Svet
Novi rat na Bliskom istoku? Kako će Iran reagovati na ubistvo svog oficira u Siriji
Uprkos oštroj retorici, ne bi trebalo očekivati otvoreni sukob između Izraela i Irana, kao i veću eskalaciju neprijateljstava na Bliskom istoku, navode sagovornici RT Balkan
Tenzije na Bliskom istoku (ponovo) su povećane nakon izraelskog vazdušnog udara na iranski konzulat u sirijskog prestonici Damasku, a čitav region se našao korak bliže opštem ratu između Tel Aviva i Teherana.
Napad, u kom je prema najnovijim podacima život izgubilo 14 ljudi, naišao je na oštre reakcije zemalja u regionu, ali i širom sveta. Među stradalima je i visoki iranski komandant, zvaničnik jedinice Kuds Islamske revolucionarne garde Mohamed Reza Zahedi, kao i predstavnici libanskog Hezbolaha.
Reč je o poslednjem u nizu napada na teritoriji Sirije, u kojima je od početka godine poginulo 129 boraca, dok je njih 47 povređeno, pokazuju podaci Sirijske opservatorije za ljudska prava.
Iranski zvaničnici su oštro kritikovali napad, a osudama su se pridružili i predstavnici drugih bliskoistočnih zemalja, kao i Rusija i Kina. Američki Stejt department je "izrazio zabrinutost" da vi napad mogao da dovede do eskalacije sukoba na Bliskom istoku, dok su Izraelci demantovali da je reč o diplomatskoj ispravi, tvrdeći da je zgrada služila kao vojna baza jedinice Kuds.
Izrael već decenijama smatra Iran svojim glavnim protivnikom na Bliskom istoku i najvećom pretnjom po sopstvenu bezbednost. Njihovi napadi na mete povezane sa iranskom Islamskom revolucionarnom gardom u Siriji i Libanu poslednjih godina su postali sve učestaliji.
Izrael pokušava da eskalira konflikt, Iran ostaje uzdržan
Srboljub Peović sa Instituta za evropske studije smatra da je cilj Izraela bio izazivanje eskalacije: "Računica u Tel Avivu je da je sada potrebno da se izazove konflikt širih razmera kako bi se primorala intervencija SAD."
On dodaje da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena ne želi da se direktno uključi u konflikt na Bliskom istoku, kao i da su odnosi dva saveznika poslednjih nedelja zategnuti - između ostalog i zbog američke odluke da ne uloži veto tokom nedavnog glasanja Saveta bezbednosti UN o Izraelu.
Iranske vlasti su oštro osudile napad na svoj konzulat u Damasku, a portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani objavio je da iranska strana zadržava pravo da lično odgovori na izraelski vazdušni napad.
"Iran zadržava pravo da preuzme kontramere i odluči o vrsti reakcije i kazni agresora", rekao je on.
Ipak, iza oštrih reči koje poslednjih meseci dolaze iz Teherana krije se malo konkretnih poteza, slažu se sagovornici RT Balkan. Od početka rata u Pojasu Gaze prošlog oktobra, Iran vodi opreznu politiku i na svaki način izbegava da eskalira situaciju u regionu.
"Ne verujem da će Iran odgovoriti direktno na ovaj napad, kako bi izbegli direktan konflikt sa SAD. Videli smo to i kada je napadnuta američka baza u Siriji, Iran je izbegavao direktan sukob sa Vašingtonom. Ono što je nezgodno za Teheran je da je ovo jedan u dugom nizu napada na iranske zvaničnike, ali i na infrastrukturu. Tako je režim u Teheranu pod sve većim pritiskom", naglašava Peović.
Sa tom konstatacijom se slaže i novinar i kolumnista RT Balkan Borislav Korkodelović.
"Iran će se uzdržati od nekih većih poduhvata protiv Izraela. Teheran nije žestoko odgovorio ni prilikom ubistva generala Sulejmanija, mada su tada u pitanju bili Amerikanci", naglašava on.
Korkodelović dodaje da bi eventualni odgovor mogao da dođe od predstavnika tzv. Osovine otpora, pre svega libanskog Hezbolaha i proiranskih grupa u Iraku, ali i jemenskih Huta. Postoje navodi da su neki od tih pokreta već lansirali dronove u pravcu izraelskih položaja.
"Verujem da će ostati na tome, mada će biti žestoke retorike. Trebalo bi obratiti pažnju i na događaje u Libanu, pošto je Hezbolah, uz Hute, najozbiljniji protivnik Izraelu od tih posredničkih snaga Irana", ističe naš sagovornik.
Hoće li biti odgovora?
Sukob Izraela i Hezbolaha na libanskoj sirijskoj granici tinja već nekoliko meseci, a obe strane povremeno razmenjuju raketne i artiljerijske udare. Iako je u poslednjih pet meseci život izgubilo nešto manje od 500 ljudi u Libanu i Siriji, kao i 14 izraelskih vojnika, taj konflikt i dalje nije eskalirao u otvoreni rat.
"Verujem da bi eventualni odgovor Hezbolaha bio uslovljen iranskom politikom. Jedini način da Hezbolah u ovom trenutku reaguje je da potpuno odbaci ciljeve Irana, što nisam siguran da može tek tako da se desi. Hezbolah je do sada uvažavao iransku politiku prema Izraelu, čak i kada je to dovodilo do nesuglasica", smatra Srboljub Peović.
On ne veruje da Hezbolah ne može da uđe u sukob jedan na jedan sa Izraelom.
Borislav Korkodelović s druge strane smatra da su akcije Izraela svojevrsna provokacija, pošto Tel Aviv želi da uvuče Teheran u otvoreni sukob sa Zapadom, pre svega sa SAD. Njihovu taktiku uporedio je sa ukrajinskim pristupom u sukobu sa Rusijom.
"To su zamke koje bi trebalo da uvuku protivnike u jedan otvoreniji sukob između glavnih zaštitnika Izraela i Ukrajine – to su zapadne zemlje predvođene SAD. Međutim, Iran, kao i Rusija, do sada su se držali kursa izbegavanja provokacija, kako Zapadu ne bi dali povoda za eskalaciju", naglašava on.
Korkodelović dodaje i da bi jedan od odgovora Irana mogao da bude i intenzivniji razvoj svojih nuklearnih kapaciteta: "To ne znači da je cilj Irana pravljenje nuklearnog oružja, ali bi u ovom trenutku to mogao da bude najsnažniji, makar simboličan odgovor i Izraelu i SAD."
