pojasa Gaze.

Kako je navedeno, ovo predstavlja prvo uspešno presretanje rakete novim laserskim sistemom, koji razvija izraelska kompanija "Rafael". "Gvozdeni zrak" je predstavljen javnosti na Singapurskom sajmu avijacije u februaru 2014. godine, dok je na međunarodnom sajmu pomorskog naoružanja i vojne opreme "IMDEKS 2023", takođe u Singapuru, prikazana njegova pomorska varijanta.

Šta je zapravo "gvozdeni zrak"?

Za razliku od dobro poznate "gvozdene kupole" koja funkcioniše kao i ogromna većina drugih sistema PVO, tj. koristi sopstvene projektile za presretanje i obaranje ciljeva u vazduhu, "gvozdeni zrak" je visoko-energetski laserski sistem (High Energy Laser Weapon System, HELWS). To znači da ova platforma za neutralisanje neprijateljskih pretnji u vazdušnom prostoru koristi laserske zrake velike jačine, koji kada dostignu dovoljnu snagu fizički dezintegrišu deo ili celu metu.

Dakle reč je o izuzetno sofisiticranom i naprednom sredstvu, u početku dizajniranom za obaranje manjih projektila, odnosno artiljerijskih i minobacačkih granata, ali je daljim razvojem konstruisan sistem koji se može koristiti i protiv većih pretnji poput raketa i bespilotnih letelica.

Niz uspešnih testiranja novog laserskog naoružanja obavljena su tokom marta 2022. godine, u saradnji kompanije "Rafael" i Direktorata za istraživanje i razvoj pri Ministarstvu odbrane Izraela. Tada su operateri "gvozdenog zraka" uspeli da presretnu i onesposobe bespilotne letelice, minobacačke granate, protivoklopne i rakete zemlja-zemlja u različitim scenarijima, na dometima od nekoliko stotina metara do 4,34 kilometra.

Inicijalni plan bio je da se eksperimentalna upotreba pokrene tokom 2023. godine, što je i učinjeno raspoređivanjem jedinica opremljenih novim sistemima u oblastima na granici sa Pojasom Gaze, kako bi se naoružanje ispitalo u realnim borbenim uslovima. Nakon toga očekuje se uvođenje u operativnu upotrebu u 2024. ili 2025. godini, a nema sumnje da će učinak i stepen efikasnosti koji "gvozdeni zrak" ostvari u tekućem sukobu Palestine i Izraela uticati na čitav proces.

Zamisao je da lasersko naoružanje bude komplementarno drugim klasičnim kompleksima PVO, tačnije ide se u smeru njegove integracije u višeslojnu mrežu protivvazduhoplovne odbrane Izraela. Osim kao "dopunsko" sredstvo klasičnim sistemima, "gvozdeni zrak" se posmatra i kao njihova jeftinija alternativa, posebno kada je u pitanju "gvozdena kupola" o čemu će biti više reči u nastavku.

Komponente i način dejstva

Jedna baterija "gvozdenog zraka" sastoji se od višenamenskog radara za osmatranje vazdušnog prostora, stanice za komandovanje i kontrolu i dva sredstva za emitovanje visoko-energetskih laserskih zraka. Zbog mogućnosti integracije i kompatibilnosti sa drugim sistemima, pretpostavka je da će se lasersko naoružanje koristiti u slučaju da određena raketa, projektil ili bespilotna letelica provuku kroz gustu mrežu drugih sredstava PVO.

Tada se konrketan cilj dodeljuje najbližoj bateriji, a operativci u komandnoj stanici koriste sopstveni radar za praćenje istog. Posle toga termovizijska nišanska sprava preuzima praćenje cilja i nastupa emitovanje laserskih snopova, čija je najveća snaga prema deklarativnim karakteristikama 100 kilovata. Kada zraci dostignu potrebnu jačinu dolazi do "prženja", tj. uništavanja jednog dela ili čitavog cilja.

Ključna prednost je upravo u dvostrukom zraku, jer se na taj način delimično prevazilaze potencijalne smetnje u atmosferi koje dovode do slabljenja laserskog snopa, ali i zbog činjenice da se potrebna snaga dostiže duplo brže i pritom usmerava u kružnu površinu veličine jednog novčića.

Sama integracija sa drugim platformama i sposobnost dejstva po ciljevima različitih vrsta, dozvoljavaju odabir odgovarajućeg sistema za obaranje određenog cilja. Pa se tako npr. za mete na većim dometima koristi "gvozdena kupola", dok se one na manjoj udaljenosti uništavaju laserskim zracima. Takođe, osim matičnog radara, procenjuje se da će posade "gvozdenog zraka" moći da oslone i na radarske sisteme drugih kopnenih kompleksa, kao i na vazduhoplove za rano upozoravanje i kontrolu, popularne "avakse".

