Svet
Napetosti u odnosu Makrona i Šolca: Šta se krije iza sve veće netrpeljivosti dvojice lidera
Makron vidi Šolca kao lidera bez hrabrosti i ambicije, koji nema kapacitet da razmišlja dugoročno, navode izvori
Kada je francuski predsednik Emanuel Makron nagovestio mogućnost raspoređivanja zapadnih snaga u Ukrajini, imao je dva cilja: da uznemiri vojne planere u Rusiji i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Kako prenosi "Blumberg" pozivajući se na neimenovane zvaničnike, Makronova ideja je u direktnoj suprotnosti sa stavom kancelara Šolca koji se ubrzo potom oglasio i kategorički odbacio mogućnost da evropske zemlje pošalju trupe.
Ovo razmimoilaženje samo je poslednje u nizu dugogodišnjih poteškoća dvojice lidera u zajedničkom radu i njihovih različitih stilova, ali je "zavarničilo" u najgorem trenutku po Ukrajinu, dodaje "Blumberg".
Makron vidi Šolca kao lidera bez hrabrosti i ambicije koji ne može dugoročno da razmišlja, rekao je jedan francuski zvaničnik. Od prvog dana između njih dvojice nema hemije, dodao je zvaničnik. Bliski saradnici kancelara takođe navode da se dvojica lidera ne slažu. U Berlinu, Makron je viđen kao neko ko je mnogo bolji u sanjarenju nego u realizaciji velikih vizija.
Zbog toga Berlin nije dobro prihvatio Makronovo prozivanje saveznika koji su Ukrajini ponudili samo "kacige i vreće za spavanje" uoči sukoba, što je bila jasna aluzija na Nemačku.
Ti komentari su uznemirili kancelara jer je Nemačka drugi najveći donator vojne pomoći Ukrajini, posle SAD, iako gleda da na sve načine izbegne uvlačenje NATO u sukob, slanjem ili trupa ili najnaprednijeg oružja.
Sukoba između saveznika Ukrajine došao je u teškom trenutku za Kijev koji polako ostaje bez zapadne podrške zbog čega strahuju da bi ruske trupe mogle da probiju njihovu odbranu do leta, navodi "Blumberg".
Iako je samitu u Parizu početkom sedmice Makron pokušao da "demonstrira jedinstvo" Zapada u podršci Kijevu, tom jedinstvu nije trebalo dugo da se raspadne, delom zbog spora između čelnika dve najveće evropske ekonomije. Štefen Hebestrajt, portparol nemačke vlade, rekao je za "Blumberg" da neslaganje nije bilo između Makrona i Šolca, već između francuskog predsednika i šire grupe koja smatra da su njegovi komentari numesni.
Makronovi komentari o slanju kopnenih trupa izazvali su reakciju mnogih saveznika, ali ono što "žulja" Šolca je percepcija da Nemačka pomaže Ukrajinu manje od Francuske.
"Veoma sam iritiran nedostatkom ravnoteže između onoga što je sada zaista potrebno i debate o ovom jednom sistemu", rekao je ranije ove nedelje Šolc o slanju raketa "taurus" Kijevu. "Ono što Ukrajini nedostaje je municija za sve moguće udaljenosti".
Podaci Instituta Kil pokazuju da je Ukrajina između januara 2022. i januara 2024. dobila vojnu pomoć u vrednosti od ukupno 17,7 milijardi evra od Nemačke i 0,64 milijarde evra od Francuske. Francuska vlada tvrdi da je potrošila 3,8 milijardi evra, ne dajući detaljan pregled tih cifara.
"Problem je što je Makronova pozicija oslabljena ograničenom količinom vojne pomoći koju je Francuska do sada pružila Ukrajini, što nije u skladu sa njenim profilom najjače vojne sile Evrope", kaže Rim Momaz, sa Međunarodnog instituta za strateške studije.
Jedan istočnoevropski zvaničnik koji je blisko sarađivao sa Francuzima i Nemcima kaže da oba lidera deluju oholo ali da "Makron barem shvata da nešto mora da se uradi", dok se Šolc nije ni pridružio u otvorenom pozivanju na ukrajinsku pobedu.
Taj oprez, navodi "Blumberg", naglašava veoma različite domaće kontekste za ovaj par. Francuski predsednik je miran do kraja svog drugog mandata 2027. godine, kada ne može da traži reizbor. Za razliku od njega, Šolc pokušava da održi trostranu koaliciju koja gubi podršku u korit desničarske AfD koja se oštro protivi slanju oružja u Ukrajinu.
U pozadini ovih političkih tenzija je ekonomija. Francuska već nekoliko godina ima veći privredni rast od Nemačke, a svi su izgledi da će i u bliskoj budućnosti proći bolje od Nemačke koja je, zahvaljujući jeftinim ruskim energentima, dugo bila ekonomski motor Evrope.
