Taker Karlson, Slobodan Milošević, CIA i Gugl

Amerika više nije demokratija, već vojna diktatura kojom se upravlja uz pomoć cenzure, rekao je Majk Benc, izvršni direktor Fondacije za slobodu na internetu i nekadašnji zvaničnik Stejt departmenta zadužen za sajber bezbednost u intervjuu sa Takerom Karlsonom.

Karlsonov sagovornik je govorio o tome kako su američke obaveštajne službe, pre svega CIA i Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA), odigrale značajnu ulogu u stvaranju vodećih tehnoloških korporacija, poput "Gugla".

"Gugl je počeo kao DARPA projekat, dok su Leri Pejdž i Sergej Brin bili doktorandi na Stanfordu. Oni su dobili finansijsku podršku od CIA i NSA", rekao je Benc, dodajući da je ta kompanija kasnije postala saradnik Pentagona.

DARPA je agencija američkog Ministarstva odbrane za razvoj novih tehnologija za vojsku, koji postoji od pedesetih godina prošlog veka. Ta agencija je, između ostalog, učestvovala u razvoju ARPANET-a, preteče interneta.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije: Takerov intervju s Putinom probio informacionu blokadu

On je ukazao i da je sloboda govora na internetu zloupotrebljena od strane američkog bezbednosnog establišmenta, uključujući i za promenu režima koje su SAD smatrale neprijateljskim.

"Taj plan je funkcionisao savršeno od 1991. do 2014. godine. On je vrhunac doživeo tokom Arapskog proleća 2011. i 2012, kada su vlade koje nisu bile po ukusu Obamine administracije rušene u 'Fejsbuk' i 'Tviter' revolucijama", rekao je Karlsonov sagovornik.

Situacija se menja nakon Evromajdana 2014. godine, kada je došlo do neočekivanog kontraudara u Donbasu i na Krimu, čiji su građani u velikom broju glasali za pristupanje Rusiji.

NATO je tada počeo da optužuje Rusiju da "zloupotrebljava slobodu govora" i vodi propagandni hibridni rat protiv SAD u Evropi, što su na Zapadu prozvali "Gerasimovljeva doktrina".

To je korišćeno kao opravdanje za cenzuru ruskih medija, ali i desno orijentisanih grupa koje su se protivile politici otvorenih vrata za migrante, objasnio je Benc.

Rušenje Miloševića kao "odbrana demokratije"

Na Karlsonovu opasku da je nekada, u vreme kada je njegov otac radio za vladu, delovalo nezamislivo da bi ti alati bili korišćeni u SAD, Benc je rekao da se sada govori o "pretnji demokratiji" kod kuće, zbog čega se koriste metode proverene u inostranstvu.

Tom prilikom, on je pomenuo i Jugoslaviju, odnosno srpskog predsednika Slobodana Miloševića.

"To su isti ljudi koji su tvrdili da moramo da 'donesemo demokratiju' u Jugoslaviju. To je značilo uklanjanje Miloševića ili bilo koje druge vlade u svetu kako bi se 'sačuvala demokratija'. Ako je demokratija sada 'ugrožena' kod kuće, onda ti ljudi imaju nove poslove", rekao je Benc.

Karlsonov sagovornik je pričao i o vezama velikih američkih medija, vlade i nevladinih organizacija bliskih tajnim službama, koji su zajedničinim snagama kontrolisali narative u američkoj javnosti, na taj način stvarajući javno mnjenje.

Mask: Gone me zbog ukidanja cenzure; Medvedev: Tek su počeli, Ilone!

On je posebno izdvojio nemački Maršalov fond, koji je služio kao poluga američke meke moći u Evropi nakon drugog svetskog rata, kao i Nacionalni fond za demokratiju (NED), koji je povezao američku vladu sa vodećim medijima poput "Vašington posta" i "Njujork tajmsa".

Reč je o organizacijama koje su aktivne i u Srbiji, odnosno koje pomažu različite NVO širom Balkana.

Problem za američki establišment je nastao sa pojavom interneta, koji je ubrzo postao vodeće sredstvo informisanja za milione ljudi, ali na kom je daleko teže kontrolisati ko šta piše i priča.

Kraj slobode govora u SAD

Zbog toga su pojedinci u SAD, poput nekadašnjeg samozvanog "glavnog propagandiste" Obamine administracije Rika Stengela, pozvali na ukidanje slobode govora, naglašava Benc.

"On je izneo argument da Ustav nije spreman za internet, kao da bi trebalo ukinuti Prvi amandman (kojim se garantuje pravo na slobodu govora)", izjavio je Karlsonov sagovornik, dodajući da su zvaničnici Stejt departmenta vršili pritisak na evropske lidere da uvedu slične oblike cenzure i u svojim državama.

Benc tvrdi i da su se američke obaveštajne službe i Pentagon umešali u predsedničke izbore 2020. godine, koje je nazvao "najcenzurisanijim događajem u istoriji", kako bi sprečili novu pobedu Donalda Trampa.

Zbog toga je 2018. godine, aktom Kongresa, formirana Agencija za sajber bezbednost i bezbednost infrastrukture (CISA), iza čijeg dosadnog imena se zapravo krije izuzetno moćna intuicija koja "spaja moći FBI u Americi i CIA u inostranstvu", rekao je Benc.

Jedan od glavnih zadataka nove agencije bila je borba protiv "ruskih dezinformacija", pogotovo u kontekstu "Rašagejt" skandala, odnosno neutemeljenih navoda da je Moskva odigrala ulogu u dolasku Donalda Trampa na vlast u Americi 2016. godine.

Karlsonov sagovornik je govorio i o nicanju novih institucija i centara, poput Stanfordove internet opservatorije, na čijem čelu se nalazi nekadašnji ambasador SAD u Rusiji iz perioda Obamine administracije Majkl Makfol.

"On je lično napisao knjigu o tome kako se uspešno sprovodi obojena revolucija u sedam koraka, što uključuje potpunu kontrolu medija i društvenih mreža, jačanje građanskog društva i osporavanje legitimiteta izbora", objašnjava Benc.

Nove metode kontrole

Benc zaključuje da se u SAD danas koriste iste one metode mešanja u izborni proces koje su Amerikanci ranije primenjivali u drugim državama, uključujući cenzuru na internetu.

"Ono što nam govore u praksi znači da moramo da redefinišemo demokratiju, odnosno da ona više ne označava volju naroda već 'svetost' intuicija", rekao je on, uporedivši trenutnu vlast i Americi sa vojnom diktaturom.

Takva definicija demokratije bi, dakle, značila da je reč o sistemu u kom se unutar intuicija postiže konsenzus, dok građani ostaju izvan procesa odlučivanja.

"Demokratija je kada se NVO slože sa Blekrokom i Volstrit džornalom", konstatuje Benc.