Evropa se suočava sa rupom od 56 milijardi evra u svom NATO "novčaniku"

Evropske članice NATO-a treba da pronađu dodatnih 56 milijardi evra godišnje da bi ispunile cilj Severnoatlantske alijanse za odbranu, pokazalo je istraživanje nemačkog Ifo instituta za "Fajnenšel tajms".

Istraživanje je pokazalo da mnoge zemlje EU koje izdvajaju najmanje sredstava za postizanje NATO cilja od dva odsto BDP na odbranu - uključujući Italiju, Španiju i Belgiju, takođe imaju među najvišim nivoima duga i budžetskog deficita u Evropi.

Ne daju ni dva odsto: NATO ni ove godine neće dostići "majku svih meta"

Napor da 32 članice Alijanse predvođene SAD povećaju potrošnju na odbranu kao odgovor na sukob u Ukrajini, opteretio je evropske budžete u vreme niskog ekonomskog rasta i kada mnoge zemlje pooštravaju svoje fiskalne planove.

Najveći pad potrošnje bio je u Nemačkoj, koja je prošle godine potrošila 14 milijardi evra manje nego što je bilo potrebno za ispunjavanje standarda, navodi Ifo. Ali Berlin je prepolovio ovaj jaz u protekloj deceniji, prilagođen inflaciji, i planira da ga potpuno zatvori ove godine.

Sledeće najveće evropske NATO "neplatiše" su Španci sa 11 milijardi evra, Italijani sa 10,8 milijardi evra i Belgijanci sa 4,6 milijardi evra. Trio je prošle godine bio među šest zemalja EU sa dugom iznad 100 odsto njihovog BDP-a. Italija je takođe imala jedan od najvećih budžetskih deficita u bloku od 7,2 odsto, a njeni troškovi kamata će ove godine porasti iznad 9 odsto vladinih prihoda.

"Zemlje sa visokim nivoom duga i visokim troškovima kamata nemaju mnogo prostora da povećaju dug, tako da je jedini pravi način da se to uradi smanjenjem potrošnje u drugim oblastima", rekao je Marsel Šleper, ekonomista u Ifou. "Ovo nije lako, kao što smo videli kada je Nemačka pokušala da smanji subvencije za poljoprivredni dizel, a farmeri su izašli u znak protesta".

Delinkventi po Trampu: Ko ne plaća dva odsto BDP-a za NATO?

Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler ove nedelje je priznao da je došlo do "poboljšanja" u naporima EU da sve članice NATO-a dosegnu prag od dva odsto. Pitanje evropske potrošnje na odbranu već dugo je trn u oku Vašingtonu.

Prošle godine, dve trećine od ukupnih 1,2 biliona evra NATO potrošnje za odbranu stiglo je iz SAD, što je više nego duplo više od 361 milijarde evra koje su potrošile članice EU, Velika Britanija i Norveška zajedno.

Ankete NATO-a pokazale su nisku podršku javnosti za povećanje potrošnje na odbranu. Primera radi, samo 28 odsto Italijana smatra da bi njihova zemlja trebalo da poveća vojnu potrošnju, dok 62 odsto želi da troši isto ili manje.

Uprkos tome što je dom NATO štaba, potrošnja Belgije za odbranu iznosila je samo 1,21 odsto BDP-a prošle godine, što je jedna od najnižih u Alijansi. Španija nije bila mnogo bolja sa 1,24 odsto, a Italija sa 1,47 odsto. Isključujući sedam evropskih zemalja koje su saopštile da će ove godine dostići cilj NATO od dva odsto, uključujući novu članicu Švedsku, Ifo je otkrio da će evropski manjak i dalje biti 35 milijardi evra.

"Krećemo se u pravom smeru, ali suviše sporo i prekasno", rekao je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, ističući da će ruska potrošnja za odbranu ove godine dostići 7 odsto BDP-a. "Ruska ekonomija već funkcioniše na ratnim osnovama. Evropske ekonomije treba da pređu barem na krizni režim".