Svet
Šta je Kataib Hezbolah, grupa obavijena velom misterije optužena za smrt američkih vojnika u Jordanu
Reč je o najelitnijoj šiitskoj oružanoj formaciji u Iraku, koja već dve decenije ratuje protiv Amerikanaca, ali i drugih protivnika - poput Islamske države
Iračka šiitska milicija Kataib Hezbolah (KH) iznenadila je mnoge kada objavila da obustavlja napade na američko vojno osoblje na Bliskom istoku, dva dana nakon napada u Jordanu u kome su poginula tri američka vojnika.
"Objavljujemo obustavu vojnih i bezbednosnih operacija protiv okupacionih snaga (američke vojske) – kako bi sprečili sramoćenje iračke vlade", objavili su oni u saopštenju, navodeći da će "nastaviti da brane narod u Gazi na druge načine".
Amerikanci su Kataib Hezbolah, koji važi za najpotentniju proiransku miliciju u Iraku, optužili da stoji iza napada u Jordanu. SAD su izvele seriju napada na KH u Iraku i Siriji od početka rata u Gazi kao odgovor na napade na interese SAD u regionu, ali su njihovi uzvratni udari na američke snage uprkos tome nastavljeni.
Američke trupe na Bliskom istoku od oktobra su se našle na udaru napada najmanje 166 puta, saopštili su američki zvaničnici.
Saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović za RT Balkan kaže je glavni faktor koji je naveo Kataib Hezbolah da odustane od napada na američke trupe izbegavanje dalje eskalacije na prostoru pre svega Iraka, ali i šireg Bliskog istoka.
On dodaje da se SAD sada nalaze u nezgodnoj situaciji, zato što moraju da odgovore na napad koji je doveo do pogibije njihovih vojnika, ali ne smeju da preteraju kako bi se izbegla veća eskalacija.
"Mislim da će odgovor biti sličan iranskom nakon ubistva nekadašnjeg komandanta jedinice Kuds Kasima Sulejmanija, odnosno da će biti više simboličan. Smatram da je Kataib Hezbolah požurio da se ogradi od napada zato što su ih Amerikanci optužili da stoje iza njega", navodi Peović.
Naš sagovornik dodaje i da očekuje makar delimično spuštanje tenzija, pošto dalja eskalacija nije u interesu ni Amerikanaca ni Iranaca.
Irački borci protiv Amerikanaca i ISIS-a
Kataib Hezbolah ("Bataljoni partije Boga" na arapskom) osnovan je u martu 2003, neposredno nakon američke invazije na Irak i rušenja režima Sadama Huseina. Grupa je ubrzo postala deo proiranskog fronta, a od 2007. je vršila napade na američke trupe u toj bliskoistočnoj državi.
Nakon povlačenja Amerikanaca iz Iraka 2011. godine, KH se okreće ratu u Siriji, u kome staju na stranu predsednika Bašara el Asada, i borbi protiv Islamske države u Iraku. Od 2014. godine deluju u okviru Snaga narodne mobilizacije, koalicije većeg broja šiitskih oružanih grupa koja se, u saradnji sa iračkom vojskom, borila protiv ISIS-a.
Nakon napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra prošle godine i izbijanja rata u Pojasu Gaze, Kataib Hezbolah se priključuje Islamskom pokretu u Iraku, labavoj koaliciji proiranskih milicija u toj zemlji koje su u znak solidarnosti sa Palestincima počele sa napadima na američke položaje na Bliskom istoku.
Portparol KH-a Džafar el Huseini je 9. januara za libanski "Majadin" rekao da bi organizacije u tom pokretu podržale libanski Hezbolah ukoliko Izrael bude napao njihove položaje na jugu Libana.
Zapadne obaveštajne službe tvrde da je KH pod direktnom kontrolom iranske Islamske revolucionarne garde, odnosno njene jedinice Kuds, na čijem čelu se nekada nalazio general Kasim Sulejmani – što u Kataib Hezbolahu negiraju.
Oni su se distancirali od Irana i nakon napada na američke trupe koje sprovode poslednjih meseci, tvrdeći da ih sprovode "svojom voljom, bez mešanja drugih".
"Naša braća u otporu – pre svega Islamska republika (Iran) – ne znaju kako mi sprovodimo džihad, i oni se često protive pritisku i eskalaciji protiv američkih okupatorskih snaga u Iraku i Siriji", objavili su oni u saopštenju.
Ipak, njihov osnivač i nekadašnji komandant Abu Mahdi el Muhandis ubijen je u istom napadu dronom kao i general Sulejmani početkom 2020. godine.
Kataib Hezbolah važi za najelitniju šiitsku vojnu formaciju u Iraku, koja neguje bliske veze sa svojim poznatijim imenjacima iz Libana. Ta organizacija je označena kao teroristička u SAD, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Japanu.
Kao što je slučaj i sa libanskim Hezbolahom, struktura njihovog iračkog pandana obavijena je velom misterije, a nije poznato ni sa koliko vojnika raspolažu – američke obaveštajne službe su sredinom prošle decenije procenile ih ima nekoliko hiljada, ali je moguće da je taj broj danas značajno veći.
