Svet

Najveće pretnje po američku nacionalnu bezbednost: Objavljen izveštaj Obaveštajne zajednice SAD

U dokumentu na oko 40 strana našle su se države poput Rusije, Kine, Irana, Severne Koreje, zatim konflikti poput onog u Pojasu Gaze, oružje masovnog uništenja, terorističke grupe, pojave poput migracije, ali i pojedine ličnosti poput Milorada Dodika
Najveće pretnje po američku nacionalnu bezbednost: Objavljen izveštaj Obaveštajne zajednice SADGetty © Tim Graham

Obaveštajna zajednica SAD objavila je godišnji izveštaj u vezi sa najozbiljnijim direktnim pretnjama po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.

U dokumentu na oko 40 strana, naravno da su se našle države poput Rusije, Kine, Irana, Severne Koreje, zatim konflikti poput onog u Pojasu Gaze, oružje masovnog uništenja, terorističke grupe, pojave poput migracije, ali i pojedine ličnosti poput – Milorada Dodika.

Rusija – ozbiljan izazov Zapadu i njegovim partnerima

Prema mišljenju autora izveštaja, uprkos šteti koju je "ruska agresija na Ukrajinu" izazvala kod kuće i u inostranstvu, Rusija i dalje zadržava status sposobnog i izdržljivog protivnika u raznim domenima, koji nastoji da projektuje svoju moć i odbrani sopstvene interese na svetskom nivou, time podrivajući interese SAD i kolektivnog Zapada.

Navodi se i da je RF učvrstila svoje veze sa Kinom, Iranom i Severnom Korejom, što joj je pomoglo u jačanju vojne industrije i predstavlja ozbiljan izazov Zapadu i njegovim partnerima.

Takođe, procenjuje se i da će Moskva zadržati značajan uticaj u polju energetike, jer je u prvoj polovini 2023. godine Rusija bila drugi najveći evropski snabdevač tečnog prirodnog gasa.

Što se tiče samog sukoba u Ukrajini, iako Obaveštajna zajednica SAD smatra da je došlo do zastoja ili tzv. "pat pozicije", ovakav razvoj događaja prema mišljenju američke agencije zbog strateške ruske prednosti ide u korist Moskvi.

Tome u prilog svedoči sve obimnija proizvodnja raketa dugog dometa, artiljerijske municije i druge opreme, zahvaljujući kojoj će RF moći da vodi dugotrajan sukob visokog intenziteta, ukoliko to bude potrebno.

U međuvremenu, Moskva je od kraja 2023. ostvarila nekoliko napredaka na bojnom polju i koristi neizvesnost u vezi sa daljom isporukom vojne pomoći sa Zapada. Stoga se zaključuje da će uprkos svim gubicima i poteškoćama nastalih tokom SVO, Rusija vremenom dobiti veću i kvalitetniju vojsku.

Ovo važi i za nuklearni arsenal Moskve, koji prema mišljenju američke agencije i dalje važi za najveći i najraznovrsniji arsenal nuklearnog naoružanja. Dodatno, prema informacijama u dokumentu, Rusija je pokazala i sposobnost delovanja u sajber prostoru i ostaje jedna od najjačih svemirskih sila na svetu.

Vojno jačanje Kine – pretnja po nacionalne interese SAD

Glavni problem koji Obaveštajna zajednica SAD vidi u delovanju NR Kine, jeste nastojanje da se sprovede ujedinjenje sa Tajvanom, kao i njeno vojno jačanje što može dovesti do novih kriza u Južnom i Istočnom kineskom moru.

Procenjuje se da je Peking završio izgradnju više od 300 novih silosa za smeštaj interkontinentalnih balističkih raketa, kao i da je deo njih već popunjen ovim raketama. Pored toga, navodi se i da Ratna mornarica NR Kine raspolaže sa dva nosača aviona u operativnoj upotrebi, a očekuje se da će treći biti uveden tokom 2024. godine.

Ističe se i kineski arsenal krstarećih i balističkih raketa, naročito sistem DF-17, koji može lansirati hipersonični DF-ZF HGV (Hypersonic Glide Vehicle, HGV), ali i sve veća proizvodnja borbenih aviona pete generacije. Dodatno, kao pretnju po američke nacionalne interese, navodi se napredno protivsatelitsko naoružanje kojim Kina raspolaže.

U svrhu modernizacije svojih oružanih snaga, Kina je usmerila kapital ka prioritetnim sektorima i pokušava da smanji zavisnost od stranih tehnologija, navodi se u dokumentu američke agencije.

Pored modernizacije vojske, Obaveštajna zajednice SAD izrazila je zabrinutost jer Kina gradi vojne baze kako bi projektovala moć i štitila nacionalne interese u inostranstvu. Tako pored već napravljene baze u Džibutiju i objekata u pomorskoj bazi Rem u Kambodži, Peking navodno razmatra gradnju vojnih objekata u nekoliko država kao što su: Mjanmar, Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Pakistan, Sješeli, Šri Lanka, Tadžikistan, Tanzanija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Jačanje vojnog uticaja, potpomognuto je jačanjem međunarodnih projekata "Incijativa pojas i put", "Svetska inicijativa za razvoj" i "Svetska bezbednosna inicijativa", navodi Obaveštajna zajednica SAD.

