Ne daju ni dva odsto: NATO ni ove godine neće dostići "majku svih meta"

Većina članica NATO-a ove godine neće uspeti da ostvari cilj Alijanse i da uloži dva procenta BDP-a na svoju odbranu, što je, kako podaseća "Njuzvik", cilj dogovoren u Velsu pre gotovo 10 godina.

Među onima koji ovaj "magični" prag neće prebaciti su velike sile poput Nemačke, Francuske, Turske, Italije i Španije, pa NATO, upozoravaju lideri, ostaje nespreman za direktan rat sa Rusijom koji im se čini sve verovatnijim.

Frustracija zbog ovoga dugo je odjekivala holovima Kongresa i Bele kuće, i to bez obzira ko je sedeo u Ovalnom kabinetu . Specijalna vojna operacija u Ukrajini razotrkrila je koliko se Evropa i dalje oslanja na američku vojnu i finansijsku moć, što je samit u Velsu zabravo trebalo da ublaži.

Tramp: Evropske države su potrošile milijarde kad sam im zapretio

"Dva procenta su zapravo majka svih meta, jednostavno jer predstavljaju suštinu alijanse kao transatlantskog ugovora u kome SAD garantuju bezbednost Evrope, od Evropljana se očekuje da urade svoj deo", kaže bivši direktor planiranja politika NATO-a Fabris Potje.

Od poslednjeg samita alijanse u julu 2023.godine, svega 11 od ukupno 31 zemlje NATO-a je premašilo cilj od dva odsto. To su Poljska (3,9 odsto), SAD (3,49 odsto), Grčka (3,01 odsto), Estonija (2,73 odsto), Litvanija (2,54 odsto). odsto), Finska (2,45 odsto), Rumunija (2,44 odsto), Mađarska (2,43 odsto), Letonija (2,27 odsto), Velika Britanija (2,07 odsto) i Slovačka (2,03 odsto).

Od dogovora NATO-a ostala samo uspomena: Samo dve zemlje postigle cilj o finansijama

Norveška (1,67 odsto) ostala je jedina država NATO koja se graniči sa Rusijom, a koja je još uvek dostigla cilj, ukazuje "Njuzvik", dodajući da istočne države NATO-a pozivaju i na korak više. Tako je prošle godine estonska premijerka Kaja Kalas rekla da je njihov novi cilj ulaganje tri odsto BDP-a, navodeći da je svet u novoj bezbednosnoj realnosti i da svako mora da da svoj deo.

Oni koji zaostaju kažu da će im za postizanje "majke svih meta" možda biti potrebna decenija ili više. Na samom začelju su relativno male nacije, uključujući Belgiju (1,26 odsto), Sloveniju (1,35 odsto) i Portugal (1,48 odsto).

Luksemburg (0,72 procenta) je najmanji potrošač alijanse, iako je zbog svoje veličine jedina država NATO kojoj je izuzetak od cilja od 2 procenta. Njihov novi cilj zemlje je da se i kod njih za vojsku potroši dva procenta bruto nacionalnog dohotka.

General "junačke" belgijske vojske: Bacaćemo kamenice kada krene rat

Alijansu, piše "Njuzvik", najviše brine loš učinak velikih sila poput Španije (1,26 odsto), Turske (1,31 odsto), Italije (1,46 odsto), Nemačke (1,57 odsto) i Francuske (1,9 odsto).

"Potrebni su vam oni sa dovoljno značajnim BDP-om kako bi potrošnja zaista mogla da napravi razliku u smislu naših zaliha i u smislu naše strateške dubine. Zato je Nemačka, koja je oduvek bila 'glavna država' evropske potrošnje za odbranu, sada još važnija zbog svoje odbrambene industrijske težine. A svi ostali pripadnici onoga što sam nekada nazivao 'srednjom klasom', oni koji nisu mali, ali nisu na vrhunskom nivou, poput Španije, Italije, pa čak i Holandije, zapravo su bitni u menjanju evropskih troškova za odbranu u pravom smeru", dodao je Potje.

Portparol nemačkog ministarstva odbrane rekao je za "Njuzvik" da je Berlin na pravom putu i da su ministar, kao i kancelar, najavili da će Nemačka 2024. godine ostvariti svoje obećanje o ulaganjima u odbranu.

Portparol crnogorskog ministarstva odbrane navodi da Podgorica sada troši 2,01 odsto svog BDP-a na odbranu, dok je zvaničnik za odbranu Severne Makedonije rekao da će oni ove godine dostići 2,05 odsto.

Danska (trošila je 1,65 odsto BDP-a u julu), kažu njeni zvaničnici, "odvojila je sredstva za odbranu u iznosu od 2 procenta BDP-a na stalnoj osnovi od 2023. pa nadalje".

NATO rešen da članicama uveća namete: Dva odsto je 'prag, a ne plafon'

Švedska, koja još čeka na ratifikaciju u parlamentu Turske i Mađarske da postane trideset druga država alijanse, "dostići će i premašiti cilj od 2 procenta sa budžetom za 2024". Predviđena cifra za ovu godinu je 2,2 odsto.

Ove najave ulivaju optimizam članicama, iako "Njuzvik" ukazuje da čak i cilj od dva procenta sada izgleda nedovoljan, s obzirom na sukob u Ukrajini. Zemlje NATO-a su se mobilisale da pomognu Kijevu, ali se pokazalo da nisu u stanju da održe korak sa zahtevima modernog rata punih razmera.

Cifra od dva procenta je prvi put pomenuta na samitu NATO-a u Rigi 2006. godine, "što je verovatno bio jedan od najmirnijih perioda u evropskoj istoriji", ukazuje Džejms Rodžers, suosnivač i direktor istraživanja u Savetu za geostrategiju Ujedinjenog Kraljevstva.

"U to vreme se smatralo da je to minimum koji vam je potreban u mirnodopskim uslovima. Da li je dva procenta zaista dovoljno u radikalno drugačijim uslovima je veliko pitanje. Ako zemlje poput Poljske i baltičkih država mogu da to priušte, a imaju BDP i BDP po glavi stanovnika znatno niži od zemalja poput Nemačke, Francuske, ili čak Italije i Španije, onda zaista nema razloga zašto veoma bogate zemlje u centralnoj i zapadnoj Evropi ne mogu", zaključio je Rodžers, dodajući da "Evropljani, a posebno zapadni Evropljani moraju da se saberu".