Analitičar Pepe Eskobar: Iran je napadom na Izrael promenio igru na zapadnoazijskoj šahovskoj tabli
Rusija održava kontakt sa iranskim partnerima u vezi sa situacijom na Bliskom istoku, što je 48 sati nakon udara Izraela na iranski konzulat u Siriji potvrdio zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, piše brazilski analitičar Pepe Eskobar za sajt "Krejdl".
Rjabkov je izjavio: "Ostajemo u stalnom kontaktu sa Iranom. U bliskoj budućnosti i unutar BRIKS-a će početi detaljne rasprave o čitavom nizu pitanja vezanih za Bliski istok."
Detalji razgovora Rusije sa Iranom su ostali tajni. Takođe, Rjabkov nas je podsetio da dopuštanje izarelskih vojnih akcija, koje je u srži bliskoistočne politike Vašingtona, uzrok novih tragedija ovih naroda.
Zapravo, Rjabkov, koji je najviši diplomatski koordinator Rusije sa BRIKS-om, i to u godini ruskog predsedavanja ovom multipolarnom organizacijom, indirektno je poručio da Rusija podržava Iran, koji je u januaru postao punopravni član BRIKS-a.
Iranska vazdušna poruka poslata Izraelu potvrdila je to u praksi: njihovi sistemi za navođenje raketa koristili su kineski satelitski navigacioni sistem "bejdou", kao i ruski GLONASS sistem.
Rjabkovljeve izjave o "stalnom kontaktu", plus obaveštajna satelitska navigacija, potvrđuje duboku saradnju rusko-kineskog strateškog partnerstva i njihovog zajedničkog strateškog partnera - Irana.
Na osnovu ogromnog iskustva, koje je stečeno u Ukrajini, dodaje Eskobar, Moskva je pouzdano znala da će Izrael nastaviti sa eskalacijom na Bliskom istoku ukoliko Iran nastavi da pokazuje samo "strateško strpljenje".
Za pretvaranje "strateškog strpljenja" u novu stratešku ravnotežu trebalo je neko vreme, uključujući i saradnju Irana na visokom nivou sa Rusijom. Na kraju, ostao je rizik da bi se izraelski napad na iranski konzulat u Damasku mogao pokazati kao remiks ubistva nadvojvode Franca Ferdinanda iz 1914.
Posledice iranskog uzvratnog napada na Izrael
Teheran je uspeo da preokrene psihološke operacije Zapada, koje su imale za cilj da ga nateraju na strateški pogrešan korak.
Korpus garde islamske revolucije (IRGC) napravio je još jedan bočni potez, zaplenjujući u blizini Ormuskog moreuza brod u vlasništvu Izraela. Ovaj manevar je mnogo opasniji za zapadnu ekonomsku kuću od karata od bilo kakvog ograničenog udara na Izrael u Zapadnoj Aziji. Ali, to se ipak dogodilo.
"Za razliku od vojske, specijalizovane za ubijanje žena, dece i staraca i bombardovanje bolnica, džamija, škola, univerziteta i humanitarnih konvoja, iranski napad je ciljao na ključne izraelske vojne lokacije, kao što su vazdušne baze Nevatim i Ramon u Negevu, i na obaveštajni centar na okupiranoj Golanskoj visoravni. Sva tri centra Tel Aviv je koristio u napadu na iranski konzulat", navodi Eskobar.
Američka vatrena moć je uspela da obori veći deo iranskog roja od 185 bespilotnih letelica "šehid-136", koristeći sve, od vazdušne odbrane na brodovima do borbenih aviona. Ostatak je oboren iznad Jordana. Arapska ulica nikad neće zaboraviti izdaju "Malog kralja" iz Jordana.
Izraelska PVO je bila zasićena kombinovanim napadima dronovima i balističkim raketama. Izrael je zvanično prijavio devet uspešnih pogodaka. Svi pogoci su ciljali visoko relevantne vojne ciljeve.
Izrael je platio visoku cenu ovog napada. Višeslojno presretanje koštalo ga je najmanje 1,35 milijardi dolara, dok iranski vojni izvori procenjuju troškove napada na svega 35 miliona dolara, što je samo 2,5 odsto od troškova koje je imao Tel Aviv.
Šta se promenilo u Zapadnoj Aziji
Iranu je trebalo samo nekoliko sati da se njegovo strateško strpljenje pretvori u ozbiljno odvraćanje. Tako je uspeo da iz korena promeni igru na čitavoj zapadnoazijskoj šahovskoj tabli.
Kada bi Izrael pokrenuo pravi vrući rat protiv Irana, ne bi više postojao način da Tel Aviv presretne stotine najsavremenijih iranskih projektila, koje Teheran u ovom napadu nije koristio. Bez Pentagonovog kišobrana, izraelska odbrana je jednostavno neodrživa.
Biće fascinantno videti koje će lekcije Moskva izvući iz ove akcije Teherana.
Što se tiče SAD, rat u Zapadnoj Aziji, koji ovog puta nisu same pokrenule, uopšte im nije u interesu.
Ovakav rat bi mogao da astronomski podigne cene nafte na nivo koji bi srušio svetsku finansijsku strukturu. Bankarski sistem SAD mogao bi da se sruši na sličan način ukoliko cena nafte poraste na 900 dolara po barelu.
Nije ni čudo što je Bajdenova administracija, nekoliko dana pre iranskog odgovora, mahnito molila Peking, Rijad i Ankaru da smire Teheran. Iranci bi se možda čak i složili, da je Savet bezbednosti UN uveo trajni prekid vatre u Gazi. Ali, Vašington je ostao nem na to.
Načelnik Generalštaba iranskih oružanih snaga Muhamed Bageri prešao je pravo na stvar: "Preko ambasade Švajcarske preneli smo poruku SAD da će američke baze postati vojni cilj ako budu korišćene u budućim agresivnim akcijama cionističkog režima. Mi ćemo to smatrati agresijom i postupićemo u skladu sa tim."
Američke strahove potvrdio je bivši analitičar Pentagona Majkl Maluf: "Imamo oko 35 baza koje okružuju Iran. One su sada postale ranjive. Sada ove baze postaju američka Ahilova peta."
Kako će se SAD i Izrael prilagoditi novoj realnosti odvraćanja?
Iran je samostalno lansirao na stotine dronova i projektila na Izrael, a to je podvig koji se upravo slavi širom islamskog sveta. Posebno u onim arapskim zemljama sa oronulim monarhijama, koje nastavljaju da trguju sa Izraelom preko leševa mrtvih Palestinaca u Pojasu Gaze, navodi Eskobar.