Kako je građeno prijateljstvo Rusije i Kine: Od Staljina i Maoa do Putina i Sija

Jačanje veza Rusije i Kine na Zapadu je godinama gledano sa nipodaštavanjem: zapadni zvaničnici i "stručnjaci" često su govorili kako je to "iznuđeno partnerstvo" koje "ne može da opstane", kao i da će "pre ili kasnije morati da pukne".

"Oni imaju brak iz koristi. Nisam siguran da je to iz nekog ubeđenja. Rusija je u velikoj meri mlađi partner u tom odnosu", rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken američkim senatorima u martu 2023, tokom državne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi.

I zaista, odnosi Kine i Rusije (ranije Sovjetskog Saveza) imali su svoje uspone i padove: kroz vekove su se kretali od bliske saradnje do otvorene konfrontacije. Međutim, kako je to u kolumni za najuticajniji američki spoljnopolitički magazin "Forin polisi" primetio analitičar Aleksandar Gabuev, zapadni skepticizam previđa jednu značajnu realnost: Kina i Rusija su sada bliže nego bilo kada od pedesetih godina prošlog veka.

Dobar primer bliskih odnosa dve zemlje je nedavni sastanak ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova sa kineskom kolegom Vang Jijem i predsednikom Kine Si Đinpingom, kao i najavljena poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Pekingu.

Multipolarni svet, jačanje saradnje i poseta Putina: O čemu su razgovarali Lavrov i Si?

"Rusija i Kina bi trebalo da jačaju strateško partnerstvo u međunarodnoj areni, da deluju odgovorno u kontekstu do sada neviđenih promena globalnih razmera i da imaju glavnu ulogu u formiranju sudbine čovečanstva", poručio je Si Đinping na sastanku sa šefom ruske diplomatije.

Istorija pokazuje da, iako odnosi Rusije i Kine nisu bili bez trzavica, ipak postoji dobra osnova za još dublju i efektniju saradnju - pogotovo u trenutku značajnih promena u međunarodnom poretku, slabljenja uticaja SAD i uspona novih sila na međunarodnoj pozornici.

Usponi i padovi u odnosima Rusije i SSSR tokom Hladnog rata

Neposredno nakon pobede komunista u kineskom građanskom ratu krajem 1949. godine, odnosi novoformirane NR Kine i Sovjetskog Saveza bili u usponu, a dve strane su godinu dana kasnije potpisale Sporazum o prijateljstvu, savezništvu i međusobnoj pomoći. Sovjetska pomoć je bila ključna u nastojanjima Kine, u to vreme dominantno poljoprivredne države, da se modernizuje i industrijalizuje.

Mao, Veliki kormilar

Ipak, nakon smrti sovjetskog lidera Josifa Staljina u martu martu 1953, veze Moskve i Pekinga zapadaju u krizu, koja će narednih godina eskalirati i dovesti do pucanja sovjetsko-kineskih odnosa. Ključna ličnost u tom procesu je bio novi lider SSSR-a Nikita Hruščov, koji je vlast učvrstio 1956. godine, nakon čega je započeo reforme (poznate i kao "Hruščovljevo otopljavanje"), ali i destaljinizaciju, kada je dozvoljena određena kritika njegovog prethodnika.

Hruščovljeve reforme naišle su na kritike u Pekingu, pošto je kineski lider Mao Cedung podržavao rigidnije tumačenje komunističke doktrine. Kina je SSSR optuživala za "revizionizam" i izdaju ideala Marksa i Lenjina, a Hruščovu su zamerali i navodno previše mekan stav prema SAD.

Odnosi dve strane dostigli su tačku pucanja nakon kubanske raketne krize 1962, pošto su Kinezi oštro kritikovali odluku Moskve da deeskalira situaciju i postigne kompromisno rešenje sa Vašingtonom. Krajem šezdesetih, SSSR i Kina su vodile kratak oružani sukob duž granice na reci Usuri, koji je okončan 1969. godine.