Iran i Severna Koreja

Kada je u pitanju Iran, najveća pretnja prema mišljenju autora dokumenta ogleda se u njegovoj podršci Hamasu i drugim grupama koje su neprijateljske nastrojene prema SAD, koje Teheran navodno koristi za indirektne napade na američke trupe u Iraku i Siriji. Tu se ubrajaju Hezbolah i Huti, koji služe za napade na izraelsku vojsku na granici sa Libanom, odnosno na brodove povezane sa Izraelom u Crvenom moru.

Navodi se i da će iransko hibridno ratovanje, koje se ogleda u upotrebi konvencionalnih i nekonvencionalnih metoda, biti pretnja po interese SAD u regionu Bliskog istoka u doglednoj budućnosti. Važno je naglasiti da se nekonvencionalne metode u izveštaju američke agencije ne odnose na nuklearno naoružanje, već na mrežu militantnih grupa koje su pod navodnom kontrolom Teherana.

Što se tiče konvencionalnih sredstava, iz izveštaja se može zaključiti da Amerikance najviše brine nabavka savremenih trenažnih vazduhplova što ukazuje da Iran namerava da kupi borbene avione i helikoptere, dok će kopnene snage dobiti nove tenkove. Osim navedenog, navodi se da je Iran sve više napreduje u segmentu krstarećih i balističkih raketa, bespilotnih letelica, sistema PVO i pomorskog ratovanja.

Sa druge strane, američke obaveštajce po pitanju Severne Koreje najviše brine dalji razvoj i širenje nuklearnog arsenala, koji predstavlja centralnu tačku nacionalne bezbednosti ove azijske države.

Stoga naglašavaju da će lider Severne Koreje Kim Džong Un nastaviti da radi na razvoju sposobnosti raketnih snaga i opremati ih krstarećim, balističkim i hipersoničnim raketama, dizajniranim da zaobiđu američke i sisteme PVO zemalja u regionu.

Ostale nevolje iz ugla Obaveštajne zajednice SAD

Pored nabrojanih država, američka agencija je u godišnjem izveštaju iznela mišljenje da mnogi drugi događaji, pojave, procesi i nedržavni entiteti takođe predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost SAD.

Pored sukoba na teritoriji Ukrajine, najviše pažnje pridaje se ratu u Pojasu Gaze, a ovaj konflikt označen je i kao glavni uzročnik napada militantnih grupa na američke baze u regionu Bliskog istoka. 

Osim toga, navodi se i da postoji mogućnost od izbijanja sukoba između Kine i Filipina, odnosno Japana, koji su najvažniji američki saveznici u Pacifiku. Zatim se naglašavaju tenzije između Indije i Kine u pograničnim oblastima dve države, kao i tenzije između Indije i Pakistana. Na kraju, navodi se mogućnost ponovonog aktiviranja sukoba između Jermenije i Azerbejdžana.

Američka agencija navodi i da bi unutardržavni nemiri imali negativan uticaj po interese SAD, a kao ključne države gde bi do takvih događaja moglo doći navode se Avganistan, Sudan, Etiopija, Haiti, Venecuela i zemlje Sahela.

"Provokativni potezi" Milorada Dodika

Ipak, za nas možda najinteresantniji deo ovog dokumenta tiče se Zapadnog Balkana, za koji američki obaveštajci smatraju da će se "suočiti sa povećanim rizikom o lokalizovanog međuetničkog nasilja" tokom 2024. godine.

"Nacionalistički lideri će verovatno dovesti do povećanja tenzija zarad svojih političkih interesa, a spoljni akteri će iskoristiti etničke razlike kako bi povećali i zaštitili svoj regionalni uticaj ili osujetili integraciju Zapadnog Balkana u EU i ostale evroatlantske institucije", navodi se u izveštaju.

Kao primeri potencijalnih nemira na Balkanu, navode se: sukobi između "srpskih nacionalista i kosovskih vlasti" koji su doveli do smrtnih ishoda i povreda, uključujući i ranjavanje NATO mirovnjaka u 2023. godini; "provokativni potezi" lidera Republike Srpske Milorada Dodika koji nastoji da neutrališe međunarodni uticaj u BiH i obezbedi defakto otcepljenje RS.

Ovi potezi Milorada Dodika, prema mišljenju američke agencije, mogli bi da podstaknu lidere muslimanskog stanovništva da reaguju i eventualno izazovu nasilne sukobe, sa kojima mirovne snage ne bi mogle da izađu na kraj.

Na kraju izveštaja, američka agencija napravila je i osvrt na probleme kao što su migracija, klimatske promene, izazove u zdravstvenim sistemima država i na nedržavne entitete poput transnacionalnih kriminalnih organizacija, privatnih vojnih kompanija i terorističkih grupa poput Islamske države i Al Kaide koje i dalje predstavljaju pretnju po SAD.

image