Demografska kriza u Južnoj Koreji: Zašto je broj beba nikada manji?

Demografska kriza u Južnoj Koreji dodatno se produbila, a stopa fertiliteta nikada nije bila niža - i pored izdašne državne pomoći za mlade parove, pokazuju novoobjavljene statistike u toj zemlji.

Izveštaji pokazuju da se broj stanovnika Južne Koreje smanjio četvrtu godinu zaredom, a broj novorođenih i sklopljenih brakova nikada nije bio niži, navodi "Gardijan". Sa sličnim problemima se suočava i obližnji Japan.

Južnokorejska stopa fertiliteta, odnosno broj dece po ženi, pao je sa 0,78 u 2022. na svega 0,72 godinu dana kasnije, pokazuju podaci tamošnje agencije sa statistike. To je daleko manje od 2,1 dece po ženi, koliko je potrebno za održavanje stabilne populacije.

Južna Koreja je jedina zemlja OECD-a, grupe koja okuplja najrazvijenije države sveta, čija je stopa fertiliteta manja od jedan. Pored toga, prosečna Korejanka prvo dete rađa sa čak 33,6 godina - što je takođe neslavni rekord među OECD zemljama.

Ukoliko ne dođe do drastičnih promena, procenjuje se da će se broj stanovnika te istočnoazijske zemlje prepoloviti do 2100, odnosno da će pasti sa trenutnih 51 na svega 26 miliona ljudi, pokazuju podaci Instituta za zdravstvene pokazatelje u Sijetlu.

Prema navodima zvaničnika južnokorejske agencije za statistiku, u toj zemlji je prošle godine rođeno oko 230.000 dece, što je 19.200 beba manje u odnosu na 2022. godinu.

Južnokorejska vlada je od 2006. godine uložila više od 270 milijardi dolara na različite programe koji za cilj imaju podsticanje rađanja, uključujući novčane subvencije, usluge čuvanja dece i pomoć za negu novorođenčadi.

Aktuelni predsednik Južne Koreje Jun Suk-jeol rekao je da je podsticanje rađanja dece državni prioritet, uz obećanje da će vlada preduzeti "vanredne mere" kako bi se izborila sa tim problemom.

Naš izbor

Jedina borba koja ima smisla: Može li Srbija dati porodicama sa više dece poseban status kao Rusija

Ipak, finansijska pomoć nije uspela da podstakne mlade parove da imaju više dece. Oni se najčešće žale na visoke cene podizanja mališana, nedostatak dobro plaćenih poslova i obrazovni sistem koji predstavlja prepreku za osnivanje velikih porodica.

Eksperti navode da ulogu igraju i kulturološki faktori, uključujući probleme sa kojima se suočavaju zaposlene majke - pre svega kada je reč sa usklađivanjem poslovnih obaveza i roditeljskih zadataka, navodi "Gardijan".

Problem predstavlja i to što se u Južnoj Koreji smanjuje i broj sklopljenih brakova, što se takođe pripisuje visokim životnim troškovima.

Demografska kriza preti i Japanu

Južna Koreja, ipak, nije jedina zemlja u regionu koja se suočava sa demografskim problemima.

Broj novorođenčadi u Japanu je tokom 2023. pao osmu godinu zaredom i sada se nalazi na istorijskom minimumu. Japanski premijer Fumio Kišida prošle godine je upozorio da bi niske stope rađanja mogle da dovedu u pitanje "sposobnost funkcionisanja samog društva", dodajući da se taj problem "ne može odložiti".

Japansko Ministarstvo zdravlja objavilo je da je prošle godine u Japanu rođena 758,631 beba, odnosno oko 5,1 manje u odnosu na 2022. Reč je o najmanjem broju novorođene dece od 1899, od kada se vode statistike.

Statističari: Za dve decenije nestaće nas još pola miliona

Broj sklonjenih brakova u toj zemlji takođe je pao, te se prvi put u poslednjih 90 godina venčalo manje od pola miliona parova.

Mnogi Japanci ne žele da stupe u brak i zasnivaju porodice zbog loših uslova zaposlenja i troškova života koji rastu brže od zarada, kao i rigorozne poslovne kulture koja onemogućava imanje posla i dece u isto vreme.

Procenjuje se da bi japanska populacija mogla da padne sa trenutnih 125 na svega 87 miliona do 2070. godine, kada će gotovo 40 odsto populacije biti starije od 65 godina.

Glavni sekretar japanske vlade Jošimasa Hajaši je rekao da se je pad broja rođene dece dostigao "kritičan nivo".