Svet
Britanija na tri fronta: Postaviti temelje za mobilizaciju, potrebno dvostruko više vojnika
Ideja glavnokomandujući britanske armije generala ser Patrika Sandersa je da u roku od tri godine Britanija raspolaže armijom od 120.000 vojnika
Posle prvog britansko-američkog udara iz vazduha na položaje Huta u Jemenu, javnost u Velikoj Britaniji ubeđena je da je time otvoren treći front posle sukoba u Ukrajini i Izraelu.
Ipak, glavnokomandujući britanske armije general ser Patrik Sanders smatra da zemlja trenutno nije u stanju da vodi rat protiv jakog protivnika poput Rusije i pozvao je da se postave temelji za "nacionalnu mobilizaciju" jer je broj vojnika u naglom padu poslednjih godina.
General Sanders pozvao je na stvaranje "vojske građana", ističući da, poput država Istočne Evrope, Britanija mora da "postavi temelje za nacionalnu mobilizaciju" kako bi u roku od tri godine bila u stanju da raspolaže armijom od 120.000 vojnika.
To je gotovo dvostruko više od sadašnjih 74.000
U međuvremenu, London i Kijev potpisali su još jedan sporazum o vojnoj saradnji vredan dve i po milijarde funti.
Britanski premijer Riši Sunak objasnio je da "sporazum podrazumeva novu protivvazdušnu opremu, više protivtenkovskog naoružanja, više raketa dugog dometa, hiljade i hiljade šaržera municije i protivtenkovskih raketa, kao i obuku za hiljade ukrajinskih vojnika".
"Izdvojili smo dvesta miliona funti za izradu hiljada novih dronova, što je najveći paket dronova, koju je ijedna nacija dala Ukrajini", rekao je nedavno u Kijevu premijer Sunak.
Britanska kraljevska mornarica je tokom januara u dva navrata gađala vojne baze Huta u Jemenu.
Mornarica je izdvojila 405 miliona funti za novi laserski sistem protivvazdušne i protivdronske odbrane po nazivom "Zmajeva vatra".
Britanski ministar odbrane Grant Šaps rekao je da je naručeno trinaest novih ratnih brodova i razarača.
"Modernizujemo mornaricu kroz ogroman program rekapitalizacije", kaže ministar Šaps.
Lord Danat iz generalštaba poručio je da je Britanija u protekloj godini na odbranu potrošila pedeset milijardi funti.
London pored vojnih, razmatra i finansijske udare na krizna žarišta u svetlu nove Suecke krize.
"Iskoristićemo najefikasnija sredstva da bismo presekli finansijske resurse Huta, koji se koriste za napade na brodove. Tesno na tome sarađujemo sa Sjedinjenim Državama i planiramo da najavimo nove sankcije u narednim danima", najavljuje britanski premijer Riši Sunak.
Na oktobarski napad Hamasa, London je uzvratio pojačanim vojnim prisustvom u istočnom Mediteranu.
Dolaskom bivšeg premijera Dejvida Kamerona na čelo diplomatije, pojačan je pritisak na Tel Aviv kako bi dozvolio veći opseg pomoći za Gazu.
"Voleo bih kada bi Izrael dozvolio brodovima da pristanu u luku Aškelon i dopreme humanitarnu pomoć. Dnevno pristiže sto pedeset kamiona. Potrebno je da ih bude pet stotina", tvrdi šef britanske diplomatije Dejvid Kameron.
London svoje aktivnosti na Bliskom Istoku objašnjava borbom za slobodnu međunarodnu plovidbu, ali i željom da spreči dalju eskalaciju sukoba.
No, zamenik direktora Kraljevskog instituta oružanih snaga Malkom Čalmers podseća da je do eskalacije sukoba u celom regionu došlo čim su se dogodili napad na Izrael i kontranapad na Gazu.
"Bilo je napada na američke baze u Iraku i Siriji. Usledile su odmazde. Sve češće se otvara vatra duž izraelsko-libanske granice. Napadi Hutija na brodove traju već neko vreme. Dakle, do eskalacije je već došlo. Pitanje je koliko daleko će ona odmaći", ocenio je zamenik direktora prestižnog vojnog instituta.
