Svet
"Global tajms": Kineska diplomatija želi saradnju, SAD podstiču sukobe i konfrontacije
Kako smatraju kineski stručnjaci, zapadne zemlje, predvođene SAD, primoravaju druge države širom sveta da zauzmu jednu stranu, nastojeći da ojačaju geopolitičku poziciju Zapada
Nedavna serija poseta inostranih državnika Kini pokazuje da kinesku diplomatiju, zasnovanu na multilateralizmu, otvorenosti i saradnji, svet prepoznaje kao oštru suprotnost diplomatiji SAD, koja izaziva podele, konfrontacije i sukobe, piše "Global tajms".
Mnogi visoki inostrani zvaničnici su ove godine posetili Kinu, uključujući ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i američku sekretarku za finansije Dženet Jelen. Kinu su ove godine posetili i mnogi visoki zvaničnici članica ASEAN-a, poput Vijetnama i Singapura. A tu su i posete državnika manjih zemalja, kao što su Mikronezija i Surinam.
I nemački kancelar Olaf Šolc trebalo bi da uskoro poseti Kinu. Kako su nedavno preneli američki mediji, i državni sekretar Entoni Blinken će uskoro posetiti Peking.
Do posete američke državne sekretarke Dženet Jelen i ruskog ministra spoljnih Sergeja Lavrova Pekingu došlo je praktično u isto vreme. To pokazuje da se kinesko-ruski odnosi čvrsto razvijaju, paralelno sa odnosima Kine sa SAD, ili Kine i Evrope.
Strani državnici posećuju Kinu iz raznih razloga. Neki dolaze da nešto nauče o brzom razvoju Kine, neki nastoje da prodube pragmatičnu saradnju. Razlog za posete nekih zvaničnika je i želja da se iz prve ruke upoznaju su stavovima Kine o raznim globalnim pitanjima. Otvorena i kooperativna Kina ne koristi samo kineskom narodu, već i narodima širom sveta.
Američku diplomatiju karakterišu konfrontacija i antagonizam
Kako primećuje profesor na Kineskom univerzitetu spoljnih poslova Li Hajdong, Kina je razvila veoma živu diplomatsku aktivnost. "Kineska diplomatija treba da služi razvoju Kine, ali njen cilj je i izgradnja pravednijeg globalni poretka", dodaje ovaj ekspert, napominjući da je kineska promocija multilateralnih diplomatskih napora već dobila priznanje od raznih zemalja.
Tokom zajedničke konferencije za novinare sa Lavrovom u utorak, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izneo je stav Kine o rešavanju ključnih aktuelnih međunarodnih i regionalnih pitanja, koji počiva na principima Povelje UN.
O aktuelnim "vrućim" temama, bilo da se radi o Bliskom istoku, sukobu Rusije i Ukrajine, ili drugim pitanjima, Kina je zadržala nezavisan stav.
Kako smatra direktor istraživačkog centra u Nacionalnom institutu za proučavanje Južnog kineskog mora Čen Sijanmijao, ciljevi koje zagovara ASEAN su usko povezani sa inicijativama koje predlaže Kina, a oni su u oštroj suprotnosti sa konceptima i metodama koje slede SAD, Japan ili Filipini.
Američki predsednik Džozef Bajden, japanski premijer Fumio Kišida i predsednik Filipina Ferdinand Markos predstavljaju samo malu kliku, koja uskoro treba da održi samit u SAD, usred rastućih napetosti u Južnom kineskom moru.
Kako primećuje Čen, ova mala klika, koju predvode SAD, insistira na pristupu koji je isključiv, i stvara konfrontacionu strategiju za ostvarivanje sopstvenih interesa.
"Američku diplomatiju karakterišu konfrontacija i antagonizam", primećuje profesor na Kineskom univerzitetu spoljnih poslova Li Hajdong. "Ako niste sa SAD, vi ste protiv njih, a ako ste protiv njih, to znači da vas SAD smatraju metom za napad."
Kako dodaje Li: "Ova vrsta diplomatije stvara pogodnu atmosferu za napad na druge zemlje. Zapadne zemlje, predvođene SAD, primoravaju druge države širom sveta da zauzmu jednu stranu, nastojeći na taj način da ojačaju geopolitičku poziciju Zapada."
Zemlje koje zadržavaju neutralan stav, kako zaključuje Li, koje se dosledno zalažu se za mir i dijalog, uporno se negativno prikazuju u zapadnim narativima.