Pored već pomenutih glavnih komponenti jedne baterije, posade na emiterima raspolažu i višekanalnim optičkim spravama, sa opcijom zumiranja, širenja ili sužavanja polja vidorkuga, kao i zasebnim emiterom lasera za označavanje, odnosno obeležavanje cilja i izračunavanje udaljenosti na kojoj se nalazi.

Prednosti, mane i pitanje "gvozdene kupole"

Iz svega navedenog jasno je da "gvozdeni zrak" predstavlja jedan od najnaprednijih sistema naoružanja današnjice i najverovatnije prvi laserski kompleks ove vrste koji će biti uveden u operativnu upotrebu. Glavne prednosti laserskog sistema PVO su svakako ekonomičnost prilikom upotrebe, budući da nisu potrebni složeni i skupoceni projektili, već se trošak ogleda u ceni električne energije utrošene za dejstvo, dakle ne više od 10 dolara.

Druga pozitivna strana, posebno važna za Izrael jeste diskretnost, tačnije odsustvo zvuka i vizuelnih efekata, čime je gotovo neutralisan uticaj na lokalno stanovništvo često izloženo zastrašujućim zvucima raketa PVO i sirena za vazdušnu opasnost.

Zatim tu je praktično neograničeno "punjenje", tj. dotok električne energije, brzina svetlosti lasera, gotovo nepostojeća kolateralna šteta budući da nema ostataka kao kod raketa za presretanje i na kraju garantovan visok stepen preciznosti.

Glavne mane ogledaju se u činjenici da je neophodno sve vreme pratiti cilj laserom do njegovog uništenja ili obaranja, čime je znatno ograničena mogućnost jednog emitera za presretanje više ciljeva istovremeno; kao i nepovoljnim meteorološkim prilikama i atmosferskim uslovima poput magle, prašine, pečšanih oluja i gustine oblaka na određenim visinama.

Ipak, ubrzani razvoj i raspoređivanje "gvozdenog zraka" kao komplementarnog sistema, u oblasti na granici sa Pojasom Gaze, govore dosta toga i o samoj "gvozdenoj kupoli" koja je dugo važila za kompleks sa stopom uspešnog obaranja od preko 90%.

Naime, u početnim raketnim napadima tokom oktobra veliki broj raketa i projektila lansiranih, odnosno ispaljenih sa teritorije Gaze uspeli su da probiju naizgled neprobojnu višeslojnu mrežu izraelske PVO.

Zbog toga su se ponovo pojavile kritike na račun "kupole" i njene efikasnosti, budući da su usled lansiranja oko 5.000 raketa u periodu od 20 minuta, njene baterije postale preopterećene i nisu uspele da presretnu veliki broj projektila.

Razlog za to je jednostavna računica. Ako uzmemo u obzir da izraelske oružane snage u upotrebi imaju deset baterija, sa po tri do četiri lansirna vozila, od kojih svako ima 20 raketa za presretanje spremnih za lansiranje, u teoriji maksimalan broj ciljeva koje "gvozdena kupola" može oboriti u kratkom vremenskom roku je 600 do 800.

Naravno ovaj broj je u realnosti niži jer zavisi od niza faktora poput: obučenosti posade, kvaliteta i vrste projektila koje treba presresti, pravca iz kog su lansirani itd.

To je daleko od dovoljnog za presretanje bar polovine gorepomenutih projektila lansiranih sa teritorije Gaze, pritom treba napomenuti da čak i ako se lansiraju čitava punjenja svih lansirnih vozila to ne znači da će svaka raketa pogoditi dodeljeni cilj. Druga kritika "kupole" tiče se njene isplativosti, usled činjenice da jedna raketa ovog sistema košta nekoliko hiljada dolara, a služi za presretanje raketa i granata od nekoliko stotina dolara.

Uprkos navedenim slabostima "gvozdene kupole", malo je verovatno da će je "gvozdeni zrak" u potpunosti zameniti, bar kad je u pitanju skorija budućnost. Stoga bi jedno od potencijalnih rešenja za negativne strane oba sistema, mogla biti gorepomenuta komplementarnost, što podrazumeva odabir jednog od dva kompleksa za dejstvo po određenom cilju na osnovu dometa, brzine i vrste. Naravno, ovo zahteva proizvodnju velikog broja emitera i drugih komponenti laserskog naoružanja, kako bi se obezbedilo pokriće za sve baterije "gvozdene kupole" kojima izraelska vojska raspolaže.