Naš izbor

Ekskluzivno za RT Balkan: Srbin koji je poslednji sedeo s Henrijem Kisindžerom

Henri Kisindžer i otvaranje Kine prema Zapadu

Zahlađenje u odnosima SSSR i Kine nije prošlo bez posledica, a njih je prvi uočio američki savetnik za nacionalnu bezbednost Henri Kisindžer, koji je 1971. godine tajno otputovao u Kinu i razgovarao sa tamošnjim rukovodstvom. Njegova zamisao je bila da bi SAD trebalo da iskoriste sukob Moskve i Pekinga kako bi privukle Kinu - potencijalnu "silu broj tri" u hladnoratovskom poretku - na svoju stranu.

Kisindžerova poseta Pekingu se pokazala kao uspešna pošto je Kina, u strahu od svog severnog suseda, sada bila spremna da prigrli podršku druge supersile - pa čak i ako su između njih postojala duboka ideološka neslaganja.

Svega nekoliko dana nakon Kisindžerove posete, američki predsednik Ričard Nikson je najavio da će se i on zaputiti u kinesku prestonicu - što je izazvalo šok širom sveta. Njegova poseta Kini u februaru 1972. obično se uzima kao početak otopljenja kinesko-američkih odnosa i jedna od prekretnica u Hladnom ratu.

Sedam godina kasnije, za vreme predsedničkog mandata Džimija Kartera, SAD su zvanično priznale vladu NR Kine u Pekingu kao legitimnu vlast u čitavoj zemlji - čime je napuštena dotadašnja politika priznavanja Republike Kine, odnosno Tajvana.

Raspad SSSR i novi zamah u rusko-kineskim odnosima

Kraj Hladnog rata otvorio je nove mogućnosti za otopljavanje odnosa SSSR i Kine. Dve države su tako 1991. godine potpisale sporazum o demarkaciji granice, kojim su zakopane ratne sekire i koji je omogućio razvoj dublje saradnje dve strane.

Nakon raspada SSSR-a u decembru 1991. godine, odnosi sada nezavisne Ruske Federacije i NR Kine krenuli su uzlaznom putanjom.

Moskva i Peking su 1992. objavili da njihovi odnosi predstavljaju "konstruktivno partnerstvo", da bi ta formulacija 1996. bila unapređena u strateško partnerstvo. Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Đijang Cemin su 2001. godine potpisali i Sporazum o prijateljstvu i saradnji dve države.

Saradnja je dodatno produbljena tokom prve deceniji 21. veka, a Kina i Rusija su bile pokretači Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i formata BRIK (kasnije BRIKS), zajedno sa Indijom, Brazilom i Južnom Afrikom. Odnosi dve zemlje dodatno su ojačani nakon dolaska Si Đinpinga na čelo Kine 2013. godine, a on je tokom posete Moskvi iste godine rekao da će raditi na jačanju "specijalnih odnosa" sa Rusijom.

Putin i Si su se tokom narednih deset godina sastali četrdesetak puta, a verovatno najpoznatiji sastanak dvojice lidera održan je tokom otvaranja zimskih olimpijskih igara u Kini početkom februara 2022. godine, kada je partnerstvo dve zemlje definisano kao "bezgranično".

Početak ruske vojne operacije u Ukrajini nekoliko nedelja kasnije dodatno je učvrstio odnose dve sile, a Kina je postala glavno tržište za ruski izvoz, pre svega energenata.

Značajni rezultati zabeleženi su i u ekonomskoj saradnji. Dok se devedesetih godina trgovinska razmena između dve zemlje kretala između pet i osam milijardi dolara godišnje, ona je 2024. dostigla neverovatnih 240 milijardi dolara. Kina iz Rusije uvozi značajne količine energenata, pre svega nafte i gasa, dok se u drugom pravcu kreću industrijski proizvodi, uključujući i automobile, kao i tehnologija.