"Boing", problematično dete avio-industrije ili katastrofa u najavi?
"Kao da čuvam problematično dete", opisao je kapetan Denis Tajer letenje "boingom 737 maks". Šef sindikata pilota "Amerikan erlajns" kaže i da više ne želi da se ukrca u neki "Boingov" avion. "Ne verujem da su pratili procese koji su me prethodno čuvali u avionima 'Boinga' više od tri decenije".
Aerokosmičkom gigantu u poslednje vreme ne cvetaju ruže - incidenata ima na skoro nedeljnom nivou, a reputacija kompanije koja je pod pritiskom kako regulatora tako i avio-kompanija i javnosti, ozbiljno je narušena.
Problemi su počeli u januaru, kada su sa "boinga 737 maks" otpala vrata ubrzo nakon poletanja sa međunarodnog aerodroma Portland. Ispostavilo se da četiri zavrtnja za bezbedno pričvršćivanje vrata na avion nisu bila postavljena, što je dovelo do krivične istrage ali i tužbi putnika.
Iako niko nije bio ozbiljno povređen, afera je imala mnogo šire posledice i skrenula fokus javnosti na korporativnu kulturu i stav prema bezbednosti ovog avio-giganta.
Pre pet godina "Boing" se suočio sa jednim od najvećih skandala u svojoj istoriji, nakon što su dva potpuno nova aviona "737 maks" doživela gotovo identične nesreće u kojima je poginulo 346 ljudi. Razlog je bila greška u softveru za kontrolu leta, a kompanija je optužena da je to svesno krila od regulatora.
Kompanija je pristala da plati 2,5 milijardi dolara za namirenje optužbi za prevaru i priznala je prevaru, iako se na kasnijim sudskim raspravama formalno izjasnila da nije kriva. Sve to je dovelo do optužbi da je "Boing" stavio profit ispred života putnika.
Novi direktor Dejv Kalhun je obećao da će raditi "mnogo bolje", ali su ta obećanja pala u vodu nakon što je američki regulator, Federalna uprava za vazduhoplovstvo, saopštila da je šestonedeljna revizija proizvodnog procesa "737 maksa", "Boinga" i njegovog dobavljača "Spirit erosistems" otkrila "više slučajeva u kojima kompanije nisu ispunile zahteve za kontrolu kvaliteta proizvodnje".
Saopštenje je usledilo ubrzo nakon što je drugi izveštaj stručnog tima o bezbednosnoj kuntruli "Boinga" otkrio "nepovezanost" između višeg menadžmenta i osoblja, kao i znakove da osoblje okleva da prijavi probleme zbog straha od odmazde.
Kompanija je saopštila da nastavlja "da sprovodi hitne promene i razvija sveobuhvatan akcioni plan za jačanje bezbednosti i kvaliteta i izgradnju poverenja naših kupaca i njihovih putnika".
Ali zabrinutost oko "Boingovih" standarda proizvodnje nije nova. Uzbunjivač Džon Barnet, koji je pronađen mrtav prošlog vikenda, radio je u "Boingovoj" fabrici u Južnoj Karolini od 2010. do svog penzionisanja 2017. godine.
Menadžer kvaliteta u programu "787 drimlajner", tvrdio je da je žurba da se naprave avioni što je brže moguće kako bi se maksimizirao profit dovela do nebezbednih praksi. Među brojnim optužbama, on je za Bi-Bi-Si rekao da su u nekim slučajevima radnici pod pritiskom namerno postavljali nestandardne delove u avione na proizvodnoj liniji.
"Boing" je demantovao njegove tvrdnje. Ali njegova prerana smrt, koja se dogodila između sudskih saslušanja u tužbi protiv kompanije, usmerila je novu pažnju na njih.
Kriza u vazduhoplovnom gigantu sada pravi probleme avio-kompanijama."Rajaner" je upozorio da će kašnjenja u isporuci novih aviona povećati cene za putnike u Evropi ovog leta. Američki prevoznik "Sautvest" planira da smanji kapacitet ove godine jer ne može da dobije avione koji su mu potrebni.
Iako će neki avio-prevoznici pokušati da "Boingove" modele zamene "Erbasovim", stručnjaci upozoravaju da masovni transfer porudžbina sa američkog na evropskog proizvođača nije praktičan, naročito jer obe firme imaju hiljade zaostalih narudžbina i problema sa lancima snabdevanja.
Postoji i potencijalni treći igrač. Kineski proizvođač "Komak" razvio je C919, avion dizajniran da se takmiči sa "737 maksom" i "A320 neo". Ali taj program je još u povoju i do 2028. proizvodiće samo 150 aviona godišnje.
Drugim rečima, tržištu je potreban "Boing", samo je pitanje da li je avio-gigant u stanju da reši nagomilane probleme, zaključuje Bi-Bi-Si.