Svet
"Dojče vele": Nemačka spoljna politika u kriznom režimu
Nemačka administracija pokušava da balansira kako rat između Hamasa i Izraela ne bi proširio
Društvo za nemački jezik je početkom decembra proglasilo "krizni režim" (Krisenmodus), za pojam 2023. godine, a ovom kovanicom se opisuje i stanje nemačke diplomatije i spoljne politike, piše "Dojče vele".
Rat između Hamasa i Izraela je nova teška i najdramatičnija kriza koja bi mogla da se proširi, s mogućim katastrofalnim posledicama, a kako bi to sprečila nemačka administracija pokušava da balansira.
Nemački kancelar Olaf Šolc je naglasio da je bezbednost Izraela "državni interes" Nemačke, što je stav koji proizlazi iz nemačke nacističke prošlosti, ukazuje "Dojče vele".
Međutim, to nije sprečilo ministarku spoljnih poslova Nemačke Analenu Berbok da kritikuje i izraelski način ratovanja protiv Hamasa, a u ekskluzivnom intervjuu za "Dojče vele" ona je kritikovala i nasilje jevrejskih doseljenika nad Palestincima na Zapadnoj obali.
"Izraelski premijer mora da osudi to nasilje jevrejskih doseljenika, oni moraju biti krivično procesuirani jer je to u interesu bezbednosti Izraela", uazala je Berbokova.
Nemačka učestvuje i u diskusijama o budućnosti Bliskog istoka nakon rata.
Kada je reč o budućnosti Pojasa Gaze, Berbokova je u intervjuu predočila da je potrebna "međunarodna odgovornost kako bi se osigurala bezbednost" u toj palestinskoj enklavi.
Nemačka, kao i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, čvrsto podržava rešenje o dve države, prema kojem bi, pored izraelske, trebalo da postoji i palestinska država.
Stručnjak za Bliski istok Hans-Jakob Šindler iz međunarodne organizacije koja se bavi projektima protiv ekstremizma priznaje da je rešenje o dve države trenutno daleko zbog aktuelnih događaja i svega što se dešavalo poslednjih 20 godina.
"Ali koje drugo rešenje uopšte postoji, osim rešenja o dve države", pita se Šindler i savetuje nemačkoj vladi da i dalje sledi taj spoljnopolitički kurs.
