Svetski ekonomski forum: Deset najvećih rizika u naredne dve godine

Izveštaj o globalnim rizicima Svetskog ekonomskog foruma razmatra neke od najozbiljnijih pretnji sa kojima ćemo se verovatno suočiti u narednoj deceniji, što će pratiti ubrzane tehnološke promene, rastuća ekonomska neizvesnost, zagrevanje planete, međunarodni sukobi i ratovi.

Ljudsko društvo je izloženo sve većim pritiscima, a ekonomije su oslabljene, zbog čega će potrebno veoma malo da pređemo tačku otpornosti.

Mnogo je znakova koji ukazuju na "gubitak globalne perspektive". Protekle godine, čovečanstvo u celini bilo je izloženo ratovima, od Ukrajine i Sudana sve do Pojasa Gaze i Izraela, a suočavalo se i sa sušama, poplavama i požarima. Širom globusa dominirala je društvena polarizacija, nasilni protesti i neredi.      

Na početku 2024, "Globalna anketa o globalnim rizicima" pokazala je veoma sumornu sliku. U naredne dve godine, većina ispitanika, njih 54 odsto, predviđa nestabilnost i opasnosti od globalnih katastrofa. Ovi izgledi su još lošiji za period od 10 godina.

Švab zvanično otvorio Svetski ekonomski forum u Davosu: Svet je podeljeniji nego ikad

Prvi među globalnim rizicima su, kako se tvrdi, globalno zagrevanje i klimatske promene, a potom slede promene u strukturi stanovništva, ubrzanje tehnološkog razvoja i značajne promene u geopolitičkim odnosima.

Svet će sve više obeležavati neizvesnost i promenjivost. Na društva će uticati njihova sposobnost da odgovore na globalne rizike.

Mnoge ekonomije neće biti u stanju da se pripreme za ove promene. Sposobnost društava da odgovore na izazove je pod znakom pitanja, posebno ukoliko se promene budu odvijale naglo.

Novi pobednici i novi gubitnici

Društvena polarizacija i ekonomski pad smatraju se najopasnijim globalnim rizicima.

Jedan od pratećih efekata društevene polarizacije je širenje dezinformacija. Očekuje se da će blizu tri milijarde ljudi izaći na izbore u nekoliko važnih zemalja, uključujući Indiju, Indoneziju, Meksiko, Pakistan, Britaniju i SAD. Masovna upotreba dezinformacija mogla bi da potkopa legitimitet izabranih vlada. Ovo bi moglo biti praćeno nasilnim protestima, sukobima i terorizmom.

Posebna opasnost je kontrola dezinformacija koju sporovode pojedine vlade, na osnovu onoga što smatraju "istinitim". Slobode na internetu i u štampu već se  nalaze u stalnom opadanju, a sada rizikuju da prerastu u represiju u velikom delu sveta.

Kriza životnih troškova života već je izazvala zabrinutost u 2024. godini. Rizik od inflacije i ekonomsko opadanje predstavljaju posebno značajan rizik. U velikom broju zemalja kamatne stope ostaju visoke, a visoko zadužene zemlje će biti posebno izložene ekonomskoj neizvesnosti.

Uticaji geopolitičkih događaja mogu da dovedu do stvaranja novih pobednika i novih gubitnika.

Ugroženi su i razvoj i životni standard u mnogim zemljama. Tokom narednog dvogodišnjeg perioda među 10 najvećih rizika je izostanak ekonomskog razvoja. Za desetak godina, ovo bi moglo dovesti do potpunog razdvajanja ekonomija Zapada i zemalja u razvoju.

Ratovi, humanitarne krize, militarizacija

Geopolitičke napetosti, u kombinaciji sa novim tehnologijama, dovode do novih bezbednosnih rizika. Postoji nekoliko zamrznutih konflikata u svetu, koji bi uskoro mogli da prerastu u "vruće".

Nedostatak saradnje, kao i fragmentirani pristup novim tehnologijama, samo povećavaju bezbednosne rizike.

Na duži rok, tehnološki napredak, uključujući i veštačku inteligenciju, omogućiće nizu nedržavnih i državnih aktera da izazivaju nove sukobe. Jedna od posebnih opasnosti je mogućnost da ovi akteri pristupe biološkom oružju.

Vučić na sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu

U takvom okruženju, granice između država, organizovanog kriminala, privatnih milicija ili terorističkih grupa postaju nejasne. Ekonomske poteškoće, borba za resurse i rastući konflikti samo će podstaći militarizaciju i radikalizaciju.

Sve veća internacionalizacija sukoba mogla bi izazvati dugotrajne ratove i velike humanitarne krize.

Sukob Globalnog severa i juga

Podela između Globalnog severa i juga može da dovede do paralize međunarodnih mehanizama upravljanja.

Dve trećine anketiranih očekuje da ćemo se suočiti sa multipolarnim ili fragmentiranim poretkom, u kojem se velike sile takmiče i sprovode regionalna pravila. Tokom naredne decenije, sa porastom nezadovoljstva zbog dominacije Globalnog severa, mnoge države će zahtevati sve veći uticaj na globalnoj sceni, potvrđujući svoju moć u vojnom, tehnološkom i ekonomskom smislu.

To već pokazuju nova žarišta, poput sukoba u Ukrajini, na Bliskom istoku i napetosti oko Tajvana. Napori da se izoluju "odmetničke države", postajaće sve uzaludnijim.

Pristup visokim tehnologijama postaće kritična komponenta "meke moći" velikih sila. Međutim, druge zemlje sa konkurentskim prednostima, od kritičnih minerala do kapitala, verovatno će iskoristiti sva sredstva da dobiju pristup naprednim tehnologijama.

Međunarodna saradnja će biti pod sve većim pritiskom u fragmentiranom svetu, koji ne prestaje da se menja.

Fokusiranje na istraživanje i razvoj mogu pomoći da svet postane bezbednije mesto. Akcije nekih država u tom smeru mogu izgledati beznačajne, ali one bi mogle doprineti globalnom smanjenju rizika. Konačno, čak i u svetu koji postaje sve više fragmentiran, međusobna saradnja velikih sila ostaje ključna za bezbednost.

Naredna decenija će dovesti do značajnih promena, navodi se u ovom izveštaju, testirajući do krajnjih granica sposobnost ljudskog prilagođavanja.